Borko Stefanović: Vučić je danas mnogo slabiji nego pre početka demonstracija

Ubrzo nakon tog napada, započeti su antivladini protesti pod parolom „Stop krvavim košuljama“, koji su se zatim proširili po celoj Srbiji i promenili naziv u „Jedan od pet miliona“ posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića 9. decembra 2018.: „Neka vas se skupi i pet miliona, nijedan zahtev neću da ispunim“.

*Dve godine su prošle od početka protesta, „Stop krvavim košuljama“, koji je potom prerastao u „Jedan od pet miliona“. Protesti su počeli naglo, ali su savremenom utihnuli. Ko je kriv za to što su protesti propali?

– Svako ko je makar malo pratio politička dešavanja u Srbiji zna da protesti nisu propali, pa samim tim nema ni krivca za bilo šta. Naime, protesti su toliko „propali“ da su posle godina tišine i mrtvila doveli do masovnog buđenja građana Srbije u više od 70 gradova i opština, do bojkota Skupštine Srbije i skupština opština i gradova, kao i do potpisivanja Sporazuma sa narodom. Ovaj sporazum je potpisalo više od sto hiljada građana Srbije i doveo je do uspešnog bojkota lažnih izbora u junu mesecu. Toliko je sve to bilo neuspešno da je Aleksandar Vučić dobio nelegitimnu Skupštinu kojoj je odmah skratio mandat na godinu i po dana, na izborima za koje je EU rekla da su lakrdija. Svestan je i on da smo jedina zemlja u Evropi, pored Belorusije, koja ima jednorežimski parlament. Protesti su bili prvi korak u planu delegitimisanja naprednjačkog režima i dobijanja uslova za slobodne i fer izbore u Srbiji.

*Da li je prekidom tih protesta i njihovim svojatanjem, uzaludno još jednom potrošena energija građana, kojih je u jednom trenutku bilo i desetine hiljada na ulicama?

– Minimalno praćenje dešavanja u Srbiji bi dovelo do saznanja da je na tim protestima, po policijskim neobjektivnim podacima, bilo i više od 30 hiljada ljudi samo u Beogradu, što znači da ih je bilo mnogo više. I to ne računajući proteste svuda po Srbiji koji su se dešavali kao veličanstveni pokazatelj građanskog bunta i hrabrosti u potpuno zarobljenim i zatvorenim sredinama. Reći da su ti protesti propali ili da je bilo „desetak hiljada ljudi“ je suštinska uvreda za sve slobodne građane Srbije koji su odlučili da ustanu i ne ćute. Posebno je besmislena tvrdnja o „svojatanju protesta“, kad se zna da su upravo opozicione stranke pokrenule ovaj protest nakon sedam dana od kad su naprednjački batinaši Cafta, Buvac i Šapa pokušali da ubiju Bobana Jovanovića i mene u Kruševcu, koji i danas slobodno šetaju na slobodi. Da je bilo ko pokušao da objektivno sagleda te proteste, što je za mnoge analitičare i novinare suvišan napor, mogao je da vidi da niti je ko bilo šta preuzeo, niti je bilo ko nekog terao ili udaljavao sa protesta. Naprotiv.

*Da li je za propast tih protesta bio presudan trenutak kada su stranke na neki način proterane sa protesta, odnosno kada im je onemogućeno da se obraćaju građanima ?

– Još jednom, sa protesta niko nikad nije proterivan.

*Ili su možda za krah protesta zaslužni oni koji su kao udruženje registrovali „Jedan od pet miliona“, pa onda zagovarajući bojkot ipak odlučili da izađu na izbore?

– Pošto je protest doveo do uspešnog bojkota i Sporazuma sa narodom, a ovi koraci vode ka obezbeđivanju slobodnih i fer izbora na kojima se ovaj režim šalje u prošlost, ne može se reći da je došlo do bilo kakvog kraha. O krahu mogu da govore samo oni koji ne razumeju da je Vučić danas mnogo slabiji nego u periodu pre početka protesta. Protesti, moja razbijena glava, kao desetine razbijenih glava onih koji drugačije misle o stanju u Srbiji, dokaz su da Vučić Srbiju pokušava da pretvori u zemlju mraka, straha i krvavih košulja.

Opet, zahvaljujući tim protestima, ljudi su se oslobodili straha pa je svaki dan sve više dokaza o tome kako Vučić i njegova ekipa rasprodaju Srbiju i njene interese, gde god stignu i gde god im zatreba. Tako prave od sebe bogataše dok 1,8 miliona ljudi živi na ivici siromaštva. Zahvaljujući tim protestima i Srbija i međunarodna zajednica bolje vide prirodu Vučićevog režima. Pre tih „propalih“ protesta se u ovaj režim gledalo kao na ekipu kojima „treba dati šansu“ i ljudi su mislili da po njih neće doći. Pravljena su poređenja sa De Golom i Čerčilom, čak sa Đinđićem. Imate li toga danas, osim kod ekipe koja svoj konformizam i uklapanje u režim pravda „menjanjem sistema iznutra“? Taj film, na sreću, više ne ide u Srbiji.

*Ima li nečeg dobrog i korisnog što je proizašlo iz tih protesta, ili je Vučić i iz toga izašao kao pobednik?

– Čudno se čita reč „pobednik“ pored reči „Vučić“ kad se ima u vidu da je on danas usamljeni diktator sa kartonskim parlamentom, i rastućim otporom Srbije protiv njegovog režima.

*Sličnih protesta bilo je i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, ali se tamo nešto ipak dogodilo, u Crnoj Gori je pobedila opozicija, a uzdrman je i Dodik pobedom opozicije u Banja Luci ?

– Ne bih da se poredimo sa bilo kim. Činjenica da se autoritarni režimi u svetu i regionu gube bitku sa demokratijom koju pokušavaju da unište. Mi imamo jasan plan, nakon bojkota izbora je neophodno da pod pokroviteljstvom EU obezbedimo uslove za fer i poštene izbore, a to znači jednaku zastupljenost analitičara i paritet u predstavljanju političkih opcija na Javnom servisu, kao i institucionalni model zaštite građana od ucena koji će im omogućiti da slobodno biraju na izborima. Kao što niko nije verovao u bojkot, a činjenica je da je na ove izbore izašlo ispod 40 odsto građana Srbije, tako svim nevernim Tomama poručujem da ćemo obezbediti uslove za slobodne i poštene izbore na kojima ćemo pobediti Aleksandra Vučića. Da bismo to uradili, osim uslova za slobodne izbore, potrebno je da regrutujemo dovoljan broj kontrolora koji će zaštiti slobodan glas svakog od nas. Na takvim, slobodnim, izborima uz prisustvo ljudi koji se bore za svoju budućnost, Vučić nema nikakvu šansu.

Ko je naručio ubistvo?

Mogu li se protesti ponoviti sa istim intenzitetom i šta bi mogao biti povod?

Mogu. Ja se samo nadam da više niko u Srbiji neće morati da pokreće proteste zbog nasilja nad neistomišljenicima. Isto kao što garantujem da ćemo istražiti ko su inspiratori i nalogodavci politički motivisanog nasilja i ubistava u Srbiji. Nije normalno da odgovornost snose samo puki izvršioci, a da mi ne znamo ni danas ko je naručio spot kao pripremu i inspiraciju ubistva Olivera Ivanovića na Pinku.