Foto: CRTA

To je pokazalo istraživanje Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, u saradnji sa Ipsos Stratedžik Marketingom.

Uprkos smanjenom poverenju u to da građanski angažman može da utiče na promenu stvari, nastavljen je trend povećanja procenta građana koji podržavaju demokratiju kao najbolji politički sistem za Srbiju.

“Zainteresovanost građana za politiku blago je opala u odnosu na prethodne dve godine, tako da je 75 odsto građana izjavilo da ih politika uopšte ili veoma malo interesuje”, navela je Svetlana Logar, direktorka Ipsos Stratedžik Marketinga.

Kada je reč o posebnim temama, građane Srbije najviše interesuju lokalni izbori za skupštinu opštine ili grada (39 odsto), dok su najmanje zainteresovani za rad i organizaciju Skupštine Srbije (20 odsto).

Smanjio se i procenat građana koji su saopštili da su učestvovali bar u nekoj akciji u vezi sa politikom, rešavanjem problema i donošenjem odluka, kao i onih koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom i nacionalnom nivou.

“Najveći pad poverenja u odnosu na prethodnu godinu je o tome da mogu da utiču na promene skretanjem pažnje medija na probleme građana (28 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 39 odsto)”, rezultati su istraživanja “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”.

Da se kontaktiranjem poslanika u skupštini može nešto promeniti veruje osam odsto građana, dok je prošle godine 19 osto verovalo u isto. A kada je u pitanju učešće u organizovanim pritiscima građana na parlament ili kroz učešće u javnoj raspavi primetan je pad sa 27 odsto prosle godine na 15 odsto ove godine.

“Više od polovine građana, odnoso 64 odsto smatra da političari građanima ne govore istinu, a samo osam odsto da bar uglavnom govore istinu. Nijedan ispitanik nije odgovorio da političari u potpunosti govore istinu”, navedeno je u istraživanju.

Politikolog i doktorand na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti Vujo Ilić uporedio je rezultate istraživanja sa rezultatima evropskih zemalja i kako kaže “postoji dosta razlika, ali i dosta sličnosti”.

„U Evropi je oko 51 osto građana zainteresovano za politiku. Dok 94 odsto građana Evrope smatra da mediji treba da imaju slobodu da kritikuju vlast, kod nas to smatra polovina građana“, dodao je Ilić.

Naveo je i da sličnosti postoje kada je reč o učešću na izborima, potpisivanju peticija, demonstracijama i angažovanju u politici. Dok je kod nas 17 odsto ljudi navelo da je potpisalo neku peticiju, u Evropi je to 26 odsto.

Dominacija partija i izbora

Asistent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević rekao da se u poslednjih nekoliko godina vidi da građani imaju minimalni uticaj na važna politička pitanja. Takođe, da kada građani Srbije vide rezultate protesta sindikata postaje jasno zašto se povlače od učešća u demokratskom procesu. “Današnja Srbija liči na prvu tranzicionu dekadu gde se sve svodi na izbore. Prisutna je potpuna dominacija političkih partija i izbora. Ostaje pitanje kako tu zainteresovanog građanina uključiti u proces koji je funkcionalan”, istakao je Spasojević.