Bečki 'Štandard': U Srbiji jaka nostalgija za čvrstom rukom 1Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Popularnost politike predsednika Aleksandra Vučića ima puno veze sa mentalitetom ljudi u Srbiji, s tim što mnogi gaje izvesnu nostalgiju prema autoritarizmu, ali i s tim što su ogromnoj većini gradjana egzistencijalna pitanja daleko važnija od slobode medija ili demokratije, piše danas austrijski dnevnik „Štandard“ (Der Standard).

„Iako šef države sa sklonošću prema autoritarizmu trpi teške kritike u progresivnim beogradskim krugovima, pre svega zbog nepoštovanja medijskih sloboda i nazadovanja demokratije, nijedan srpski političar od 1990. godine do danas nije uspeo da ubedi toliki deo birača“, piše dnevnik.

Pritom, kako se navodi u komentaru, „Vučić nije nikakav sjajan govornik i često drži patetične govore, ali kod mnogih ljudi stvara utisak da se za njih zalaže“ i, kao i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, „ljudima daje osećaj da ih sluša i da ih shvata ozbiljno“.

„Predsednik ne deluje arogantno. Vešto se trudi da se redovno sastaje s međunarodnim političarima. Koristi stari Titov trik da izigra Zapad protiv Istoka, i istovremeno ljudima u Srbiji daje osećaj ‘Mi smo ponovo neko i nešto’ „, piše „Štandard“.

Po pisanju dnevnika, u izbornoj kampanji i predizbornim spotovima „upadao je u oči kult ličnosti koji se gradi oko Vučića, koji gradjane uspeva da pridobija i time što se predstavlja kao žrtva“.

„U medijima koji mu direktno služe, svako malo se piše o tome kako ga progone zle inostrane sile, da se planira atentat na njega, ili da je žrtva krajnje nepravednog postupanja. Mogi građani zahvaljujući takvoj strategiji staju uz svog progonjenog šefa države. To u Srbiji pada na plodno tlo i zato što je jedan premijer, Zoran Đinđić ubijen 2003. godine. Kult žrtve u jugoistočnoj je Evropi tesno povezan s nacionalizmom. Malo je narativa koji su toliko uspešni“, piše list.

Pa ipak, popularnost Vučićeve politike, kako se ocenjuje, ima veze i s tim kako većina ljudi u Srbiji funkcioniše.

List prenosi rezultate ankete iz 2018. godine Nacionalnog mokratskog instituta (National Democratic Institute-NDI), u kojoj je 60 odsto ispitanih imalo pozitivno mišljenje o Rusiji, 56 odsto o Kini, a svega 27 odsto o Evropskoj uniji, što je, kako se navodi, ubedljivo najniža stopa u celoj Jugoistočnoj Evropi. U komentaru se ukazuje i da je svega 45 odsto građana za ulazak Srbije u EU, a da su simpatije prema Rusiji od dolaska Vučiča na vlast porasle za 20 odsto.

„Obrazovanim ljudima u Beogradu i drugim gradovima su demokratizacija i građanske slobode važne, ali za ogromnu većinu građana su nezaposlenost i veće plate dva najvažnija pitanja“, piše bečki list.

„Štandard“ dodaje i da u Srbiji i dalje postoji odredjena nostalgija prema autoritarizmu, a da mnogima nedostaje dublje razumevanje za značaj podele vlasti i nezavisnih institucija.

Tu konstataciju list potkrepljuje anketom Vestminsterske fondacije za demokratiju (Westminster Foundation for Democracy), u kojoj je 49 odsto građana Srbije reklo da želi demokratsku vlast, 43 odsto se izjasnilo za autoritarnog lidera, dok je osam odsto reklo da jesu za demokratiju, ali da na vlasti ipak žele „čeličnu pesnicu“.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

25 reagovanja na “Bečki ‘Štandard’: U Srbiji jaka nostalgija za čvrstom rukom”

  1. Hoće da kažu da je većina Srba glup narod, što je apsolutna istina. 30 godina te lažu i ti veruješ da će ti napraviti bolje društvo isti ljudi koji su nas uveli u ratove, izgubili ratove i devastirali društvo.

    • Ma nemoj, a germani ne teže za „čvrstom rukom“? Pa odakle je beše bio čika sa smešnim brčićima, čini mi se iz te napredne Austrije!!!!

      • „Čika sa smešnim brkovima“ je statistička greška, gledano koliko je vremenski trajalo ludilo dok su nacisti bili na vlasti (oko 12 godina). Količina zla koju su počinili je nemerljiva, ali to sada nije tema. Naše diktature traju oko dvesta godina! U zavisnosti od medjunarodnih okolnosti, neke su manje a neke su više posejale zla – svaka u vlastitoj državi, neke u regionu, a neke i u vlastitoj državi i u regionu. I eto, i dalje funkcionišemo u tom modu. Prava je sreća što smo ovolicki koliki smo i što nismo jaki ovoliko koliko nam pričaju da jesmo.

  2. Sve ovo je polutacno, mi smo zarobljeni od strane grupe ljudi, koji nas maltretiraju vec 30 godina, izivljavaju se, kradu, otimaju, varaju, falsifikuju, siledzije i svasta nesto. Kakva cvrsta ruka, sloboda izbora nam treba kao vazduh. Da danemo dusom, konacno.

    • Da nema te grupe ljudi, bila bi tu neka druga grupa ljudi i u tome je suština problema.

  3. Tekst zanemaruje činjenicu da je dobar deo izašlih ucenjen pukom egzistencijom a dobar deo je senilan i neobrazovan!

    • I dobar deo kupljen raznim pogodnostima, od lagodne službice u javnom preduzeću ili državnoj upravi, do pristupa nameštenim tenderima za javne nabavke.

    • Licemeri europski…pa vi ste instalirali, i pazili Vucica…znate i zasto

      • U pravu je bio Jovica Stanišić
        „Ma kakvi izbori“
        Menjaju se samo ljudi, vlast ostaje ista jer je jedino Služba večna.
        I Sluzba priprema i postavlja svaku vlast, odnosno ljude.
        Nažalost, u Srbiji 70% stanovnika (ne građana, građanin je već titula do koje se treba doći), nikada ovo neće UVIDETI.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.