Radovan Karadžić Foto: Wikipedia

Karadžić je osuđen za saučesništvo u genocidu u Srebrenici jula 1995. kada su snage bosanskih Srba ubile oko 8.000 bosanskih muslimana.

Ispred zgrade Mehanizma okupilo se tridesetak predstavnika udruženja žrtava iz Srebrenice, kao i predstavnici udruženja logoraša Bosne i Hercegovine sa transparentima, a među njima se posebno ističe transparent sa natpisom – Karadžić – genocid, Adolf Hiltler – Holokaust.

Nema incidenata, a predstavnici udruženja žrtava mirno stoje iza svojih transparenata. Za izveštavanje iz suda, u dva medija centra, akreditovano je više desetina novinara, ali nema užurbanosti i naelektrisane atmosfere kao prilikom izricanja prvostepene presude.

Tada je bila serija incidenata ispred zgrade suda, od hapšenja Florans Artman, bivše portparolke Tužilaštva, zbog neodazivanja na poziv suda, preko sukoba jednog od Karadžićevih pristalica sa predstavnicama udruženja žrtava, ali i velikog nezadovoljstva udruženja porodica žrtava, koje su smatrale da bi Karadžić mogao nakon izdržanih 15 godina kazne mogao biti pušten na slobodu.

Još nema informacija da li će neko od Karadžićeve porodice – ćerka Sonja, brat Luka i supruga Sonja Karadžić prisustvovati izricanju presude.

Jedna od neobičnosti koja prati izricanje presude Karadžiću je i to što nema direktnog TV prenosa izricanja presude, kao što je to ranije bila praksa, nego će se slika sa suđenja pojaviti sa 30 minuta zakašnjenja.

Ta mera predostrožnosti je uvedena, spekuliše se, nakon što je u novembru 2017. jedan od osuđenih hrvatskih generala – Slobodan Praljak, ispio otrov u sudnici tokom čitanja pravosnažne presude.

Sudsko veće je u prvostepenoj presudi ustanovilo da je Karadžić odgovoran za zločinačko udruživanje sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, Ratkom Mladićem i Vojislavom Šešeljem za progon nesrpskog stanovništva sa teritorija koje je Republika Srpska smatrala da su njene.

Kao dokaz saučesništva u genocidu u Srebrenici pročitana je Karadžićeva naredba broj Sedam, kojom je naredio da se stvore uslovi besperspektivnosti i nesigurnosti za stanovnike Srebrenice.

Sudsko veće je navelo i da je ubijanje bilo sistematsko, a plan rukovodstva bosanskih Srba je bio da se svi vojno sposobni muškarci eliminišu.

Taj plan je na terenu nadgledao Glavni štab Vojske RS na čelu sa Ratkom Mladićem i oficiri na terenu.

Prvostepeno sudsko veće Mehanizma je tada utvrdilo i da je Karadžić odgovoran za trogodiš nju snajpersku kampanju po Sarajevu i granatiranje ovog grada,jer „bez njegove podrške ta kampanja ne bi bila moguća“, zatim za uzimanje talaca UNPROFOR-a čiji je cilj bio da se spreči NATO bombardovanje juna 1995.

Sud je tada odbacio iskaze Karadžićevih 248 svedoka odbrane i prednost dao dokazima Tužilaštva. Na presudu su se žalili i Tužilaštvo i odbrana – Tužilaštvo je tražilo doživotni zatvor, a odbrana oslobađajuchu presudu. Očekuje se da će nakon izricanja presude konferenciju za novinare održati glavni tužilac Serž Bramerc, ali i Piter Robinson, koji zastupa Karadžića.

Žalbeno veće koje će izreći presudu je radilo u sastavu – predsedavajući Vagn Pruse Joensen, i sudije – Vilijam Husein Sekule, Hose Rikardo de Prada Solaesa, Gracijela Suzana Gati Santana i Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa.

Povezani tekstovi