Sporazuma u narednih godinu dana (ne)će biti 1Foto: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Upitan da li je Lajčakova poseta priprema terena za nastavak razgovora, Popov odgovara da njegova misija može da bude baš u toj funkciji.

Prema njegovom viđenju, cela priča oko toga da li će u 2021. godini biti razgovora između Beograda i Prištine zavisi u velikoj meri od jedne stvari, a to je da li je i u kojoj meri već uspostavljena koordinacija između SAD-a i Evrope u vezi rešavanja kosovskog problema.

– Videli smo da je predsednik Vučić dobio jednu neugodnu čestitku iz Vašingtona povodom Dana državnosti i da je na to dosta oštro reagovano. Ukoliko je tačna pretpostavka da se uspostavlja to novo partnerstvo, pa čak i kada je reč o regionalnim pitanjima, tu je pre svega reč o Kosovu a kasnije i o BiH, u tom slučaju Amerika može da koristi onu svoju malo tvrđu moć koju je i ranije koristila, takozvano „holbrukovanje“, ili „zavrtanje ruku“. Evropa (može da koristi) onu mekšu varijantu – navodi Popov.

On podseća da Amerika ide sa najtvrđim stavom, a to je obostrano priznanje Kosova i Srbije, dok Evropa ima mekšu varijantu prema kojoj treba da se dođe do pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa. Popov smatra da je to moguća izlazna varijanta za Beograd, ukoliko Amerika koja ima tu moć, izvrši dovoljno velik pritisak pre svega na Kosovo da prihvati takvu soluciju.

– Onda bi to bila izlazna varijanta i za Srbiju da kaže „mi nismo eksplicitno priznali Kosovo, ali može što šta da stane u formulaciju o normalizaciji odnosa“ – objašnjava Popov. Prema njegovoj oceni, Evropa je često bila troma i nedosledna. Popov smatra da je bivša visoka predstavnica EU Federika Mogerini, traljavo vodila proces dijaloga.

– Čini mi se da se iz (Bajdenove) čestitke može protumačiti da su Amerika pre svega, a čini mi se i Evropa, već izgubile strpljenje i da nemaju više nameru da čekaju od izbora do izbora i kad će ko da sruši vladu, da bi se proces razvukao u nedogled – navodi Popov.

Prema oceni politikologa Mladena Mrdalja, primarni cilj posete Miroslava Lajčaka je da se pokaže da je EU još živa kada se radi o „visokoj politici“ na Zapadnom Balkanu.

– Mislim da su EU lideri svesni da smo blizu efektivnog zamrzavanja konflikta i da imaju dva izbora: da dignu ruke i zovu Amerikance upomoć, što bi spustilo EU na mrsku ulogu zavisnika od američke moći, ili da EU nastavi da glumi da vodi proces ka nekom kraju – obrazlaže Mrdalj.

On dodaje da je druga opcija bolja, ali da nosi opasnost da zapne i razotkrije impotentnost EU čim se postavi pitanje Zajednice srpskih opština, koju Kurti neće dati.

– To daje prednost Vučiću, jer Kurti preuzima ulogu lošeg momka. To komplikuje sve, jer vodi u sukob Zapada sa Kurtijem. Plašim se da će se ponoviti diplomatska akrobatika koja je od „standardi pre statusa“ vodila u „status pa standardi“, samo što bi to sad značilo „priznanje pa Zajednica“, umesto obratno. A prošle godine je Lajčak i rekao nešto u tom smislu. Onda bi se pritisak preneo na Beograd, a to je već scenario u kome su Srbi loši momci i koji je odigran već puno puta pa se svi lepo snalaze u tim ulogama – kaže Mrdalj.

Upitan da li će nastavak dijaloga čekati formiranje nove vlade u Prištini, ali i izbore u Beogradu, on odgovara da će se čekati formiranje vlada, pa izbori za predsednika Kosova, pa neuspesi u tome, pa možda bude i novih izbora na Kosovu, a onda idu izbori u Srbiji, pa EU može da odlaže suočavanje sa slepom ulicom.

– Polako se doteruje diplomatski car do duvara i sukob se suštinski zamrzava, mada to niko ne sme da prizna. Plašim se da to može voditi do skidanja maski i ogromnih pritisaka na Srbiju krajem 2022. I dalje – ukazuje Mrdalj.

Prema njegovim rečima, pošto je pitanje priznanja diplomatsko, a ne vojno, nema prostora da se Srbiji preti vojno ili ekonomski da se „povuče“ sa Kosova.

– Zato ostaje pitanje u kom obliku će se ti pritisci pojaviti i kako Srbija da ih omekša. To je sad glavno pitanje, za slučaj da se krivica za blokadu pregovora prebaci sa Kurtija na Beograd – zaključuje Mrdalj.

Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, kaže da Miroslav Lajčak dolazi u region kako bi razgovarao sa obema stranama u dijalogu, pre svega sa Aljbinom Kurtijem kao budućim premijerom Kosova, ali da će proces dijaloga biti nastavljen tek nakon formiranja nove kosovske vlade, što može da potraje.

– Očekujem da razgovori budu nastavljeni ove godine, ali mislim da ne treba imati prevelika očekivanja u smislu postizanja sporazuma o normalizaciji u narednih godinu dana. Imajući u vidu stav buduće kosovske vlade o dijalogu sa Beogradom i različite pozicije dve strane, biće dobra vest ako dve strane uspeju da sednu za pregovarački sto i dogovore se oko principa za nastavak dijaloga – zaključuje Burazer.

Termini dolaska

Podsetimo, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak juče je započeo trodnevnu posetu Kosovu. On će posetiti Srbiju 3. i 4. marta, dok će 4. i 5. marta boraviti u Crnoj Gori.

close
Sporazuma u narednih godinu dana (ne)će biti 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.