U amandmanima EP o napretku Srbije "Savamala", "Srebrenica"... 1Foto: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Prethodno je Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio konačni tekst predloga rezolucije koji je danas pred poslanicima, piše portal Juropian Vestern Balkans, koji je imao uvid u dokument.

Kako navodi, na nacrt koji je sačinio izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister, članovi Odbora za spoljne poslove podneli su ukupno 239 amandmana, od kojih je sam Odbor 27 kompromisnih amandmana uvrstio u konačnu verziju.

Takozvane „usmene“ amandmane, svaka poslanička grupa ili 40 poslanika zajedno mogu predložiti na tekst koji će razmatrati na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. Dešava se da se radi o amandmanima koji su u celosti odbijeni na sednici Odbora, ali da ih poslaničke grupe ipak upućuju na glasanje kako bi svi poslanici odlučivali o njima.

Na ovogodišnji predlog rezolucije o Srbiji podneto je osam takvih amandmana. Konačan tekst rezolucije, koja je neobavezujući ali politički veoma značajan dokument, biće stavljen na glasanje u četvrtak, zajedno sa rezolucijama o izveštajima o napretku Kosova, Crne Gore, Makedonije i Albanije, navodi EWB.

„Parlament primećuje izvestan napredak u slučaju nezakonitog uništavanja privatne svojine i lišavanja slobode kretanja u beogradskoj četvrti Savamala u aprilu 2016. i poziva da slučaj bude rešen i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi se svi počinioci priveli pravdi“, stoji u amandmanu koji su u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata podneli parlamentarci Viktor Boštinaru i Tanja Fajon.

Isti amandman podneo je i Igor Šoltes iz parlamentarne grupe Zelenih. On je autor još tri amandmana o kojima će se raspravljati na današnjem plenumu: o očuvanju zaštićenih sredina, pogotovo u slučaju hidroelektrana na Staroj planini, o neprihvatljivim poreskim procedurama, likvidaciji i stečaju privatnih preduzeća, ali i o ratnim zločinima.

„Parlament žali zbog ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane nekih srpskih zvaničnika; podseća ih da puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka; naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU“, stoji u Šoltesovom amandmanu.

Preostale usmene amandmane podneli su autor izveštaja Dejvid Mekalister, kao i Monika Makovej u ime poslaničke grupe Evropskih konzervativaca i reformista. Dok su Mekalisterovi amandmani tehničke prirode i samo unpaređuju tekst rezolucije, onaj koji je preložila Makovej odnosi se na poziv Srbiji da ne izručuje političke optuženike u zemlje u kojima postoji rizik od torture i nehumanog tretmana. On se najverovatnije odnosi na slučaj Dževdeta Ajaza, turskog državljanina kurdskog porekla kog je Srbija izručila u decembru prošle godine, piše EWB.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.