Osam godina kasnije dijalog Beograda i Prištine na respiratorima 1Foto: FoNet/ AP

To su ocenili sagovornici Danasa u odgovorima na pitanje kako bi opisali proteklih osam godina, od kada su tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, stavili potpis na taj dokument.

– Proteklih osam godina vidim kao još uvek nedovršen projekat, a nametnut – što se tiče Srba na severu. Gašenje državnih institucija Srbije nije bila volja stanovnika u četiri opštine, srpskih građana. Naprotiv. Sever je institucionalno praktično uveden na silu preko Beograda u kosovsku državu. Vidim ga kao negovanje tzv. hibridne realnosti. Beograd je ostao na tome da govori da se radi o privremenim institucijama samouprava u autonomnoj pokrajini, a u pripremi za Briselski ukinuo je lokalne samouprave na severu, potom i u ostatku Kosova, dok su privremeni opštinski organi nastavili da deluju i osam godina kasnije – kaže za Danas Tanja Lazarević, urednica portala KoSSsev.info iz Kosovske Mitrovice.

Prema njenim rečima, Priština je nastavila da govori da je kompromis u tome da prizna Srbiju, pošto ona prizna Kosovo.

– Dakle, desetak godina nakon unilateralnog akta o nezavisnosti da je dobra volja Kosova za dijalogom u tome da prizna državu sa potvrđenim međunarodnim subjektivitetom nakon što ona prizna gubitak svoje teritorije. EU je nastavila da govori o pozitivnoj klimi pomirenja i dobrobiti za građane, a javnost je sve ove godine bila izložena kontaminaciji teških reči, neistina, poruka o etničkoj i verskoj netoleranciji, pa ako hoćete, i otvorene mržnje – smatra Lazarević.

Šta se krije od javnosti?

Podsetimo, na današnji dan, 19. aprila 2013. godine, potpisan je Briselski sporazum, dokument u 15 tačaka proistekao iz dijaloga predstavnika Srbije i Kosova vođenog u Briselu, čiji je krajnji cilj da uredi odnose Beograda i Prištine, ubrza njihovu normalizaciju i približi Srbiju i Kosovo Evropskoj uniji.

Briselski, odnosno „Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine“ – kako mu je zvaničan naziv – politički je sporazum proistekao iz dijaloga koji je uspostavljen 2011. kao tehnički, a potom se od 2013. nastavio i kao politički.

– U proteklom periodu napravljeno je takvo gemište da se podrazumeva sve i ne mora ništa, a trenutno ispod radara javnosti prolazi ono što mi liči na „tihi Brisel“. Ta linija je otvorena, mislim, praktično paralelno uz Grenelovu inicijativu ka Vašingtonu, prošlog proleća-leta, a nakon onog stavljanja briselskog dijaloga na respirator i pre korone. U tom tihom briselovanju, odvijaju se tzv. tehnički dogovori – tablice, struja, nestali. Te komisije, sastanci, grupe, iako i dalje nevidljivi za širu javnost, proizvode rezultate, o kojima se takođe uglavnom ne govori i koji se drže podalje od javne arene u istoj tajnovitoj početnoj atmosferi sa kojom je briselski sporazum i započeo – kaže Lazarević.

Dačić i Tači „idealan par“ potpisnika

Briselski sporazum potpisali su 19. aprila 2013. tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i tadašnji premijer Kosova Hašim Tači. Na pitanje kako vidi njihove današnje uloge u političkom životu, sagovornica Danasa kaže da je već nastupila smena generacija.

– Susrećem sa onim savremenicima koji o njihovoj ulozi u istoriji nemaju šta dobro da kažu, uključujući i moje slično mišljenje, no njihova uloga će se osvetljavati i u narednim godinama i decenijama. Kada je u pitanju njihova uloga u stavljanju potpisa na Briselski sporazum, Tači jeste bio ključna politička figura na Kosovu tada, ali i još tada identifikovan mogući putnik za Hag, i on je to dobro znao, nastojeći na svaki način da se na taj „Titanik“ ne ukrca. To je podrazumevalo i konstruktivnu ulogu mirotvorca na međunarodnoj pozornici, svega dakle suprotnog od onog što se opisivalo u Martijevim papirima, odnosno Vilijamsonovim. To se uostalom vidi i u korenu Tačijeve odbrane danas. Ivica Dačić od početka postoktobarske Srbije poneo je taj teret nasleđa SPS, a i dalje učestvuje u vrhu srpske vlasti. Hoću da kažem da je naizgled izabran „idealan par“ za prve potpisnike – ističe Tanja Lazarević.

Na pitanje da li u skorijoj budućnosti vidi finalizaciju procesa započetog pre osam godina, Tanja Lazarević kaže da na onom što nazivaju konačni sporazum se radi, ali i odugovlači.

– Ne bih želela da predviđam da li će i kada će ga biti. Nije izgledno da će ga biti ove godine – zaključuje naša sagovornica.

Trostruki paradoks

Prema oceni Boška Jakšića, novinara i predsednika Političkog saveta Građanskog demokratskog foruma, na delu je „trostruki paradoks“.

– Srbija bi rešenjem konflikta šire otvorila vrata EU, Kosovo bi brže napredovao u evroatlantskim integracijama, svet bi se oslobodio jednog potencijalnog žarišta. Ništa od toga. Osam godina hibernacije uz prećutnu saglasnost svih. Danas nije ništa bolje – kaže Jakšić.

Kako dodaje, Hašim Tači je uklonjen sa političke scene Kosova, dok Ivica Dačić, „Dorijan Grej srpske politike, tvrdi da se najavljene promene Ustava ne tiču amandmana koji je gromadna prepreka pregovornom rešenju“.

– Imajući u vidu „skoru budućnost“ koja traje osam godina, ne verujem da sledi finalni dogovor. Ne vidim na obzorju neophodnu energičnost Zapada, a Beograd i Priština nastavljaju da utvrđuju svoje rovovske položaje. Jedina šansa je moguće u Vašingtonu, ali pitanje je da li administracija želi da Srbiju i Kosovo podvrgne snažnijem pritisku – zaključuje Boško Jakšić.

close
Osam godina kasnije dijalog Beograda i Prištine na respiratorima 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.