Autor Uvoda u istoriju umetnosti (Junius Verlag, Hamburg 2020), Ulrih Pfisterer profesor je opšte istorije umetnosti s težištem na umetnost Italije na Ludvig Maksimilijans univerzitetu i direktor renomiranog Centralnog instituta za istoriju umetnosti u Minhenu.
On je ujedno i jedan od najplodnijih istoričara umetnosti Nemačke, čiji su naučni prilozi svakog puta bili esencijalni prodor u razmatrani siže, postavši referencijalna bibliografska jedinica.
Istorija umetnosti, i mimo svoje duge istorije, čini se da stoji na svom početku.
U tome leži i njena šansa i njen izazov.
Autor razmatra osnovna pitanja discipline u čijem je fokusu umetnost i estetski zahtev koji joj likovno oblikovani objekti / artefakti nalažu.
Polazeći od aktuelnog razvoja discipline koja se postavlja, u globalnoj perspektivi, sve snažnijom društvenom relevantnošću slika u najširem smislu reči, u Pfistererovoj knjizi u fokusu je istorija istraživanja i istorija diskusija.
Četiri velika odeljka: o umetnosti, istoriji, nauci i institucijama, tretiraju široki spektar pitanja i formalnih analiza do novih mogućnosti jedne Digital Art History.
Autor je profilisani specijalista za umetnost renesanse i ranog novovekovlja, te svoje analize vazda koncipira iz takve dugoročne perspektive, kloneći se modernističkih suženja i pojednostavljenja.
On se poziva i na kanonske autoritete discipline, kao i na zastupnike ovog faha poput Hane Levi Dajnhard, pionirke sociološke istorije umetnosti, ili pak na Oskara Bajera, čija je transkulturna istorija umetnosti uključena kao primer na kakve je sve izazove disciplina u svojoj istoriji nailazila, da bi ovi ostali efemerni i pali u zaborav.
Zanimljivo je spomenuti estetsko-biološki pokušaj Vilhelma Vecolda, jedne istorije umetnosti bazirane ne prirodnonaučnim načelima, koja nije prekoračila mimikriju prirodno-naučnih tačnosti. Autor ističe nagli razvoj interesovanja za ovu disciplinu na primeru digitalne istorije umetnosti.
„Ona leži u apsolutnoj dispoziciji materijala“, formuliše on konstatujući da ogromna suma materijala znači i kontinuirano širenje spektra istorijsko-umetničkih artefakata.
Ali takva kvantitativna ekspanzija nije ništa drugo do digitalno polirani pozitivizam.
Pfistererova knjiga je kompetentni i inspirativni uvod u metodičke principe i istorijsko dijahroni tour d’horizon ove discipline koja se perpetuirano nalazi na svome početku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
