U Sofiji, vlade Balkana tražiće rešenja za teme koje se odnose na 2025. godinu kao „ciljani“ tajming za članstvo, o očekivanom otvaranju pregovora ili slobodnom kretanju ljudi, kaže za Danas Ardian Hackaj, direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane. On napominje da „iako se očekuje da se svaka država fokusira na svoje sopstvene ciljeve ili zabrinutosti – za Albaniju je to dobijanje potvrde Saveta EU u junu o otvaranju pregovora o članstvu u EU – svaki balkanski premijer treba da priloži čvrste dokaze da njegova/njena država napreduje, kao i čvrsta uveravanja o budućem angažovanju“.

– Isto važi i za EU. Opšte izjave o „budućoj evropskoj perspektivi“ balkanskih država, biće beskorisne, u najboljem slučaju, a kontraproduktivne, u najgorem. Kako bi balkanski narodi ostvarili maksimalnu korist, EU mora da istupi sa konkretnim delima i odgovarajućom agendom. U kratkom roku, balkanski građani očekuju jasne mere koje podržavaju ekonomski razvoj, kao i konkretne socijalne mere u domenu obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, naročito one koje se odnose na mlade. U tom kontekstu, forma i opseg finansijske pomoći EU u novom finansijskom okviru biće veoma značajni. Stoga, samit u Sofiji daće podsticaj ne samo za „oblikovanje“ posvećenosti EU „zapadnobalkanskoj šestorki“, već i u opredeljivanju neophodnih resursa da se podrže investicije u infrastrukturu, ubrza stopa rasta i omoguće preko potrebna ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i socijalno staranje u regionu. Nadamo se da će novi finansijski okvir EU za period od 2020. do 2026. odražavati napredak koji je „zapadnobalkanska šestorka“ postigla na svom reformskom putu ka EU, kao i da će se iskoristiti lekcije naučene u protekle četiri godine tokom intenzivnog angažovanja u inicijativi Berlinski proces, ukazuje naš sagovornik.

Hackaj napominje da se samit u Sofiji održava u trenutku kada rastu tenzije na Bliskom istoku. „U slučaju ostvarenja najgoreg scenarija, izuzetno visoki zvaničnici Evropske komisije pomenuli su mogućnost da će se izbeglički talas proširiti na veliku teritoriju, da će umnogome skočiti cene energenata, a da će terorističke grupe pronaći nepresušan izvor za regrutovanje, što bi dovelo i do procvata trgovine ljudima. Stoga, i EU i države Zapadnog Balkana moraju da iskoriste samit u Sofiji da zajedno rade kako bi se pripremili za takvu mogućnost i osigurali južne granice Evrope“, upozorava sagovornik Danasa.