Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života.

Povratnik iz inostranstva, na samom kraju svog života, u dotrajalom kafeu Kengur u Modošu, priča o svom odrastanju u zemlju i o svojim decenijskim stranstvovanjima po svetu. NJegov sagovornik sluša, upija i beleži tu ispovest u kojoj se lična i porodična istorija stapaju sa istorijom jedne zemlje i istorije jedne emigracije u burnim tokovima modernog doba.

Na taj način jedna privatna istorija u romanu Kafe Kengur pokazuje se kao istorija mesta Modoš i istorija zahuktalog sveta iz koga se vratio neobični Dangubićev junak koji je svestan da se priča vlastitog života mora ispričati da bi se u životu obnovilo dostojanstvo i obnovio sam smisao.

„Nastojao sam da ova priča bude uverljivija, toplija, iskrenija, da ne bude čežnjiva i jalova retrospektiva prošlosti, vremena koje odlazi“, kaže autor, dodajući da je Kafe Kengur roman o propasti ljudi i zemlje.

„U priču glavnoj junaka stalo je više od pola veka, vreme od Drugog svetskog rata do naših dana. Radnja je smeštena u Modoš, a Modoš je, zapravo, mesto Jaša Tomić. Da bi se priča zgusnula, reč je o ispovesti čoveka, povratnika iz emigracije koji je svašta preturio preko glave, za kafanskim stolom u kafeu Kengur u Modošu“, navodi Dangubić.

Povezani tekstovi