Postoji li šansa da Dveri ipak izađu na izbore?

Ovo je sve stalo u nepune dve nedelje političkog delovanja prvog čoveka Dveri Boška Obradovića, po ukidanju vanrednog stanja.

Iako među njegovih pet zahteva za prekid gladovanja ispred parlamenta stoji i onaj za odlaganje izbora, nameće se pitanje da li Obradović može da iskoristi činjenicu da je usled nekonvencionalnih akcija koje preduzima trenutno najvidljiviji opozicionar, te da na tom talasu priredi neprijatno iznenađenje za kolege iz SZS-a i obznani da će okušati sreću na izborima 21. juna.

Politikolog Filip Balunović smatra da učešće svih partija u Savezu za Srbiju služi u svrhu njihove promocije, te da je SZS instrument kojim se stranke služe kako bi povećale vidljivost.

Prema njegovom mišljenju, Boško Obradović je u tome najuspešniji.

– On je na ideološkoj desnici, ali mu se ne može osporiti zavidan politički talenat. On preduzima akcije i manje-više se knjiški bavi politikom.

Obradović pokušava iz svih uglova, služeći se svim metodama, od izazivanja „situacija“, žalbi Ustavnom sudu, štrajka glađu, pa i sukoba sa policijom. On ima mnogo političkog talenta i to je nesporno, ma koliko se ja ne slagao sa njim – navodi Balunović.

On podseća da je Obradović bio jedini koji se šest meseci nakon potpisivanja Sporazuma sa narodom stalno vraćao na tu pogodbu.

Kada je reč o mogućnosti da Obradović „pogazi bojkot“ i izađe na izbore, Balunović smatra da mi precenjujemo naše političke aktere, zbog čega mislimo da oni uvek imaju neku dugoročniju viziju.

– Mislim da je Obradović i dalje svestan da mu pre svega znači Dragan Đilas. Nije izvesno da će on nešto uraditi mimo glavnih partnera u SZS. Ne mislim da ima neku vrstu obaveze prema „marginalnim“ partnerima u SZS, počevši od Vuka Jeremića pa do ostalih, čija imena i ne znam. Mislim da Obradović neće uraditi ništa bez dogovora sa Strankom slobode i pravde – poručuje Balunović.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da nema informacije da li lider Dveri Boško Obradović razmišlja o tome da ipak učestvuje na parlamentarnim izborima, ali je uveren da kada bi neka od stranaka iz SZS, koja je do sada istrajavala u opciji bojkota, saopštila da će izaći na izbore, to značilo izdaju njenog biračkog tela.

– LJudi koji sofisticirano promišljaju politiku nisu obični građani. Da je tako, pokazuje činjenica da je broj ljudi koji podržava bojkot neuporedivo manji od onih koji će izaći na izbore. Oni jasno znaju zbog čega ne treba da se izađe na ove izbore.

Zato bi izlalak bio loša poruka tim biračima. Sa druge strane, to bi poništilo bilo kakvu principijelnost u politici. Znam da će neko reći „samo magarac ne treba da se menja“, ali to su poštapalice. Nisam siguran da bi u ovom trenutku neka stranka, pre svega iz „bojkot-koalicije“, kada bi odlučila da izađe na izbore, mogla svom članstvu i biračima da objasni zbog čega je promenila stav. Osim ako iz nekih razloga ne želi da dobrovoljno stavi glavu na panj – ističe Milivojević.

On smatra da bi ti razlozi mogli da budu subverzivno-političke prirode. Milivojević objašnjava da nijedna od tih stranaka nema šanse da pobedi na izborima i skoro nijedna od njih ne može sama da pređe cenzus, osim ukoliko „Aleksandar Vučić ne odluči da ona sme da pređe izborni prag“.

– Ukoliko se politikom bavite da biste prešli jedan odsto i eventualno zaradili nešto od tog novca koji država daje za predizbornu kampanju, onda je to potpuno ogoljena stvar. Mislim da oni birači koji su poverovali u to da ne treba izaći na izbore, jer je reč o klasičnom političkom mazohizmu, nisu glasači koje možete tek tako, u toku dana, da ubedite u suprotno – naglašava Milivojević.

On se osvrće i na Pokret slobodnih građana, na koji gleda kao na specifičan slučaj. Milivojević smatra da njihov nenadani zaokret nije dobra poruka te političke opcije, jer su njihovi birači politički vrlo pismeni, iako je PSG blizu cenzusa.

– Reč je mladom svetu, koji je tehnološki i informatički veoma pismen. Vi možete izigravati anarho-liberala, ali ne možete od nekoga praviti budalu. Da nije bilo ta dva bespotrebna zaokreta, mislim da bi PSG bio iznad pet posto. U ovom trenutku više nisam siguran da taj pokret može da pređe tri posto.

Sa druge strane, mene od te političke opcije ne bi začudilo da naprave još neki zaokret, pa da na kraju odluče da ipak bojkotuju izbore – analizira Milivojević.

Upitan kako gleda na solo akcije Boška Obradovića u okviru Saveza za Srbiju, on odgovara da poteze lidera Dveri ne bi nazvao „soliranjem“. Milivojević to obrazlaže stavom da će svaki pristalica kampanje bojkota reći „kakva vam je to bojkot-kampanja koja se ne vidi“.

Milivojević se priseća 1997. godine i bojkot-kampanje koju je vodila Demokratska stranka koja je, prema njegovoj oceni, na prvi pogled delovala neukusno, oličena u magarcu koji njače jer veruje da će biti demokrtaskih izbornih uslova, ali je bila konkretna i efektna.

– Ne možete voditi kampanju bojkota, a da ste se ušančili negde iza tviter-naloga, te da govorite „eto, mi bismo pravili neku bojkot-kampanju, ali nismo mogli zbog virusa“. To je neozbiljno. Ja govorim od prošlog proleća: da biste imali uspešnu bojkot-kampanju, ne možete da koristite samo klasična politička sredstva i kanale komunikacije.

Morate da koristite sve od onoga što je najvažnije, od građanske pa do političkog iskaljivanja neposlušnosti – poručuje Milivojević.

On ukazuje da je opozicija tokom prošle godine imala mnogo povoda da pokazuje građansku neposlušnost i na taj način zahvata deo birčkog tela koji su dotle činili glasači SNS-a ili neopredeljeni građani.

Milivojević u tom svetlu ocenjuje štrajk glađu Boška Obradovića kao ne suviše promišljen politički potez, ali sa podrškom većine onih koji čine Savez za Srbiju.

– Možda to nije najsrećnije i najefikasnije rešenje, ali je u svakom slučaju nešto što razbija „žabokrečinu“. Bojkot-kampanja se sem toga i ne vidi.

Osim što je primetna za nekoliko stotina ili hiljada „tviteraša“, za običnog građanina ona je nevidljiva. Da nije ovoga, mi ne bismo ni videli šta to opozicija radi protiv izbora 21. juna – poručuje Milivojević.

Dejan Bursać, istraživač Instituta za političke studije, solo-izlazak Obradovića na predstojeće izbore smatra mogućim, ali dodaje da bi lider Dveri, ukoliko planira tako nešto, to morao vrlo brzo da uradi, jer se datum izlaska na birališta približava.

– Obradović definitivno pokušava da se „soliranjem“ istakne, uz svoj „konfrotativni“ stil politike, koji očigledno ne prija drugim liderima u Savezu za Srbiju. Meni je, takođe, jako upitno koliko to prija ostalim glasačima SZS, jer su to uglavnom ljudi koji su prodemokratski i proevropski orjentisani – ukazuje Bursać.

NJemu i podrška birača Dverima, to jest Obradoviću, predstavlja nepoznanicu. Bursać nije siguran na koje biračko telo Obradović sada može da cilja.

– Obradović je ranije, pre četiri-pet godina, imao biračko telo među mlađom urbanom populacijom, to jest kod mlađih-modernijih nacionalista, da ih tako nazovem. Starije nacionaliste su pokupili SNS i „radikali“.

Tu sada nastaju neke nove inicijative, oko Srđana Noga, Levijatana, Miše Vacića, tako da nisam siguran koliko je njemu izvestan uspeh na izborima – kaže Bursać.

On ističe da je u situaciji kada su neki iz opozicije već prekršili bojkot, definitivno lakše reći „od bojkota očigledno nema ništa, idem i ja na izbore“.

– Sergej Trifunović, tačnije Pokret slobodnih građana je prekršio bojkot, zatim Saša Radulović, koji nije bio u Savezu, ali je bio čvrsto za bojkot – dodaje Bursać.

Sledstveno tome, on zaključuje da bi i Obradović mogao da istupi iz „bojkot-kolone“, ali nije siguran šta mu to soliranje može doneti, te da li Obradović ima čvrsto glasačko telo koje može da privuče.