Sa teretima „druge pesme“

Grupa možda nije bila mnogo popularna, ali gotovo svi znaju njihovu pesmu Eye of the Tiger.

Kažu da je istovremeno i najbolje i najgore što može da snađe nekog izvođača da pesma postane megahit, naročito ako je izvođač početnik.

S jedne strane, to je ogroman uspeh, d druge, ogroman je i pritisak da sledeća pesma bude makar približno isti hit, jer sada, kad si zvezda, nepopularna ili loša pesma neće proći neprimećeno.

Tako se naša zvezda preko noći nalazi u situaciji da bira između toga da igra na sigurno, tj. da pravi remiks jedne te iste pesme, čime zadržava novoosvojeni status, i toga da rizikuje separe i kiblu i sve što je dobio praveći novu pesmu.

Međutim, ideja o mogućoj osudi boli mnogo više nego što raduje ideja o ponavljanju uspeha.

Mi, ljudi, kao vrsta smo podešeni da izbegavamo gubitke i menjamo sklonost ka rizikovanju u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo i nikakav razum tu ne pomaže.

Averziju prema gubitku, koju manje ili više vidljivo dele svi ljudi, autor Danijel Kaneman je opisao, uz brojne druge živopisne primere ljudske iracionalnosti, u megahitu Misliti, brzo i sporo (Heliks, 2015).

Jasno je i nama i bez knjige da nismo uvek racionalni ili logični kad mislimo, sudimo, odlučujemo, zaključujemo – ali taj bestseler pokazuje da naša iracionalnost nije slučajna, već je uređena.

Da bi napisao takvu knjigu, naučnik Kaneman, zajedno sa kolegom Amosom Tverskim, razvijao je od 1970-ih godina čitavu istraživačko-teorijsku liniju.

Dobio je Nobelovu nagradu 1992, a u pomenutom uticajnom delu predstavio je i ogromno znanje i razumevanje psihološkog razmatranja racionalnosti.

Naučno saznavanje je dinamičan i kompleksan proces, pa su neki nalazi iz te knjige oboreni, što nimalo nije okrnjilo epitet kapitalnog dela.

Kaneman i sam kaže da je u Misliti, brzo i sporo utkano više decenija naučnog rada, što nam i preporučuje kao optimalnu meru iskustva sa sadržajem pre nego što se odlučimo da, iz nekog razloga, pišemo knjigu o tom sadržaju.

Ove godine, pred nas je izašao sa novom knjigom, Šum (Heliks, 2021, u prevodu Ane Imširović Đorđević), koja je praćena svim teretima druge pesme.

Šum je knjiga iz oblasti u kojoj se Kaneman obreo pre oko sedam godina i, kako kaže, „to je najbolje što je u ovom momentu moglo“ – ilustrujući time da ni sam nije imun na fenomene koje opisuje, tj. da živi ono što propoveda.

Tako se i čitalačka i naučna zajednica, nesvesno podržavajući Kanemana, oslonila na heuristiku dostupnosti, još jedan od mehanizama koje su Tverski i on opisali pre 50 godina, i zaključili: Kaneman ima novu knjigu!

Kaneman je svakako superzvezda, ali Šum je koautorska knjiga.

Kes Sanstin je poznato ime u naučnim krugovima, koautor je knjige Nudge i istoimenog koncepta, sa Ričardom Talerom, nobelovcem iz 2017.

O trećem autoru, Olivijeu Siboniju, korisne podatke nudi Gugl.

Trojica vrhunskih stručnjaka – psiholog, ekonomista i poslovno-strateški konsultant – napisali su knjigu o tome šta se dešava kad se društveni sistemi oslanjaju na rasuđivanje pojedinca, ono rasuđivanje za koje već decenijama znamo da je često iracionalno, i to sistematski i predvidljivo iracionalno.

U knjizi Šum, autori analiziraju šta se i kako dešava kad pojedinci unutar društvenih sistema i organizacija o istoj situaciji ili problemu odlučuju i prosuđuju – različito.

Na primer, kako na osnovu istovetnih informacija jedna osoba proceni da neka popravka košta 2.500 dinara, a druga iznese procenu od 7.000 dinara.

Zamislite sada mnogo veće cifre, mnogo važnije odluke i mnogo više procenitelja te jedne popravke.

Protagonisti u knjizi Šum nisu bilo koji pojedinci – oni su obučeni iskusni stručnjaci, sudije, lekari, procenitelji štete u osiguranju – od kojih očekujemo da donose sudove koji su pouzdani, stabilni i međusobno istovetni ili makar srodni u dovoljnoj meri da nam je jasno da su se vodili istim kriterijumima procene.

Šum koji je predmet ove knjige upravo je takva varijabilnost – različitost u odlukama koje bi trebalo da budu identične.

Takva različitost brojnih pojedinačnih procena je u toj meri prisutna, argumentuju Kaneman, Siboni i Sanstin, i na isti način kao i individualne kognitivne iracionalnosti, predvidljiva i sistematska, da šteti društvu na dva načina: donose se nepravedne odluke i, što je, smatraju autori, važnije: finansijska šteta je ogromna („na tržištu, baš kao i u prirodi, selekcija…“ sic).

Šum naglašava važnost i ove vrste nepravilnosti u ljudskom rasuđivanju, pored kognitivnih pristrasnosti, čime se nastavlja razvoj negativističke slike ljudske racionalnosti.

Pored analize šuma u različitim sistemima, sudstvu, osiguranju, usvajanju dece, medicini – u knjizi nude i tehnike smanjenja šuma unutar sistema, odnosno revizije šuma – što čine pažljivo i detaljno, ne zanemarujući da pomenu etičke i kreativne izazove.

Najubedljivije i najutemeljenije autori ovo izvode na primeru osiguravajućih kuća, sa kojima su i radili kao konsultanti i od kojih je i potekla inspiracija za izučavanje šuma.

Posebno su informativna poglavlja u kojima objašnjavaju kako se ta različitost meri i računa – zato što ćete imati priliku da razumete koncepte na kojima se temelji empirijska psihologija i svako istraživanje čije rezultate slušate u medijima, kao što su varijansa, eksperimentalni efekat, greška merenja i, konačno, individualne razlike – u koje je u psihologiji smeštena čitava raskoš ljudskih različitosti koje je nemoguće i nepotrebno eliminisati.

U tom smislu, znanja iz ove knjige imaju širu primenu od same fenomenologije šuma u rasuđivanju.

Ova poglavlja su ujedno i manje atraktivna, što je možda i glavna odlika ove knjige u nametnutom poređenju sa slavnom prethodnicom.

Šum je manje atraktivan od Misliti, brzo i sporo, ilustracije kako su sudije iracionalne su daleko zavodljivije nego ilustracije kako je sudski sistem pun šuma.

Ipak, to je ujedno i prednost Šuma: usmeriće vas da kritički promislite o organizacijama i brojnim odlukama, da odete dalje od zadovoljštine zbog teze o ljudskoj gluposti.

Šum je manje atraktivan, više je proaktivan, a Kaneman svakako jeste hitmejker.

Autorka je docentkinja na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu