Foto: EPA-EFE/ JIM LO SCALZO

Amerika će, stoga, pokušati da iskoristi ostavku kosovskog premijera Ramuša Haradinaja sa funkcije premijera Kosova da privoli Beograd i Prištinu da se vrate za pregovarački sto, ali Priština ne može da donese bilo kakvu značajnu odluku dok se ne formiraju novi sazivi parlamenta i vlade, kažu za Danas nezvanično predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada, komentarišući poruke koje je Karpenter poslao javnosti na Balkanu u razgovoru za Glas Amerike.

Diplomate tvrde da čak i da nova vlada u Prištini pristane da ukine takse na robu iz Srbije, što je uslov da se pregovori „pomere s mrtve tačke“, „politički predstavnici kosovskih Albanaca gotovo izvesno ne bi promenili stav da Kosovo treba da ostane teritorijalno celovito“. U tom kontekstu, naši sagovornici podsećaju da se očekuje da narednu vladu predvode Aljbin Kurti i Isa Mustafa, „osvedočeni protivnici ideje o bilo kakvoj podeli Kosova“.

Kao veliku prepreku za sprovođenje u delo plana o demarkaciji, izvori Danasa vide i „tvrdokoran stav pojedinih država“, pre svega Nemačke. „Nemačka kancelarka Angela Merkel jasno je i glasno u više navrata poručila da prekrajanje granica nije prihvatljivo na Zapadnom Balkanu, jer misli da bi to moglo da destabilizuje ovaj region“, podsećaju diplomate.

Majkl Karpenter je za Glas Amerike govoreći o Kosovu naveo da će se „na kraju sve svesti na dogovor velikih igrača i sporazum lidera na terenu“. Kako objašnjavaju naši sagovornici, takvo gledište u skladu je sa načelom SAD da ne treba nametati „gotova“ rešenja „protivničkim stranama“ na Zapadnom Balkanu, već je potrebno „pustiti ih da se sami dogovore“, što je zaokret u odnosu na vreme kada je predsednik SAD Barak Obama.

Karpenter je, takođe, poručio da ideja o „razmeni teritorija“ između Srbije i Kosova „nema veze sa partijskim podelama u Americi“, jer je zastupaju i predstavnici demokrata i republikanaca. Prema njegovom mišljenju, moguće je da dogovor o Kosovu bude postignut tokom administracije predsednika SAD Donalda Trampa, ali da bi predstojeći izbori na Kosovu, kao i parlamentarni izbori u Srbiji naredne godine, mogli da uspore pronalaženje rešenja.

Bivši zvaničnik Pentagona smatra da Rusiji nije u interesu da se reši pitanje Kosova. Kako je naveo, „iz perspektive Moskve bolje je da se održi konflikt između Kosova i Srbije jer to dozvoljava Rusiji da se predstavlja kao čuvar srpskih interesa i protivnik Kosova“. Kako za Danas kažu diplomate, insistiranje Amerikanaca na tvrdnji da „Rusija igra lošu ulogu na Balkanu“, i slične optužbe na račun SAD koje stižu iz Moskve, „pokazuju da Vašington i Kremlj nastavljaju da se nadmeću za jačanje uticaja u ovom regionu“.

Majkl Karpenter je konstatovao da „međunarodna zajednica nije dovoljno angažovana kada je reč o investicijama za Zapadnom Balkanu, posebno onim koje su u vezi sa rešavanjem konflikta Srbije i Kosova“. Kako je istakao, „to mora da bude nešto veliko, dakle ne jedna ili dve milijarde dolara, već više novca koji će biti uložen – recimo, osnivanje fonda od 10 ili 15 milijardi dolara za stabilizaciju prilika u Srbiji i na Kosovu ne bi bilo izvan mogućnosti EU, a SAD bi takođe mogle da učestvuju“.

Server: „Pokušaj oživljavanja zombija“

Danijel Server, profesor vašingtonskog univerziteta DŽons Hopkins, ocenjuje za Danas da je ideja o razmeni teritorija između Srbije i Kosova poput „zombija koji hoda mrtav zemljom, čekajući da neko pokuša da ga oživi“. „Čak i ako bi to nekako prošlo u parlamentima, pitanje je da li bi uspeli referendumi o razmeni teritorije u obe države. Srbija će mnogo toga dobiti priznajući Kosovo u njegovim postojećim, utvrđenim granicama – otkloniće se glavna prepreka za članstvo u EU, ubrzati proces pridruživanja, i privući mnogi resursi, rešiti goruće pitanje, te stvoriti uslovi za unapređenje ekonomskih uslova. Razmena teritorije bi okončala prisustvo Srba južno od Ibra, gde je većina glavnih verskih objekata, destabilizovala Bosnu i Makedoniju, osnažila Putinove pretenzije na Krimu, i pomogla Rusiji da nastavi okupaciju delova Gruzije, Moldavije i Ukrajine. Zašto bi bilo ko želeo bilo šta od navedenog“, smatra Server.

„Dačić može da podržava koga hoće“

Karpenter, koji je pre nekoliko dana putem Tvitera poručio da šef srpske diplomatije Ivica Dačić „planira da se meša u američku unutrašnju politiku“, pozivom srpskoj dijaspori da podrži Trampa na predstojećim izborima u SAD, kazao je za Glas Amerike da „Dačić može da podržava koga hoće, to je njegovo pravo – ja samo ne mislim da je to pametan diplomatski potez da ministar spoljnih poslova Srbije polaže sve nade u jednu političku partiju u SAD“.

Povezani tekstovi