Šta ko dobija ili gubi spuštanjem izbornog praga za ulazak u skupštinu?

Ove tri stranke, prema istraživanjima, trenutno imaju podršku veću od tri odsto, što znači da bi im niži cenzus i jači bojkot izbora širom otvorio vrata parlamenta. Smanjenjem cenzusa i neke od građanskih stranaka mogle bi da se nadaju preskakanju praga izlaznosti.

Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, kaže za Danas da smanjenje cenzusa načelno ide u korist svima koji su odlučili da idu na izbore, jer je cenzus od pet odsto u zavisnosti od izlaznosti znao da ide i do 200 000 glasova.

„Sa smanjenjem cenzusa i malo manjom izlaznošću građana na glasanje, strankama, koalicijama i pokretima dovoljno je samo stotinak hiljada glasova da pređu izborni prag. Ako govorimo o konkretnim slučajevima, smanjenje cenzusa najviše ide u prilog Srpskoj radikalnoj stranci, SPAS-u i Pokretu slobodnih građana, ukoliko se on odluči da izađe na izbore. To su stranke koje prema istraživanjima sada imaju iznad tri odsto podrške. Odgovara i strankama koje nisu iznad tri odsto, jer one uz odgovarajuće koalicije i jaču predizbornu kampanju mogu da se nadaju prelasku cenzusa. Sa cenzusom od pet odsto one nemaju nikakvu šansu“, kaže Klačar za Danas. Na pitanje zašto naprednjaci tvrde da im ne snižavanje cenzusa na tri odsto ne odgovara, a istovremeno guraju tu priču, sagovornik Danasa napominje da je njima cilj da amortizuju bojkot i pokažu pluralizam u parlamentu.

„Tačno je da im u izvesnom smislu ne odgovara smanjenje cenzusa, jer će ono sa sobom doneti veći broj manjih stranaka u parlamentu koje jednog dana, kada SNS ne bude imao 50 odsto podrške, mogu imati ucenjivački karakter. Osim toga tu je i Dontov sistem raspodele mandata koji nije nezanemarljiv“, navodi Klačar i dodaje da će istovremeno sa smanjenjem cenzusa i bojkot izbora pojedinih stranaka biti od pomoći strankama koje su na ivici cenzusa.

Prema njegovim rečima, bojkot će smanjiti izlaznost, iako ne očekujem da će ona biti drastično manja. To je, kako kaže, praktični novo, a drugi nimalo nezanemarljiv nivo je da će onog momenta kada stranke pređu cenzus postati relevantan činilac, bez obzira na bojkot ili ne.

„Postaće deo institucija, biće bliži biračima i možda deo vladajuće koalicije. Mogu da uđu kroz iglene uši, ali je pitanje kolike će te stranke narasti za dve ili tri godine. Osim toga opozicija koja bojkotuje izbore dobiće ozbiljniju konkurenciju nego što je to slučaj sada. Mi imamo SPS, Aleksandra Šapića, koji je samo za nekoliko meseci postao nacionalna stranka i ozbiljan politički igrač“, zaključuje direktor CESID-a.

Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke smatra da u ovom trenutku osim koalicija oko SNS i SPS i uz najavljeni bojkot SZS niko drugi nema šanse da pređe cenzus od pet odsto, bez obzira što prorežimski istraživači stalno iznad cenzusa od pet odsto drže SRS, Šapića i PSG.

„Ovu meru smanjenja cenzusa vidim kao potvrdu činjenice da niko zapravo od pojedinačnih stranaka, uključujući i SZS, sem SNS i SPS nema cenzus. Smanjenje cenzusa je manji mamac za one koji bojkotuju izbore, da na njih izađu, već je cilj da oni koji su odlučili da izađu na izbore sigurnije prebace preko crte. Pretpostavljeni efekat bojkota je da će Šapić i radikali preći tri odsto. Ako bi bojkot bio uspešan, oni mogu i preko postojećeg cenzusa i zato im preostaje da navijaju da bojkot bude što uspešniji. Oni bi mogli da navijaju da bojkot bude što uspešniji. Smanjenje daje određene šanse i nekoj eventualnoj građanskoj listi, poput Čedinog LDP, Čankovog LSV ili SMS (Stranci moderne Srbije)“, zaključuje Vukadinović, dodajući da je priča da će neko nekome da ustupi 100.000 glasova krajnje nerealna.

Izbori bi mogli da prodube krizu

Pariz – Direktorka Crte Vukosava Crnjanski juče je tokom obraćanja Odboru za monitoring Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iznela zabrinutost da bi predstojeći izbori mogli da prodube krizu demokratije u Srbiji, prenosi FoNet. „Strahujemo da će rasti broj građana koji ne vide izbore kao put političkih promena i da bi još veći konflikti mogli da ugroze političku stabilnost u Srbiji i regionu“, rekla je Crnjanski. Ona je ocenila da je međupartijski dijalog o izbornim uslovima imao ograničen domet, navodi se u saopštenju ove nevladine organizacije.