Roman “Manaraga” Vladimira Sorokina, koji se nedavno pojavio u izdanju “Geopoetike”, u celini je posvećen odnosu čovečanstva prema knjizi, navodi Mirjana Grbić, koja je ovaj roman prevela sa ruskog.
Ona dodaje da se, posle razornih ratova sa islamistima, koji su protutnjali Evropom i promenili svet, ali ga nisu tehnološki unazadili, knjige više ne štampaju na papiru (i ne čitaju se), nego se čuvaju u muzejima i bibliotekama.
Posleratna buržoazija podlegla je novoj modi – uživanju u zabranjenom i kažnjivom spektaklu pripremanja hrane na prvim izdanjima knjiga, na retkim i skupocenim knjigama. Ako je u Sorokinovoj drami “Dostoevsky-Trip” književnost prikazana kao čist narkotik, kao opijum za ljude željne nesvakidašnjih, ponekad smrtonosnih doživljaja, u romanu “Manaraga” književnost se transformiše u duh hrane.
To spremanje hrane naziva se čitanjem, a knjige na kojima se hrana priprema – drvima. Glavni junak romana, Geza Jasnodvorski, vešto spaljuje isključivo vredna drva spremajući probrana jela: jesetrinu na “Idiotu”, jagnjetinu na Čehovljevoj “Stepi”, ušećerenu orhideju na “Romanu o kokainu” Agejeva…
Njegova putovanja prekida mučan događaj – “Kuhinja”, tajna organizacija “book’n’grillers”, šalje ga u rizičan poduhvat na “Manaragu” – planinu na “Uralu”, čiji naziv na lokalnom jeziku znači “Medveđa šapa”…
Ispostaviće se da spaljivanje unikatnih knjiga nije najstrašnije. Gore od toga je uništavanje same ideje njihove unikatnosti…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
