Slična sudbina Žutih prsluka i Jedan od pet miliona 1Foto: EPA-EFE/ SRDJAN SUKI

Prema zvaničnim podacima, 17. novembra 2018. okupilo se 282.000 ljudi širom Francuske.

Protest je organizovan spontano na poziv građana na Fejsbuku izvan političkih i sindikalnih okvira.

Tog dana su građani noseći fluorescetno žute prsluke koji moraju da imaju svi vozači, blokirali puteve nezadovoljni zbog tada najavljenog povećanja poreza na gorivo u sklopu ekoloških mera.

Neposredan povod za demonstracije u našoj zemlji, u početku nazivane „Stop krvavih košuljama“ bio je prebijanje tadašnjeg lidera Levice Srbije Borka Stefanovića u Kruševcu, 23. novembra 2018.

Prvi protest održan je u Kruševcu 30. novembra, a u Beogradu je okupljanje „protiv nasilja aktuelne vlasti“ organizovano 8. decembra.

Protesti su se održavali svake subote, i trajali su do marta ove godine.

U zimu 2018-2019. te demonstracije su okupljale nekoliko desetina hiljada nezadovoljnih građana, a protestovalo se i u drugim gradovima Srbije.

Protest je ubrzo dobio naziv Jedan od pet miliona, na predlog glumca Nikole Koje.

Kao inspiracija za to poslužila je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je komentarišući prvo okupljanje rekao: „Može i pet miliona ljudi može da se skupi, ali ja nijedan zahtev neću ispuniti.“

Glavni zahtevi demonstranata bili su ostavke predsednika države, premijerke Ane Brnabić i tadašnje predsednice parlamenta Maje Gojković, zahtev za slobodne i fer izborne uslove, da bi se u poslednjoj fazi promovisala ideja bojkota izbora.

Organizator beogradskih protesta bila je grupa mladih, uglavnom studenata, od kojih su mnogi učestvovali i na protestima Protiv diktature, pokrenutim u aprilu 2017, zbog nezadovoljstva uslovima pod kojima je Vučić pobedio na predsedničkim izborima.

Političari u početku nisu bili govornici na protestima i okupljenima se u Beogradu obraćao glumac Branislav Trifunović.

Kasnije su govorili i pojedini novinari, akademici, aktivisti, umetnici, ali i opozicioni političari, uglavnom predstavnici tadašnjeg Saveza za Srbiju.

Udruženje Jedan od pet miliona registrovano je u februaru 2019, na zahtev jedne od organizatorki protesta Jelene Anasonović.

U Statutu udruženja navedeno je da to nevladino i neprofitno udruženje, a neki od ciljeva su borba protiv svih oblika fašizma, sloboda medija i zaustavljanje negativne selekcije u društvu, sistem efikasne kontrole vlasti i ostalo.

Anasonović je kao motiv za registraciju istakla da „ova vlast ne preza ni od čega ne bi diskreditovala i proteste i organizatore“, kao i da je „vlast spremna na podmetanja, kako na lokalu, tako i u Beogradu“.

Takav potez izazvao je lavinu oštrih komentara na društvenim mrežama, uključujući optužbe da je Anasonović „prisvojila protest“, a Nikola Kojo je podneo zahtev za registraciju žiga Jedan od pet miliona, nazivajući novoregistrovano udruženje „alavim cenzusolovcima“.

Anasonović je novembra prošle godine u intervjuu za Blic otkrila da se u leto 2019. povukla iz udruženja.

Ona je tvrdila da je početka organizovanja protesta trpela pritiske i pokušaje da Savez za Srbiju preuzme protest.

Pored Jelene Anasonović prepoznatljivo lice protesta bila je studentkinja Mila Jovanović.

Ona se, takođe, povukla iz udruženja Jedan od pet miliona, nakon blokade zgrade Rektorata u Beogradu, koju je takođe izvelo Udruženje.

Akcija je trajala 12 dana i završena je kada je rektorka Ivanka Popović garantovala da će se Univerzitet izjasniti o navodima o plagiranom doktoratu ministra finansija Siniše Malog do 4. novembra, što je bio glavni razlog studentskog protesta.

Mila Jovanović je poručila: „Mimoišli smo se u sistemima vrednosti i to je prosto to.“

Do novog „osipanja“ članstva udruženja došlo je krajem januara ove godine, nakon što je objavljeno da Jedan od pet miliona izlaze na predstojeće parlamentarne izbore.

To je bio šok za mnoge učesnike protesta, budući da je bojkot izbora bio jedan od glavnih motoa okupljanja.

Među onima koji su napustili udruženje bili su i Srđan Marković i Miloš Simović.

Oni su podneli ostavku u predsedništvu tog pokreta, a Marković je poručio da se do „poslednjeg trenutka borio za bojkot izbora“.

Takođe, grupa bivših članova udruženja uputila je pismo javnosti, ističući da je „izdata misija Udruženja“.

S druge strane, Valentina Reković, predstavnica Jedan od pet miliona, kazala je da na izbore izlaze da bi „sprečili prevarante i trojance da opet izdaju narod i pojedu nam još četiri godine održavajući Vučića na vlasti“.

Udruženje nije uspelo da pređe izborni cenzus od tri odsto i na izborima u junu osvojilo je svega 0,7 odsto glasova.

U međuvremenu, i Valentina Reković se povukla iz Jedan od pet miliona, tako da je od prvobitne „postave tima“ ostala samo studentkinja Tea Vukadin.

Jedan od pet miliona se nedavno pojavljuje, zajedno sa još osam opozicionih organizacija, kao potpisnik pisma u kojem se od rukovodstva javnih servisa RTS i RTV zahteva da održe sastanak sa predstavnicima tih organizacija radi unapređenja slobode medija u Srbiji.

Francuski pokret Žuti prsluci doživeo je donekle sličnu sudbinu.

Prema anketi sprovedenoj u septembru samo deset odsto građana Francuske i dalje smatra da pripadaju pokretu, što je upola manje nego na početku masovnih demonstracija pre dve godine.

Kako je prenela agencija Beta, mnogi lideri pokreta Žuti prsluci, koji nema jasnu strukturu niti vođstvo, „istrošeni“ su posle nekoliko meseci stalnih protesta, koji su se redovno održavali subotom, a često i tokom nedelje.

Jedan od lidera Žerom Rodriges, koji je izgubio oko na jednom protestu (od ispaljenih policijskih gumenih metaka), rekao je da se povukao ali da nezadovoljstvo u društvu i dalje traje.

Drugi lider Erik Drue još početkom ove godine odustao od poziva na okupljanja, ali je ostao aktivan na društvenim mrežama gde i dalje kritikuje vlasti.

Ne treba odustati

Pojedini bivši lideri Žutih prsluka našli su druga interesovanja. Maksim Nikol, jedan od njih, napisao je knjigu o pokretu i na Fejsbuku nastavlja kritike na račun vlade. Iako skupovi jenjavaju, i održavaju se sporadično, uz učešće malog broja građana, pojedini predstavnici Žutih prsluka smatraju da ne treba odustati.

Kofa vode

Predstavnica Jedan od pet miliona Sofija Nedeljković ostavila je juče kofu vode iz Čukaričkog rukavca u Beogradu ispred ulaza u Skupštinu grada kako bi simbolično zatražila hitno čišćenje tog dela Ade Ciganlije ali i ispitivanje mogućeg zagađanje iz fabrika koje okružuju reku Topčiderku, prenela je agencija Beta.

close
Slična sudbina Žutih prsluka i Jedan od pet miliona 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.