SrebrenicaFoto: EPA-EFE JASMIN BRUTUS

Nažalost, do današnjeg dana, niti smo priznali prvo sebi samima, a onda ni drugima, da se u Srebrenici desio zločin, da se desio genocid.

Ono što moramo da kao društvo uradimo je da neizostavno razgovaramo o veoma strašnom i bolnom problemu koji još uvek nismo procesuirali. Jer bez punog rasvetljavanja ratne prošlosti, neće biti budućnosti za građane i građanke Srbije. Ako stvarno težimo pomirenju na temelju istine i pravde, pogledajmo istini u oči, i nazovimo stvari pravim imenom – ocenjuje u izjavi za Danas Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, u odgovoru na pitanje kako vidi odnos vlasti i opozicije prema srebreničkom genocidu.

On dodaje da, ako stvarno težimo pomirenju, a pomirenje i čvršće povezivanje ljudi u regionu je jedina opcija koju imamo, onda nam neće pomoći deklarativne izjave političara uz sve prisutno sakrivanje iza floskula i poslovično zatvaranje očiju, već istinsko saosećanje i solidarnost sa žrtvama i njihovim porodicama.

– Najmanje što ovim tužnim povodom možemo da učinimo je da se pridružimo aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava i građanima i građankama u četvrtak 11. jula od 19, u parku kod Predsedništva Srbije, na komemorativnom skupu za žrtve genocida u Srebrenici i da barem na tom mestu, malim činom paljenjem sveća iskažemo poštovanje prema žrtvama. Zato hajde da pokažemo da je Beograd, grad koji kaže ne nacionalizmu i zločincima, i da je grad otvorenog srca – zaključuje Dobrica Veselinović.

Prema mišljenju Srbijanke Turajlić iz Pokreta slobodnih građana, ni vlast, ni deo opozicije ne pokazuju spremnost da se Srbija suoči sa zločinima koji su uz njeno učešće ili podršku počinjeni 90-ih.

– Za aktuelnu vlast je to razumljivo, jer je bila vlast i tokom devedesetih, te ne može ni na koji način izbeći deo odgovornosti za te zločine, uključiv i genocid u Srebrenici. Manje je razumljivo zašto, deo opozicije u vreme dok je bio vlast nije imao snage da otvori dijalog o periodu devedesetih, jasno utvrdi šta se dešavalo i ko je za to odgovoran. Da je to učinjeno, izvesno je da bi danas i vlast u Srbiji bila drugačija. Izvesno je takođe da Srbija ne može da krene napred žmureći na period devedesetih – smatra Turajlić.

Bojan Kostreš, generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za Danas da će delegacija LSV i ove godine biti prisutna u Srebrenici.

– Ignorisanje najvećeg zločina na tlu Evrope posle završetka Drugog svetskog rata a koji je od strane Haškog tribunala presuđen kao genocid i od strane vlasti i većine opozicionih stranaka, naročito od strane samoproklamovane prave opozicije, govori o tome da je suština politike u Srbiji nacionalistička. Nespremnost i nesposobnost najvećeg dela političke elite da se suoči sa događajima iz 90-ih i da prizna zločine i greške koje su tada počinjene najviše šteti Srbiji i njenim građanima – kaže Kostreš.

Aleksandra Jerkov, funkcionerka Demokratske stranke, kaže za Danas da je očigledno da mi kao društvo nismo spremni da se suočimo sa zločinima koji su činjeni navodno u naše ime.

– Vlast, koju čine isti ljudi koji su 90-ih podržavali politiku koja je sprovela najveći zločin na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata, ima licemeran odnos prema Srebrenici koji se svodi na “jeste strašno to sto se desilo, ALI…”, “a šta su oni nama radili” i “zašto samo mi da odgovaramo”. Nažalost, takav stav dele i mnogi u opoziciji. Sve dok ne budemo bili sposobni da iza osude onoga što se tamo desilo me dodamo “ali” nećemo moći da mrdnemo iz začaranog kruga u kom smo još od devedesetih – ističe Jerkov.

Prema mišljenju Miloša Jovanovića, predsednika Demokratske stranke Srbije, samo pitanje Danasa je tendenciozno jer pretpostavlja da je u Srebrenici počinjen „genocid“ što, kako kaže, nikako nije i ne može biti slučaj jer u ratu u BiH nije postojala – i to su oba suda, MKTJ i MSP eksplicitno konstatovala – genocidna namera kod Srba i VRS bez koje ne može biti zločina genocida.

– Drugim rečima, reč je o sudskim odlukama u kojima je međunarodna politika podredila i unizila međunarodno pravo i ujedno strašno relativizovala da ne kažem obesmislila pojam genocida. Drugi aspekt se tiče Muslimana iz BiH koji koriste srebrenički narativ za jačanje sopstvene kohezije i specifičnosti svog kolektivnog identiteta što nas samo, na žalost, osuđuje na dalja neprijateljstva u budućnosti. Eto, to je moj odnos prema Srebrenici – zaključuje Jovanović.

Miroslav Aleksić iz Narodne stranke, članice Saveza za Srbiju, kaže za Danas da je premijerka Ana Brnabić rekla da se stalno vraćamo na jedne te iste nesporazume među nama, neslaganja i prošlost i da ne gledamo u budućnost, a zatim dodala da ne ide u Potočare i da joj smeta što niko nije odgovarao za napad na Aleksandra Vučića u Srebrenici 2015. godine

– Na stranu to što je taj napad ličio na insceniran. Bizarno je i kontradiktorno sve što srpske vlasti izjavljuju. I eto vam razloga što su odnosi Srbije sa zemljama u regionu najlošiji u novijoj istoriji. Vlast u Srbiji jedno misli, drugo radi, treće priča. I najmanje je tu važno da li će Ana Brnabić ići u Potočare danas ili neće, važno je šta predstavnici Srbije rade ostalih 364 dana u godini. Glume inscenirane napade, prave od sebe žrtve, zalažu se za pomirenje, a najavljuju ratove po tabloidima, prave podele među ljudima čak i u samoj Srbiji, izmišljaju strane i domaće izdajnike i plaćenike… Ako se tako nastavi naši problem iz prošlosti postaće naši problem u budućnosti, što nije čudno jer na vlasti imamo crveno-crnu koaliciju koja nas je do tih sukoba i dovela – zaključuje Aleksić.

Čedomir Jovanović: Obaveza je odati poštu žrtvama

“Moj današnji odlazak u Srebrenicu je izraz poštovanja prema žrtvama genocida, i porodicama koje svake godine ponovo preživljavaju teške trenutke sećajući se onih koji se izgubili pre više od dve decenije. Biti u Potočarima 11. jula predstavlja civilizacijsku obavezu, i nikada neću odustati od podsećanja na pakao koje su srebreničke žrtve prošle, zbog sulude politike i zla zbog kog su platili najtežu cenu, a to je gubitak života. Osuđujuće presude kukavicama koje su naložile ubistvo nedužnih ljudi nedovoljna su satisfakcija porodicama ubijenih, ali predstavljaju poruku da se takva nedela ne mogu zaboraviti i proći nekažnjeno, mada ne postoji adekvatna kazna za one koji su počinili najteži zločin na teritoriji Evrope posle Drugog svetskog rata”, izjavio je Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

14 reagovanja na “Dobrica Veselinović: Nazovimo stvari pravim imenom – genocidom”

  1. Господинр Весрлиновићу и госпођо РВ, зашто се по истом принципу не одржава комеморација за Српске жртве у БиХ?

    • Održava se, samo nama u Srbiji to nije zanimljivo, jer se nama to podrazumeva.

  2. Blago nama srbima. Niko nije poginuo za vreme rata u Bosni i Hrvatskoj, pa nema potrebe da im dajemo pomen. Samo se pitam otkud nekoliko stotina hiljada izbeglica?
    A u Srebrenici svake godine ima novih žrtava. Od početnih 5000 došli smo do 8000. Uskoro obeležavamo 10000-tu žrtvu.

  3. Uz dužno poštovanje nevinih žrtava, kojih je sigurno i bilo, događaji u i oko Srebrenice su najmanje genocid i pored „presude“ samozvanog suda u Hagu, koji je presuđivao samo Srbima, koji kao da nisu ratovali protiv nekoga i kao da se nisu branili od nekoga. Koliko je Srba proterano samo iz Sarajeva, koliko iz Republike Srbske Krajine? Zar to nije zločin i više genocid po definiciji događaja od strane UN-a? Ko je u opšte i dokazao da su svi zakopani tamo pre svega streljani? Tamo je bilo i boraca koji su nosili oružije, sahranjene su i žrtve iz cele BiH, a ima i onih koji su glasali ili su rasuti po svetu. Ali zašto naši političari, bilo vlast ili opozicija ne kažu da to i nije genocid, zašto moramo uvek da se povijamo i klanjamo onima koji su nam bili krvnici i koji bi to opet i bili? Da li je trebalo da devedesetih dozvolimo da se ponove četrdesete? Zašto skrajnuti političari uvek uzimaju škakljive teme da bi skrenuli pažnju na sebe svojim neodmerenim i nepristojnim izjavama koje su nas i dovele do ove situacije da smo dežurni krvici? Zašto

    • To nije „samozvan“ sud, već je kreiran od strane UN-a 1945. godine, između ostalog i od Jugoslavije. Jugoslavija nije prihvatala novootvoreno odeljenje Haškog tribunala za zločine u Bivšoj Jugoslaviji. Od 1991. do Dejtonskog sporazuma iz 1995 nismo priznavali taj sud, a potom od 1995. do 2001. godine nismo sarađivali sa njim. To znači da za 10 godina postojanja, dokaze o zločinima su podnosili Muslimani, Hrvati, Albanci… dok smo mi gledali skrštenih ruku. Hag je podizao optužnice na osnovu dostavljenih slučajeva. Kada recimo Muslimani 10 godina zatrpavaju papirima sve slučajeve i onda se pojavi nepripremljena Srbija sa 0 dokaza. Mi smo 2002. godine počeli da skupljamo dokaze o Bratuncu…. Alo! 2002. godine je Srbija predala prvi dokaz o zločinu iz 1992. Pa ajde ti skupi svedoke 10 godina kasnije, a pogotovo dokaži komandnu odgovornost tačnije razlog zbog koga su se Naser Orić, Gotovina, Markač… izvukli.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.