Hašim Tači Foto: EPA/VALDRIN XHEMAJ

Kao lideri odgovorni za dobrobit naše dece i budućih generacija, mislim da smo i predsednik Vučić i ja voljni da ne dozvolimo da prošlost blokira našu budućnost ili da ugrozi mir u našem regionu u narednih pet ili 50 godina. Veoma mlad sam ušao u politiku, kao studenski lider i i uvek sam govorio da imam tri politička cilja: prvo, da oslobodim Kosovo od srpske vojne i policijske okupacije; drugo, da učinim Kosovo nezavisnom i suverenom republikom, i, treće, da se postaram da postanemo punopravni članovi NATO i EU, kaže u razgovoru za Danas kosovski predsednik Hašim Tači, govoreći o briselskim pregovorima sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem o rešavanju kosovskog pitanja.

*I Vučić i Vi ste u prethodnim sedmicama počeli da pričate o demarkaciji odnosno “korekciji granica”. Takođe, i jedan i drugi ste nagovestili da će finalni sporazum između Beograda i Prištine biti “bolan”. Ipak, javnost vrlo malo zna o napretku u Briselskom dijalogu, ili o okviru za postizanje bilo kakvog sporazuma. Kakva su Vaša očekivanja u vezi sa finalnim sporazumom?

– Kosovo je već moralni i politički pobednik jer su naši ljudi slobodni. Oni žive u slobodnoj državi, koju je priznao veliki broj članica Ujedinjenih nacija. Ali, mi sada moramo da se brzo krećemo u pravcu dobijanja članstva u EU, NATO i UN. Dijalog sa Srbijom, regionalna saradnja i pomirenje su ključni uslovi za postizanje takvog cilja. Ja ne razgovaram sa Beogradom zbog neke vrste nostalgije. Ne patim od jugonostalgije kao neki. Niti razgovaram sa Beogradom zato što volim da provodim vreme u hodnicima Brisela, jedući hladne sendviče do kasno u noć. Ne, ja pričam sa Vučićem i voljan sam da pronađemo rešenje jer želim da vidim Kosovo u NATO i EU, što je pre moguće. Biću veoma iskren, ne mislim da možemo da stignemo tamo sve dok imamo nerešenu granicu između naših dveju država. Moramo da imamo u potpunosti dogovorenu graničnu demarkaciju, kako ne bismo ostavili neka otvorena pitanja da postanu tačka razdora u budućnosti. Moj cilj nije neka etnička podela, niti stvaranje druge Republike Srpske na našoj teritoriji, bože sačuvaj, moj cilj jeste uspostavljanje 400 kilometara duge granice, a taj proces  zahteva kreativna rešenja koja će obezbediti mir sada i u budućnosti.

*Nedavno ste izjavili da želite da pomognete Albancima iz Preševske doline da se priključe Kosovu u okviru ovog dijaloga? Zašto ste sada otvorili ovo pitanje? Smatrate li da će Beograd pristati da da deo svoje teritorije, a da ne dobije ništa značajnije zauzvrat?

– Preševska dolina, ljudi u ove tri opštine, već su izrazili svoje želje i političke ciljeve na referendumu održanom 1992. Jasno je da će bilo kakva granična demarkacija između dveju država veoma značiti tim porodicama i tim građanima. Njihovi interesi se moraju poštovati i uzeti u obzir. Postoji stara izreka: “Ako ima volje, ima i načina”. Ja mislim da ukoliko postoji volja među liderima Kosova i Srbije da pronađu kreativna rešenja, mi ćemo pronaći način da omogućimo ljudima u ovim graničnim regijama da se osećaju bezbedno, sigurno i da imaju obezbeđenu ekonomsku i političku budućnost.  Srbima na severu Kosova, kao i Albancima u Preševskoj dolini, najviše je stalo da radnih mesta i ekonomije. Ko će investirati u naše države ako imamo otvorena granična pitanja koja traju decenijama? Kako ćemo sprečiti naše mlade ljude da odu ako moraju da se suočavaju sa diskriminacijom ili strahom svakih 10 ili svakih 20 godina?

*Ali, i dalje nemamo konkretne opise ili rešenja? Da li Vi i Vučić razgovarate nad mapama, sa koordinatama sela i granica, kao što je to bio slučaj  u Dejtonu i šta se trenutno događa?

– Bez sumnje, poslednja stvar koju imam na umu je Dejton. Proglasio sam nezavisnost Kosova, kao suverene, sekularne i građanske republike. Građanska će i ostati. Mape neće definisati sudbinu ljude. Ljudi će definisati sudbinu mapa. Ja razmišljam samo o evropskim mapama. Bivša Jugoslavija se raspala i postoji sedam država koju su stvorene u tom krvavom procesu koji je iniciran isključivo u Beogradu – kada su ljudi u pojedinim krugovima u Beogradu počeli da bivaju opsednuti mapama i memorandumima. Ta opsesija mapama donela je haos i genocid. Finalni sporazum Kosova i Srbije biće evropski sporazum. Prihvatiće ga i Brisel i Vašington. I biće finalizovan novom rezolucijom UN u Savetu bezbednosti, što će otvoriti EU perspektivu i za Kosovo i za Srbiju. Ili će biti pronađeno jedno evropsko rešenje, uz podršku EU i SAD, ili neće biti nikakvog dogovora.

* Šta će se dogoditi ukoliko ne bude bilo nikakvog dogovora? Mnogi u Srbiji i na Kosovu tvrde da je bolje zadržati status kvo? Da li će biti nasilja?

– Status kvo može da prizove nevolje na duže staze. Kriminalci, populisti, nacionaliste, “treće strane” izvan našeg regiona – svi oni nastoje da održe status kvo, kako bi “operisali” i podrivali Evropu, NATO i generalno zapadni establišment. Balkan je danas bezbedan, čak smo imali izvestan napredak, poput fantastičnog sporazuma Grčke i Makedonije, kao i pridruživanja Crne Gore NATO-u, ali mi moramo da rešimo sva otvorena bilateralna pitanja. Ne strahujem od nasilja danas. Zabrinut sam zbog propagande u Beogradu da kosovska policija ili vojska pripremaju nekakav plan da uđu u rat, ili da “zauzmu sever”. To je glupo i opasno. Kosovsku policiju i vojsku obučavaju NATO i EU i one poštuju evroatlantske vrednosti. Ali, ako ne rešimo sada naše odnose, propuštamo priliku da naredna generacija ili dve imaju normalan život. Zašto odlagati rešenje, ukoliko obe strane budu spremne da zatvore bolno poglavlje iz prošlosti? Zašto ostaviti našu decu da budu taoci mitskih, istorijskih snova? Jasno je da su Kosova i Srbija zasebne države. Ali, takođe je jasno da su susedi koji moraju da razgovaraju i rešavaju otvorene sporove.

* Da li EU i SAD podržavaju vaše gledište? Iz prestonica EU i šire stižu “pomešani signali”. London i Berlin su izričito protiv “korekcije granica”, Vašington ćuti, a Moskva “pažljivo prati” situaciju.

– Mi vodimo dijalog u Briselu i uvek su tu predstavnici vlade SAD u svim fazama dijaloga, tako da i EU i SAD podržavaju uzajamni dogovor između Kosova i Srbije, nema nikakve sumnje u to. Mogu da kažem da nam je nedostajalo malo fokusa, naročito od strane Brisela, ali ovaj svet je teško mesto i postaće još teže. Nemam iluzija, kao što imaju pojedini, da smo mi centar sveta i da svako mora da sluša naše želje i zahteve. Ne, mi imamo uzan prostor za delovanje u ključnim prestonicama kada je reč o dijalogu Kosovo-Srbija. Stoga, moramo da iskoristimo ovu šansu na vreme, dok postoji spremnost naših saveznika da se postigne dogovor i da podrže finalni sporazum.

*Šta će se desiti sa Srbima na jugu Kosova ukoliko bude “korekcije granica”? Mnogi strahuju od egzodusa, kao u slučaju “Oluje” u Hrvatskoj?

– Postoji orkestrirana propaganda. Niko se neće usuditi da takne Srbe na jugu, severu, zapadu ili istoku Kosova. Takođe je postojala propaganda kada smo proglasili nezavisnost 2008, da će Srbi napuštati Kosovo na svojim traktorima, ali oni to nisu učinili. Ostali su na Kosovu, i, čak, su učestvovali u stvaranju kosovskih institucija, policije, parlamenta, Ustavnog suda. Srbi su danas integrisani i ne vidim nikakav razlog da ljudi u Štrpcu ili Gračanici ili na bilo kojem drugom mestu strahuju za svoju budućnost na Kosovu. Finalni sporazum Prištine i Beograda će im pomoći jer će se tako smanjiti pretnje nacionalista i ekstremista iz njihove sopstvene srpske zajednice, koje im lebde nad glavama. Koristim ovaj intervju da iznova pozovem sve Srbe, sve manjine na Kosovu da budu sigurni da je njihova država Kosovo i da im je osigurana budućnost u ovoj zemlji.

* Da li će biti date bilo kakve garancije Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu?

– Srpska pravoslavna crkva je ustavna kategorija na Kosovu i zaštićena je Ustavom. Nažalost, nekada je politizuju organizovane verske zajednice na Kosovu, budući da pojedini episkopi, naročito oni ekstremni izvan Kosova, šalju veoma nesrećne poruke. Ja nikada ne odgovaram na te izjave, jer ne želim da smeštam srpsko sveštenstvo na Kosovu u politički pejzaž. Pokušavam da ih zaštitim od samih sebe. Veoma sam ponosan na raznolikost nasleđa na Kosovu i promovišem međuverski dijalog kao ključnu komponentu pomirenja. Prizren, Dečani, Orahovac su divna i turistička mesta zbog bogate raznolikosti –  albanske, srpske, turske, bošnjačke. Glavne zajednice na Kosovu, poput muslimana, pravoslavaca, katolika, Jevreja, sufista – bile su ovde tokom Otomanskog carstva, tokom srpske okupacije, tokom jugoslovenske diktature, i one će ovde ostati i u budućnosti.

* Analitičari na Kosovu kažu da nećete imati problema da ubedite samo srpsku zajednicu da pristane na konačni sporazum, već i da većina albanskih opozicionih stranaka na Kosovu ne podržava Vaš dijalog sa Vučićem?

– Kosovo je istinska demokratija. Nemam “oruđa” da kontrolišem javno mnjenje na Kosovu i nadam se da nijedan predsednik neće ni imati ta “oruđa” da kontroliše medije, obaveštajnu službu, vojsku, parlament, kao što to imaju pojedini u regionu. Ustav Kosova zahteva od predsednika da predstavlja Kosovo u inostranstvu i u zemlji, tako da sam dobio mandat voljom naroda da pronađem rešenje sa Srbijom. Takođe ću se ponovo vratiti volji naroda da potvrdim finalni mirovni dogovor i uzajamno priznanje organizovanjem referenduma. Postoje mnogi “glasovi” u Prištini o tome kako se ophoditi prema Srbiji, ali ja odbijam pozive za odlaganjem sporazuma ili ucenjivanjem međunarodne zajednice. Takve ideje su opasne. Ja, takođe, iz ličnog iskustva znam da se kosovske partije uvek ujedine kada je to potrebno, bilo da je reč o Rambujeu,  Beču ili na drugim mestima, tako da sam uveren da ćemo se ponovo ujediniti na kraju kako bismo zatvorili ovo bolno poglavlje i kako bismo mogli da podignemo našu zastavu ispred zgrade UN u Njujorku.

* Smatrate li da će Rusija podržati “korekciju granica”?

– Imao sam kratak razgovor sa ruskim premijerom Medvedevim nedavno i pažljivo pratim izjave ruskih zvaničnika. Mislim da je Rusija jasno rekla  da će podržati sporazum koji bude prihvatljiv obema strana. Oni uporno govore da “neće biti veći Srbi od Srba”. Rusija je oduvek bila deo Kontakt grupe i pomogla je da se osmisle i predlozi iz Rambujea i Ahtisarijev plan. Kosovo nema nikakav problem sa Rusijom i zahvalno je Ruskoj Federaciji što je bila kreativna i omogućila našim sportistima i sportskinjama da posete Rusiju tokom međunarodnih sportskih događaja. Naša Majlinda Keljmendi je osvojila zlatnu medalju i ruski predsednik Putin je pre nekoliko godina omogućio postavljanje zastave Kosova,  tako da mislim da je simbolizam saradnje u sportu, ekonomiji, kulturi veoma važan. Izolovanje Kosova u budućnosti značiće izolovanje Srbije i čitavog regiona. Siguran sam da to nije na agendi Moskve.

* Niste zabrinuti za rusko mešanje i uticaj u medijima?

– Ne strahujem od ruskog mešanja na Kosovu, budući da 92 odsto građana naše države podržava EU i Sjednjene Države, ali i održavanje dobrih odnosa sa svima. Kosovo je veoma mala republika sa skromnim potrebama i ambicijama da bi se pretvarala da ima veliku ulogu između velih sila.

*Šta se događa sa zajednicom srpskih opština i primenom dosad postignutih sporazuma? Zašto se oni ne sprovode?

– Ovo je još jedno pitanje koje ostaje otvoreno i razlog da pronađemo finalno rešenje što je pre moguće. Imali smo sporazum o energetskim mrežama, a Srbija odbija da to primeni već nekoliko godina, čime se stvaraju istinski problemi i finansijski gubici za Kosovo. Imali smo dogovor o Asocijaciji (opština sa srpskom većinom), i bilo je mnogo odlaganja. Ono što ljudi ne znaju jeste da su mnoga odlaganja bila upravo u Beogradu. Neretko kada smo želeli da idemo napred, kao što je, recimo, rad na statutu, bilo je oklevanja u nekim krugovima u Beogradu koji su želeli da ova Asocijacija ostane kamen spoticanja. Ne želim da otkrivam sve za novine, ali Brisel i Vašington su veoma svesni razloga za odlaganja i naše volje da ih prevaziđemo.  Bez sumnje, sve dok se poštuje Briselski sporazum, i ovaj sporazum bude utemeljen eksplicitno na Ustavu Kosova, Asocijacija će biti formirana, kako bi sprovodila opštinska prava i obaveze.

* Pojedini mediji u Beogradu tvrde da je Vučić zapretio da će se povući iz politike ako građani Srbije ne budu prihvatili njegov eventualni dogovor sa Vama. Hoćete i Vi učiniti isto?

– Uistinu govoreći, ja sam se već povukao iz dnevne i stranačke politike, kao i iz mnogih pitanja uprave. Izabran sam za predsednika sa najvećom mogućom većinom i sada sam odgovoran pred Ustavom i ljudima Kosova da sprovedem svoj mandat. Video sam neke ankete agencija UN po kojima Kosovari veruju da predsedništvo treba da vodi pregovore sa Srbijom, tako da ostajem uveren da je moja treća životna misija koju treba da ispunim – Kosovo u NATO i EU. Nikada nismo bili bliži ostvarenju ovog cilja, ali i dalje je potrebno da budemo strpljivi i oprezni, da radimo zajedno kako bismo osigurali naše mesto u evropskoj porodici naroda. Verujem da isto važi i za Srbiju i za Vučića.

Pitanje imovine važno za sve

*Predsednik Srbije je rekao da će insistirati na pitanju srpske imovine na Kosovu u narednoj fazi Briselskog dijaloga. Šta Vi mislite o takvoj inicijativi?

– Pitanje imovine je važno za sve ljude. Na primer, postoji obimna dokumentacija o kosovskim penzijama koje je ukrala Srbija 1999, i postoji više od milion strana dokaza Međunarodnog suda u Hagu koji potvrđuju kako je srpska država, policija, vojska, namerno uništavala imovinu stotine hiljada Kosovara. Verujem da kada otvorimo ovo poglavlje Beograd će biti prvi koji će želeti da ga što pre zatvorimo. Ali, ne možemo zatvarati oči pred legitimnim zahtevima ljudi za pravdom i njihovom sopstvenom imovinom. To je u skladu sa vrednostima koje želimo da prigrlimo u EU.

Formiranje vojske neuzastavljiv proces

* Ima li novosti u vezi sa formiranjem vojske Kosova?

– Kosovske bezbednosne snage već postoje, obučava ih NATO, one imaju hijerarhiju i strukturu. Proces transformacije KBS u prikladnu, modernu, dinamičnu i multietničku silu je proces koji se ne može zaustaviti. To je već počelo i ne može se zaustaviti. Nadajmo se da će se to desiti izmenom Ustava, ali postoji nekoliko formula koje se mogu primeniti za ostvarenje tog cilja. Niko ne može da stavi veto i očekujem da će naši muškarci i žene u uniformi doprinositi misijama NATO širom sveta, a pozivam i srpske vlasti da ne vrše pritisak na kosovske Srbe koji hoće iskreno da budu vojnici Kosova. To su potvrdili svi naši strateški partneri.