Vučić sve nervozniji, buše ga iznutra i spolja 1Foto: Medija centar

Kakve su naredne odluke, ako na izbore izađe više od polovine upisanih birača? A vlast upravo prečišćava biračke spiskove kako bi smanjila ukupan broj glasova neophodnih za natprosečnu izlaznost. Koji je plan B, kad opozicija ostane izvan institucija, a biće raspisani i lokalni izbori, da li će bojkot opozicija opet šetati subotom popodne i čekati da se Vučić smiluje i sam ode? Naročito me interesuje, budući da je bojkot opozicija i antievropska, na čiju podršku računaju, Rusije, Kine, da podrže demokratiju u Srbiji? Potreban nam je novi Zaev, a ne novi Gruevski, ako Vučić nije imao snage da bude Sanader, kaže u razgovoru za Danas Nikola Samardžić, istoričar i osnivač organizacije političkog centra „Glas“, odgovarajući na pitanje da li podržava bojkot izbora, i smatra da na izbore treba izaći ili misli da stvari nisu baš tako crno-bele.

* Nedavno ste saopštili da predsednik Vučić građanke i građane deli kad vređa opoziciju, nalaže progone novinara, preti svima koji nisu njegovi istomišljenici i konstatovali da pasivnost evropske misije u Beogradu implicira toleranciju političkog nasilja, medijskog maltretiranja, korupcije i bezakonja. Šta mislite zašto misija EU u Beogradu toleriše ponašanje vlasti?

– Već su dve godine prošle od sramne Vučićeve predsedničke inauguracije, kad je nahuškao svoje kriminalce na novinare i izveštače, pre svega na Vas lično. Misija EU nije ništa konkretno preduzela da se nasilničko ponašanje vlasti iskoreni, a EU raspolaže efikasnim mehanizmima individualnih sankcija. U svakom slučaju, nadam se da je pred nama poslednja etapa spoljne i bezbednosne politike Federike Mogerini, koja je bila pasivna pred prodorom ruskih i kineskih uticaja koji su u Srbiji imali posebno razarajuće dejstvo. EU je samo posmatrala Putina koji je komadao Ukrajinu, i popustljiva je pred Vučićem dok očekuje da će on okončati kosovsku agoniju. Nadam se da će nova Evropska komisija uspostaviti jednu novu misiju u Beogradu koja neće biti nema saučesnica nasilja i korupcije.

* To saopštenje ste završili sa „Nas je 500 miliona“. Šta to znači?

– Nas Evropljana je 500 miliona. Ne možemo sami. Evropa je i šansa i privilegija.

* Hoće li Glas možda izaći na izbore ili će podržati neku od opcija? Čiji stavovi na političkoj sceni su vam najbliži, odnosno koju partiju ili pokret smatrate pravom opozicijom?

– Dugo sam u partijskoj i u vanpartijskoj politici. Prihvatljive su mi sve razumne odluke, ujedno i nama kao organizaciji koja će okupljati iskusne aktiviste umesto amatera i mediokriteta koji su zaposeli opoziciju, vlast da ne komentarišem. Potrebna nam je evropska kolona na izborima. To nisu ni vlast ni SZS. Moja je ideja o programskoj evropskoj koaliciji koja će ponuditi jasan plan, kako da Srbija u narednih deset godina uđe u prestižno evropsko društvo. Evropska integracija podrazumeva ulazak u NATO, ulazak u NATO prihvatanje činjenica o zločinačkoj politici i njenim žrtvama iz devedesetih. Ulazak u NATO je uspostavljanje institucionalnog partnerstva sa SAD, Kanadom. Potreban nam je Šengen za celu bivšu Jugoslaviju. Vladavina prava podrazumeva otkrivanje političke pozadine ubistva premijera Đinđića, incidenta u kafiću Panda u Peći 1998, itd. U ovom trenutku opozicija je u procesu previranja, prekomponovanja. Moj cilj je pre svega da utičem upravo na prekomponovanje, i formiranje zajedničke, ali verodostojne evropske liste: evropsko opredeljenje svih aktivnih političkih subjekata trebalo je da bude jasno još 12. marta 2003, a ne 2018.

* Kako vidite udruženo delovanje Đilasa, Jeremića, Obradovića, Lutovca…?

Vučić sve nervozniji, buše ga iznutra i spolja 2
Foto: FoNet/Nenad Đorđević

– Uspeli su da se nametnu kao jedina stvarna opozicija, mada pripadaju istovetnom policijsko-vojnom i tajkunsko-lopovskom establišmentu kao Vučić, Dačić, Palma i Šešelj. Da li su uzdrmali Vučića, učinili ga slabijim, teško je proceniti, naročito nakon neuspeha u pokušaju da iskoriste višemesečne demonstracije opravdano revoltiranog građanstva.

* A šta mislite o delovanju grupe intelektualaca „Samoodbrana“? Da li ih gledate kao konkurenciju ili je moguća saradnja?

– Sigurno nisam onaj Beli ili Saša Janković da očekujem takvu podršku, i sigurno bilo koji selfi pokret ne očekuje moje razumevanje. Jednom nogom na N1, drugom u SANU i Memorandumu, pa Karađorđe je na početku XIX veka imao jasnije i modernije planove za budućnost. Svi koji su protiv ulaska u EU i NATO za mene su, pretpostavljam ne samo za mene, lažni izbor između Vučića i Đilasa.

* Očekujete li s jeseni jači pritisak na vlast i masovnije proteste?

– To zavisi od ponašanja vlasti. Vučić je sve nervozniji, buše ga iznutra i spolja, i sve je više straha u tome verbalnom brutalizmu.

* Mislite li da je potreban i moguć dijalog intelektualne elite i opozicije i šta bi eventualno iz tog dijaloga moglo da nastane?

– Mene interesuje politički dogovor o našoj evropskoj budućnosti i NATO partnerstvu, politički dogovor o ulasku u savremeni kapitalizam i o izlasku iz siromaštva. Ne interesuje me traganje za trećim putem na koje pozivaju intelektualna elita i SZS. Taj put, put naše intelektualne elite, jeste povratak u Sovjetski Savez, a to nam vlast već obilato nudi. Ako je Vučićev odlazak s vlasti naš biološki prioritet, a svaka promena vlasti je sama po sebi korisna, opet su nam potrebni jasni i konkretni planovi. Koja je stvarna politička alternativa Vučićevim politikama četiri stuba, sistemska alternativa korupciji koju je preuzeo s Tadićevim i Đilasovim kombinacijama, i delom prethodnog establišmenta, i svi ti Vučićevi plagijatori, šaneri, Babići i Mortadele? Konačno, uveren sam da će odluku o Vučićevom odlasku doneti i realizovati Brisel, nakon suočavanja sa svim njegovim neispunjenim obećanjima koja postaju mrlja na verodostojnosti i uspešnosti evropske spoljne i bezbednosne politike. Svejedno, izbore, eventualni bojkot, Day After, ne smemo čekati nespremni.