Šta je „novo“ kod novih ljudi? (VIDEO)

Učesnici debate pod nazivom „Političke promene: Novi ljudi u starom sistemu?“, Biljana Đorđević iz Inicijative Ne davimo Beograd, sociolog Dario Hajrić i Strahinja Jovanović iz grupe građana „Građanin“ saglasni su u tome da su za promenu čitavog sistema neophodne prevashodno nove ideje.

Sa aspekta građanske aktivistkinje, Biljana Đorđević smatra da je pojava novih inicijativa i udruženja posledica otuđenja od politike i političkih stranaka, te da građani odlučuju da uzmu stvari u svoje ruke onda kada postanu razočarani u svoje predstavnike.

„Inicijative i pokreti su stalno u defanzivi, moraju da se brane od partija. Partije se ponašaju kao da mi sada njima nešto uzimamo, umesto da priznaju da su one nešto izgubile. Građani nisu ničija svojina. Oni su prosto politička bića koja se menjaju. I ako su razočarani jer nisu predstavljeni, oni ili uzimaju tu ulogu da sami sebe predstavljaju ili se okreću nekom drugom“, rekla je Đorđević.

Ključna politička ideja oko koje bi moglo da se okupi biračko telo, prema rečima njenim rečima, bila bi budućnost svakog građanina i njegova želja da ostane u svojoj zemlji.

„Mislim da je osnovno pitanje za Srbiju danas to pitanje kako ljudi da žele da žive ovde, a ne samo da sanjaju da odu odavde i da se eventualno bore za neku poziciju u drugim zemljama, umesto da tu poziciju koju imaju u ovoj zemlji, barem pravno gledano, odbrane. Ukoliko ponudite tu vrstu nade, tu koncepciju boljeg života, a da ona ne počiva na tome da treba da prodate svoju slobodu zarad partijske knjižice i toga da slušate šta neko drugi kaže“, rekla je Đorđević.

Strahinja Jovanović, odbornik u skupštini opštine Inđija, na politiku gleda kao na dugoročan proces koji bi doneo promene novim naraštajima, pa kao osnov nove politike postavlja promenu odnosa prema građanima.

„Ono što mi vidimo kao nešto novo u politici je promena odnosa prema građanima. Mislim da ljudi uopšte ne shvataju politiku i zato smo mi odlučili da krenemo od tih malih komunalnih problema“, istakao je Jovanović.

Jovanović akcenat stavlja na odnos politike prema građanima, ali i odnos svakog pojedinca prema politici.

„Mi treba da radimo na tome da osnažimo običnog građanina. Građanin treba nama da bude u centru svega. Ovde imamo veliki deficit demokratije. Ovde ljudi uopšte na politiku ne gledaju kao na nešto što utiče na njih“, naglasio je on i kao odgovor na tu situaciju ponudio mogućnost mini referenduma na lokalu, ali i referenduma na nacionalnom nivou. Jovanović veruje da bi tako građani osetili da mogu da promene nešto u svojoj zajednici.

Sociolog Dario Hajrić uveren je da bi promena izbornog sistema posle određenog vremenskog perioda dala rezultate, jer bi novim ljudima pružila mogućnost da lakše zauzmu mesta u lokalnim parlamentima.

„Veoma je bitno da te nove liste koje se pojave budu unutar sebe homogene. Mora postojati neka malo veća politička ideja od proste želje za učešćem. I jedino tako mogu da zamislim da može da se grupa održi na nekakvom kursu koji uopšte ima smisla. Nije dovoljno samo se uključiti kako biste vremenom postali deo tog mejnstrima protiv kog se borite“, naglasio je Hajrić.

U javnom diskursu se, prema oceni sagovornika, potreba za novim licima javila i zbog negativne kampanje usmerene ka starijim političarima, bivšoj vlasti, a sadašnjoj opoziciji.

Hajrić je kao razlog naveo rigidnost političkih stranaka u Srbiji, ali i odnos njihovih lidera prema odlasku sa početne pozicije.

„Kada neko uđe u politiku na velika vrata i vodi neko vreme neku stranku, najčešće zaboravi da u nekom momentu treba i da ode. Imamo zaista veliki broj ljudi koji su bili deo vlasti u nekom momentu ili su na čelu svojih stranaka po 10, 20 godina, i dalje su tu“, rekao je on i dodao da se takvim načinom funkcionisanja onemogućavaju promene unutar stranaka.

Sagovornici su se složili i oko toga da različite vrste udruženja i inicijativa jačaju političku participaciju građana.

Kada je reč o mladima, učesnici debate kao novi pristup ističu nove vidove komunikacije, odnosno društvene mreže. U slučaju dugogodišnjih političkih apstinenata, prema oceni sagovornika, potrebne su nove ideje koje im do sada niko nije ponudio.

Hajrić smatra i da političke stranke moraju više da slušaju građane koji su se iz politike povukli zato što su shvatili da institucije ne funkcionišu. Takođe, on veruje da bi ključ nove „kišobran politike“, politike koja bi obuhvatila i levicu i desnicu, bilo stavljanje stranaka pod kontrolu. To bi, prema njegovim rečima, značilo da se pokrenu svi mehanizmi kontrole koji sprečavaju svevlašće.

Govoreći o budućim izborima, kako predsedničkim, tako i parlamentarnim i lokalnim, sagovornici su se osvrnuli i na nedavno održane izbore u Crnoj Gori.

Kako kažu, s obzirom na prirodu vlasti u Srbiji, predsednički izbori na kojima bi se pojavio novi, zajednički kandidat opozicije, mogli bi značajno da promene političku situaciju.

U pogledu parlamentarnih izbora, tokom debate ocenjeno je da jedna kolona nije dobro rešenje, te da bi se razmatranju nekog drugog trebalo pristupiti u što kraćem vremenskom roku.