Srbija zbog Azerbejdžana nije pozvala Kipar na skup Nesvrstanih? 1Foto: Bojan Cvejić

Kipar nije pozvan na predstojeći samit kojim će u Beogradu svečano biti obeleženo šest decenija od osnivanja Pokreta nesvrstanih, tvrde Demostatovi izvori iz diplomatskih krugova.

Kao mogući razlog za takav potez srpskih vlasti navodi se protivljenje Azerbejdžana, inače suorganizatora skupa planiranog za 11. i 12. oktobar, ideji da dođu i predstavnici Kipra.

U Ministarstvu spoljnih poslova Kipra nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje da li su tačni navodi da poziv za navedeni skup nije stigao tamošnjim zvaničnicima.

Prvi predsednik Kipra, arhiepiskop Makarios Treći, našao se među uglednim zvanicama na osnivačkoj konferenciji Pokreta nesvrstranih zemalja u Beogradu, održanoj od 1. do 6. septembra 1961. Kipar u Pokretu trenutno ima status posmatrača. Status aktivne članice izgubio je nakon što se 2004. pridružio Evropskoj uniji.

Nije nikakva tajna da su odnosi između Republike Kipra i Azerbejdžana izuzetno zategnuti, što pokazuju i više puta ponovljene izjave azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva u kojima se izražava zabrinutost zbog vojne saradnje između Jermenije, Grčke i Kipra.

Izvori Demostata naglašavaju i da je bivši azerbejdžanski lider, Hajdar Alijev pridavao veliki značaj “negovanju i unapređenju “saradnje zvaničnog Bakua i Turske, tvrdeći da je reč o “jednoj naciji, ali o dve države”.

Godine 2004, nakon što je održan neuspeli referendum o ujedinjenju Kipra, a u skladu s planom tadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Kofija Anana, umnogome su poboljšani odnosi između Azerbejdžana i Severnog Kipra (poznatog i pod nazivom “Turska Republika Severni Kipar”, entiteta koji su 1983. godine proglasili kiparski Turci, ali koga niko osim Turske u svetu još nije priznao).

U prilog teze o unapređenju veza govori i konstatacija bivšeg predsednika Severnog Kipra Derviša Eroglua:”Tri države ali jedna nacija”, što je predstavljalo direktnu aluziju na govor Hajdara Alijeva.

Kiparski Grci doživeli su kao “tešku provokaciju” to što je u julu ove godine parlamentarna delegacija Azerbejdžana posetila Severni Kipar, i to u znak sećanja na 47. godišnjicu iskrcavanja turskih trupa tokom invazije na Kipar. Veruje se, takođe, da Turska radi na tome da Azerbejdžan prizna Severni Kipar.

Za razliku od kiparsko-azerbejdžanskih odnosa, odnosi između Srbije i Azerbejdžana se opisuju kao “odlični”.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, tradicionalno prijateljski i dobri bilateralni odnosi sa Republikom sAzerbejdžan dodatno su unapređeni potpisivanjem Deklaracije o prijateljskim odnosima i strateškom partnerstvu (8. februara 2013.) i Zajedničkog akcionog plana o strateškom partnerstvu (21. maja 2018.)”.

U junu 2011.godine u beogradskom parku Tašmajdan otkriven je spomenik pomenutom Hajdaru Alijevu, uz prisustvo tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Ilhama Alijeva, sina Hajdara Alijeva.

Ipak, ono što “spaja” Republiku Kipar i Azerbejdžan jeste činjenica da nisu priznali nezavisnost Kosova. Kako je svojevremeno poručeno iz Bakua povodom odluke Prištine o jednostranom proglašenju Kosova:”Mi to vidimo kao protivzakonit čin, u suprotnosti sa međunarodnim pravom”, dok sa Kipra poručuju da “nikada neće priznati Kosovo”.

Nastanak i postulati Nesvrstanih

Termin ”Nesvrstani” je prvi skovao indijski premijer Džavaharlal Nehru tokom svog govora 1954. u Kolumbu.

Nehru je opisao pet postulata koji su korišćeni kao vodilje u kinesko-indijskim odnosima. Nazvani Pet principa miroljubive koegzistencije ili Pančšil, ovi principi će kasnije poslužiti kao osnova Pokreta nesvrstanih.

Tih pet principa su:Uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta; Uzajamno nenapadanje; Jednakost i uzajamna korist; Miroljubiva koegzistencija.

U septembru 1961, zahvaljujući, između ostalog, predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, održana je prva zvanična konferencija Pokreta nesvrstanih. Uz Tita i Nehrua, drugi istaknuti svetski lideri koji su učestvovali u stvaranju Pokreta nesvrstanih bili su Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta, i Sukarno, predsednik Indonezije.

Pokret je izgubio kredibilitet tokom sedamdesetih kada je kritikovan da u njemu postaju dominantne države koje su bile prijateljski nastrojene prema Sovjetskom Savezu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Srbija zbog Azerbejdžana nije pozvala Kipar na skup Nesvrstanih?”

  1. ne vredi sa vama srbima biti prijatelj! vi cenite vise neprijatelje od onih koji su vasi prijatelji!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.