Pavićević: Naši političari majstori da i prijatelje oteraju od sebe 1Foto:Fonet

„Ako se pravi Evropa u više koloseka, više koncentričnih krugova, to je nešto što bi bila faktička sudbina ovog regiona“, ocenio je Pavićević u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

On podseća da se to videlo za vreme izbegličke krize, kada su balkanske države bile neka vrsta tampon zone koja je sprečavala i regulisala protok ljudi ka ostatku Evrope.

Pavićević, ipak, ne veruje da se može govoriti o nekoj ideji čvršće političke unije, već o regulisanju odnosa i tešnjem povezivanju, kakvo je, na primer, zajednička kandidatura za Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Kada su u pitanju politički lideri regiona, Pavićević objašnjava da je Evropa njihovu autoritarnost tolerisala sve dok su joj „isporučivali“ ono što se od njih očekivalo. Ali, ta tolerancija, kako je predočio, nije bila beskonačna i Unija ipak nije žmurila pred težim oblicima kršenja ljudskih prava. Slično njemu, Dimitrijević takođe smatra da evropska podrška balkanskim liderima znači da oni, uz pomoć tih lidera, dobijaju neku vrstu stabilnosti. Na taj način se, međutim, ispunjavaju zahtevi „koji su možda u neskladu“ sa generalnom evropskom politikom, ukazao je Dimitrijević za FoNet.

„Ako u nekoj državi imate demokratsku bazu, ona će teže ispuniti određeno očekivanje evropskih struktura i zvaničnika, kao što je možda nezavisnost Kosova, podela Makedonije, ili možda jedinstvena Bosna. Sve su to stvari koje teže idu, ukoliko nemate ljude koji će to izvršiti na terenu“, uveren je Dimitrijević.

On je novinarki Tamari Skrozza rekao da Evropa jeste posvećena demokratiji, ali da istovremeno ne veruje kvalitetu demokratije na ovom prostoru, zbog čega i opstaju autokratski lideri.

Dimitrijević smatra da je ideja o Balkanskoj uniji možda suprotna postulatima EU, ali napominje da se Balkan i dalje nalazi u „žrvnju međusobnih zađevica“.

Zato bi ga, kako je ocenio, neka vrsta ujedinjavanja mogla približiti Evropi ili makar staviti u kontekst koji bi Evropi bio razumljiv.

Oba sagovornika FoNeta procenjuju da u nekoj hipotetičkoj Balkanskoj uniji, Srbija ne bi imala „najboljeg druga“.

„Naši političari su postali majstori da i od prijatelja naprave, ako ne baš neprijatelje, a ono da ih oteraju od sebe“, tvrdi Pavićević. Dimtrijević dodaje da u spoljnopolitičkim odnosima ni jedna država nema prijatelje, a da je srpska prijateljstva istorija često demantovala.

„Mislim da je najbolje da Srbija bude sama sebi prijatelj, a da sve ostale tretira kao dobre komšije, bivšu braću, prijatelje, ali da se zna šta je srpski interes“, naglasio je Dimitrijević.

On zaključuje da je to daleko bolje nego prepoznavati i bratimiti se sa nekim, a onda u medijima ratovati, ili zaista ratovati.