Zašto je Džo Bajden "tempirana bomba" u temelju ekonomije SAD 1Foto: EPA-EFE/Chris Kleponis / POOL

Razumem da su Amerikanci uznemireni. S dobrim razlogom. Razumem da je inflacija pravi izazov za američke porodice… Današnji izveštaj o inflaciji potvrdio je ono što Amerikanci već znaju: rekao sam kada smo odlučili da pomognemo Ukrajini – koštaće i nas. To će koštati zapadne zemlje, to će koštati NATO. Rat u Ukrajini snažno pogađa Ameriku. Cene benzina, cene nafte, cene hrane su morale da rastu. Neko vreme živećemo s ovom inflacijom, ali će se ona postepeno smanjivati.

Ovako je besnim građanima pokušao da se pravda američki predsednik Džo Bajden posle objave Ministarstva trgovine u prošli petak da je majska inflacija potrošačkih cena porasla na 8,6 odsto, najviše od 1982. godine. Bio je to još jedan udarac Bajdenovoj administraciji, a šokirani građani ne veruju u predsednikovo objašnjenje zašto sada galon benzina moraju da plaćaju pet dolara.

Ekonomisti upozoravaju da se Bajden služi poznatom podvalom tipa „drž’te lopova“ i da grozničavo traži alibi za svoju pogrešnu i neuspešnu ekonomsku politiku koja uzrokuje toliku inflaciju. „Uznemirujuće je odbijanje administracije da preuzme bilo kakvu odgovornost za inflaciju. Loša vest za Džoa Bajdena – inflacija će biti sve gora.

Toliko o njegovim nadama da je inflacija već možda dostigla vrhunac“, raskrinkao je Bajdenov pokušaj prevare Dezmond Lačman, bivši zamenik direktora MMF-a i saradnik Američkog instituta za preduzeća.

„Amerikanci sada plaćaju cenu za ‘besplatan novac’ koji su dobili od Bajdena u vreme pandemije“, napisao je šef Instituta za globalni ekonomski rast Ričard V. Ran.

„Inflacija je rasla svakog meseca od kad je Bajden postao predsednik“, primetio je Daglas Hej, politički strateg Republikanske partije. A istraživač Heritidž fondacije Džoel Grifit izračunao je da je, otkad je Bajden na vlasti, realna prosečna nedeljna zarada smanjena za 47 dolara ili 2.444 dolara godišnje (za porodicu s dvoje zaposlenih to je 4.888 dolara izgubljenog prihoda).

Bajden nije jedini predsednik u svetu koji pokušava da sebe amnestira i svu odgovornost za inflaciju u vlastitoj zemlji svali na ruskog kolegu Vladimira Putina. Nesumnjivo da su pandemija i ruska agresija na Ukrajinu izazvali nervozu na tržištima energenata i hrane i da su delimično odgovorni za visoku inflaciju ali ne mogu da objasne zašto je inflacija postala toliko rasprostranjena i zašto je u SAD dostigla 40-godišnji maksimum.

Političari se uglavnom bezuspešno kriju iza pandemije i agresije, ali pravi i najveći krivac za visoku inflaciju u SAD je lanjska nonšalantna monetarna i fiskalna politika predsednika Bajdena i njegove administracije, koja je izdašno delila budžetski novac kroz vladine programe za obnovu fizičke i oporavak ljudske infrastrukture, zdravstvenu i socijalnu zaštitu i ublažavanje posledica pandemije Kovid 19.

A zatim su vlasti u Vašingtonu kao medved prespavali zimu/proleće i zakasnili da reaguju kad je inflacija buknula, smatrajući da je rast cena marginalna pojava koja neće ugroziti američku privredu. A bivši ministar finansija Lari Samers upozorio je (nije bio jedini) u martu prošle godine da će Bajdenov plan pomoći privredi neizbežno dovesti do njenog pregrevanja i inflacije.

U vreme kada je ekonomija doživljavala manju ponudu zbog poremećaja globalnog lanca snabdevanja i šoka cena ruskih energenata Ministarstvo finansija i Centralna banka (Fed) podsticali su rast agregatne tražnje za svoje ekspanzivne makroekonomske politike -podeljeno je tri biliona dolara iz budžeta kao pomoć privredi zbog pandemije i 1,9 biliona dolara za obnovu i oporavak.

Za dve godine američka privreda dobila je budžetske podsticaje od skoro pet biliona dolara ili oko 20 odsto BDP-a (najveći mirnodopski budžetski stimulans u istoriji). Istovremeno, Fed je zadržao referentne kamatne stope na nultoj donjoj granici i kupovao mesečno po 120 milijardi dolara u obveznicama Trezora i hipotekarnim hartijama u vreme kada su tržišta kapitala i nekretnina „gorela“.

Sve je to podstaklo inflaciju pa je Fed primoran da ove godine pritisne monetarne kočnice i vrati duh inflacije u bocu (diže referentnu kamatnu stopu po 50 baznih poena i mesečno smanjuje bilans za 95 milijardi dolara). Takva politika, međutim, nosi rizik recesije i pucanja mehurića na tržištu kapitala i nekretnina koji su počivali na niskim kamatama. Inače, od početka godine zbog opadanja tržišta akcija i obveznica isparilo je (i iz porodičnih budžeta) oko 12 biliona dolara, ili 50 odsto američkog BDP-a.

Dok je Bajdenova administracija spavala zimskim snom inflacija je udarila žestinom po privredi i stanovništvu kakva nije viđena u proteklih četiri decenije. U nedavnom svedočenju u Kongresu ministarka finansija Dženet Jelen i dalje je, međutim, uporno insistirala na tezi da Bajdenova injekcija privredi od 1,9 biliona dolara nije uzrok rasta inflacije i tvrdila da je inflacija svetski fenomen izazvan pandemijom i agresijom.

Malo ko je u to verovao, a naročito poslovni ljudi. Pritisnut zlim slutnjama kultni preduzetnik Ilon Mask napisao je svojim menadžerima da ima „super loš predosećaj“ o američkoj ekonomiji i da će njegova kompanija Tesla motors morati da za 10 odsto smanji radnu snagu. Bajden mu je zauzvrat poželeo srećan put na – Mesec. Ni obični Amerikanci nisu naivni.

Da ih predsednik Bajden ne može tek tako lako prevariti pokazuje anketa Economist-YouGov u kojoj je 85 odsto anketiranih reklo da je inflacija „veoma ozbiljan“ ili „donekle ozbiljan“ problem, da 44 odsto ispitanika veruje da Bajden ima „veliku“ odgovornost za visinu inflacije a 31 odsto smatra da predsednik ima „neku“ odgovornost. S tim balastom Bajdenove demokrate u novembru izlaze na kongresne izbore, a prognoze pokazuju da će zbog inflacije i lošeg stanja ekonomije verovatno izgubiti većinu i u Senatu i u Predstavničkom domu.

Tek kad je „vrag odneo šalu“, ministarka finansija Dženet Jelen krajem maja priznala je da je prošle godine pogrešila misleći da će inflacija biti prolazni fenomen i izvinila se građanima ali je izbegla da prihvati krivicu za visoku inflaciju. „Izvinjenje treba pozdraviti, za žaljenje je nedostatak priznavanja krivice“, poručio je Lačman.

Mnogi ekonomisti zvone na uzbunu više od godinu dana. Ričard V. Ran kaže da je bilo za očekivati da će se ovo dogoditi: „Milioni radnika ostali su bez posla i vlada je odlučila da svima podeli novac da podmire račune. Novac nije došao od povećanja poreskih prihoda, nego je Fed štampao novac da stvori iluziju kako ljudi neće patiti od gubitka posla i prihoda.

Taj novac poslužio je da se ljudi osećaju bogatijima, iako nisu stvarali novu vrednost. Oni su trošili svoje ‘novo bogatstvo’, ali proizvodnja dobara i usluga nije bila dovoljna da pokrije potražnju pa je rezultat bio nedostatak mnogih artikala i inflacija. Sad svi plaćaju cenu za ‘besplatan novac’ koji su dobili u vreme pandemije a nisu ga zaradili. Pravi potez Fed-a trebalo je da bude prestanak finansiranja državnog deficita, njegovo smanjenje i uklanjanje prepreka proizvodnji. A vlada i Kongres uradili su suprotno“.

Džoel Grifit upozorava da Vlada nastavlja da koristi štampariju Fed-a, ‘prodajući’ bilione dolara dugova za novo ‘štampani’ novac koji preplavljuje privredu i podstiče inflaciju. „Fed je više nego udvostručio bilans stanja – sa 4,2 biliona dolara u martu 2020. na devet biliona danas, a novčana masa skočila je petostruko – sa 4,3 biliona dolara na 21 bilion. Političari su odobrili bilione dolara potrošnje a Fed je to finansirao. Bajden sada traži još više“, kaže Grifit.

Ekonomisti nemaju lepe reči za Bajdenov plan borbe protiv inflacije koji je objavio u Volstrit džornalu.“To je plan za još više bede: više državne potrošnje, više propisa o radu, više prepreka za proizvodnju energije i masovna povećanja poreza preduzećima“, ocenjuje Grifit.

Bajden kao da nije izvukao pouke pa i dalje povećava državne apetite – nedavno je tražio da Kongres usvoji zakon po kome će država pokrivati deo troškova računa za električnu energiju i lekova koji se izdaju na recept, ali i poresku reformu kako bi dodatno orobio velike kompanije i obezbedio novac za vladinu redistribuciju.

Nestranačka i vrlo uticajna Komisija za budžet Kongresa (CBO) objavila je frapantan podatak – da se tek 29 odsto državne potrošnje troši na vladine usluge, a da sve ostalo vlada troši na preraspodelu bužeta, uzimajući od bogatih i deleći svojim klijentima.

U najnovijoj, majskoj analizi budžetske i ekonomske projekcije do 2032. godine CBO je upozorila predsednika Bajdena da to što planira da radi nije dobro. CBO posebno ističe dramatično povećanje veličine i delokruga vlade, eskalaciju državnih dugova i sve veći teret nameta porodicama. Komisije tvrdi da onoliko brzo koliko Amerikanci zarade novac, vlada pronalazi način da ga potroši. Primera radi, vlada će do 2032. godine iz ekonomije izvlačiti skoro 66.000 dolara po domaćinstvu, a očekuje se da će svako američko domaćinstvo izgubiti 13.300 dolara kupovne moći.

Desetogodišnji troškovi kamata koštaće svako domaćinstvo 63.000 dolara koje će „na grbači“ imati i 300.000 dolara državnog duga. „Ove brojke ukazuju da budžet udvostručuje moć vlade i deficite koji podstiču inflaciju“, kaže Ričard Stern iz Grover Herman centra za analizu federalnog budžeta. Kris Edvards iz Kato instituta tvrdi da Amerika ide ka najvećem dugu u istoriji, a Kongres nastavlja da povećava potrošnju: „CBO naglašava potrebu da kreatori politike oštro promene smer budžeta.“

Bajden i njegova administracija pokazali su se do sada kao tempirana bomba u temeljima američke ekonomije. To, čini se, uviđaju i u Demokratskoj partiji odakle se, za sada tiho, čuje „ne“ Bajdenovoj drugoj predsedničkoj kandidaturi. NJujork tajms anketirao je 50-ak demokratskih zvaničnika koji dele pesimizam prema putu kojim ide Amerika. „Reći da je naša zemlja na dobrom putu flagrantno bi se udaljilo od stvarnosti“, rekao je Stiv Simeonidis, član Demokratskog nacionalnog komiteta iz Majamija, i sugerisao da Bajden objavi odustajanje od reizbora odmah posle novembarskih izbora za Kongres.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.