Trampova zaostavština 1Foto: EPA-EFE/ANNA MONEYMAKER / POOL

Međutim, politički tokovi koji su doveli do Trampove pobede 2016. nisu se promenili tako što su izčeznuli, nego su postali još silovitiji i sveprožimajući. Na površini, u našem delu sveta, to vidimo kao niz potresa koji se šire iz Evropske unije i ka njoj. Krizu evra kao zajedničkog novca i umalo družnički slom u Grčkoj zamenila je migrantska kriza, a nju korona pandemija, a na polovini se odigrava i lagani odlazak Velike Britanije iz EU.

Iako vam to možda neće otvoreno reći na taj način, Britanci za napuštanje Unije ključnim smatraju odluku nemačke kancelarke Angele Merkel iz 2015. da primi milione izbeglica iz Azije. Te 2015. je došlo i do tihog odustajanja od proširenja EU na Balkan, sem nužno, koliko je potrebno za potrebe održavanja prisustva NATO snaga.

Tada je prvi put sama Evropska komisija u Briselu odustala od dotadašnjeg običaja da pred odabranim medijima sa Zapadnog Balkana i iz Turske predstavi paket izveštaja o napretku ka članstvu. Grupa novinara je “preusmerena” na nezvanični i of the record razgovor sa Džejmi Šejom, portparolom NATO u vreme bombardovanja Srbije, na temu tadašnje vojne intrevencije u Siriji. Zaduženi u Evropskoj komisiji za predstavljanje paketa izveštaja o napretku otputovali su u Madrid na stranački skup vladajuće Evropske narodne partije.

Od tada ni izveštaji Evropske komisije o napretku ka članstvu u EU, iako su i dalje važan pokazatelj stavova institucija u Briselu, više nemaju istu težinu, niti imaju isti vremenski ritam. Vučić je uspeo tokom godine predsedničkih izbora u Srbiji (2017), da od tadašnjeg predsednika EK Žan Kloda Junkera izvuče izjavu da je obećana godina ulaska Srbije u Evropsku uniju –  2025. Ubrzo je međutim, Junker dodao i reč “moguća”, tako da je i ta 2025. potonula sa horizonta evropske nade sprske politike.

U obzorje te nade je međutim, uplovio Tramp. Njegova administracija posle pristupanja Crne Gore NATO savezu te 2017. povela je snažu medijsku kampanju obnove američkog savezništva sa Srbijom. Zagovarana na kulturnom planu, ta kampanja imala je i širi cilj i podtekst. A to je ograničavanje sve snažnije, pre svega ekonomske moći Nemačke, odnosno Nemačke Plus, kako je Evropsku uniju bez Britanije nazvao Vučić. Tramp je u mandatu potpisao i niz ekonomskih trgovinskih sankcija prema EU, dok je štampa u Berlinu najavljivala da će se Merkelova možda ipak ponovo kandidovati za kancelarku, ako Tramp ponovo pobedi na izborima, kako bi nastavila da spasava Evropu od njega.

Ono što je vidljivo uspela da spase to je gasovod Severni tok 2 koji zaobilazi Ukrajinu i dovodi ruski gas do Nemačke, i zbog koga je dosadašnji državni sekretar Majk Pompeo pomno obilazio skandinavske zemlje, tražeći da izađu iz projekta. Smatra se da je slučaj trovanja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog bio ta velika priča kojom se nemačka i evropska javnost bavila, kako bi se odvratila pažnja sa polaganja cevi na završnim deonicama Severnog toka.

Ipak, valja se uveriti da li Merkel zaista odlazi na izbornoj konferenciji njene Hrišćansko-demokratske unije najavljenoj za januar, na kojoj treba da bude izabran lider koji će je naslediti u trci za kancelara 2021. Posmatrači listom isključuju mogućnost da Merkelova ostane, čak i zbog korona krize. Odmeravaju šanse kandidata tvrdeći da se takav obrt u Nemačkoj ne može desiti i da Merkel sigurno odlazi kao što je i obećala.

A Donald Tramp odlazi sa mesta predsednika SAD raspoređujući i nagrađujući svoje ljude od poverenja. Tako je Grenelu upravo dodelio predsedničku medalju za posredovanje i sklapanje Vašingtonskog sporazuma Beograda i Prištine. Prethodno mu je odredio novo nameštenje u upravnom odboru Muzeja holokausta u Vašigtonu. Grenel koji je bio i ambasador u Berlinu, kao i privremeni šef svih američkih tajnih službi u vreme kada se širila svetska korona pandemija, imaće i dalje mogućnost nastupa na javnoj sceni. Ili barem nalog na društvenoj mreži Tviter preko koga može da podseća na Trampovu a i sopstvenu zaostavštinu, kao što je to učinio porukom dobrodošlice Marku Đuriću, novom srpskom ambasadoru u Americi.

Šta će uraditi sam Tramp i za šta će koristiti svoju zaostavštinu? Tu su oprečne procene, ima onih koji smatraju da će se odlazeći američki predsednik “utišati” kako ne bi postao predmet antikorupcijskih i drugih istraga, tako da će sopstvenog nasleđa iz politike gledati što pre da se reši. Nije isključeno ipak i da će samo prilagoditi nastup i da će nastaviti da privlači pažnju u novom rijalitiju “bivši predsednik”. U tom slučaju, možda ga u tom svojstvu možemo očekivati i u Beogradu.

Tekst preuzet sa portala Demostat 

close
Trampova zaostavština 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.