Blud, razvrat i masnoća u rifovima 1Foto: Nebojša Kosijer

Kako vole „skromno“ da kažu za sebe, „Vizelj je beogradski rok bend čiju trenutnu postavu čine Veljko Milinković, gitara i vokal, Aleksa Nedić, bas i vokal, i Nikola Bajčetić, bubnjevi. Bend, pored izuzetnog talenta i umeća, karakterišu i nesvakidašnja fizička lepota i obdarenost članova, kao i neprevaziđena spiritualna i duhovna čistoća, a muzički pravac u kojem stvaraju kritičari nazivaju ‘transcedentni rokenrol’. Vizelj je u svetu poznat i kao najbolja balkanska grupa još od Bijelog Dugmeta“.

– Veze nema sa onim što Bitlsi pevaju, veze nema! – sumira momak iz Vizelja utiske o Liverpulu i festivalu Showcase, na kome su svirali.

Za oko mu je zapalo da je grad industrijski, da je Fesival okupio oko 400 bendova koji su nastupali po simuliranim stejdževima i da je zvuk bio užasan.

– Mislio sam, Britanci su to, poznaju zvuk, međutim, niko te ne shvata ozbiljno dok ne kreneš da sviraš. Sviramo klasičan rok koji zvuči moderno, jer smo mi tako mladi i moderni. Britanci to nemaju više, taj tvrđi zvuk. Ne neguju ga u poslednje vreme, tačnije, neguju ali u konceptu indi muzike, a i to su više neki šumovi, nego masnoća u rifovima. Tako da su ljudi malo pali na dupe, dopalo im se – ocenjuje Nedić i kroz šalu dodaje da „moraš malo da mrziš Vučića da bi svirao tako“.

Osvrnuvši se na svirku iz Dablina, on je kao najveći utisak istakao to koliko Irci mrze Engleze.

– Ne mrze ih k’o mi što mrzimo koga već mrzimo, nemam pojma više… nego u „small talk-u“, kad ćaskaš sa njima moraju da spomenu kako mrze Engleze. Našli smo pravi pab, ne „Irish pub“, nego kršinu najveću. Pio sam sajdere, napio se… Stekao sam utisak da su Irci veliki socijalisti, baš naginju na pozitivno levo, bar ovi sa kojima sam pričao – primetio je Nedić.

On je potom ushićeno otkrio zaista najaču uspomenu iz Dablina.

Blud, razvrat i masnoća u rifovima 2
Foto: Veljko Milinković

– Slikao sam se sa Filom Lajnotom (tačnije kipom kultnog muzičara iz grupe Thin Lizzy). Najambiciozniji „crossover“ 2019. godine – primetio je Aleksa i objasnio da je omaž čuvenom muzičaru to što možeš da mu ostaviš trzalicu. Ostavio je trzalicu. „Trag“, kako kaže, i nada se da je i dalje tamo… „valjda“.

– Recimo, Srbi bi, na primer, neki muzičari, proštli pored njegovog spomenika u fazonu – je*ote, nemam trzalicu… (i poslužili se). Svirali smo u fensi pubu u podrumu, gledao se fudbal, ogormno mesto. Na stejdžu sam se na’bo u glavu dok sam svirao … – ispričao je Nedić kroz smeh.

Edinburg je opisao kao lep grad, „haripoterast baš“… i dodao da im je basista Exploited-a tamo „radio“ svirku.

– Iznervirao sam se nešto i bacio mikrofon na kraju svirke. Shvativši šta sam uradio, otišao sam kod njega i rekao – brate, izvini što sam to uradio, a on je odreagovao u fazonu „Oh you kids…“, sviram u Exploited-u, ha ha ha – ispričao je anegdotu basista Vizelja.

On je prokomentarisao da pored svega što je Vizelj, kao bend, proživeo od osnivanja, a što, prema njegovim rečima, zaista jeste nenormalno, stvari koje mu je Irish Rob iz Exploited-a ispričao u pola sata prevazišle su sve…

Kako je razgovor vođen u beogradskom pub-u – kafani, logičkim sledom, dotakli smo se političkih tema. Potom je Nedić pomenuo i svoj nastup u emisiji Zorana Kesića „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Za Kesića je rekao da ga „kapira“ kao srpskog DŽimija Falona.

– Mnogo sam voleo njegovu „Fajront republiku“. Bila mi je ful iz muzičkog aspekta. Tamo sam otkrio razne stvari, Vrelo, na primer, Sajsi MS… pa mi i ovo dođe na isto – rekao je Nedić objašnjavajući da te emisije, iako jesu političke, on doživljava muzički. Prokomentarisao je da kao bend nisu ni na jednoj strani, jer kako kaže, nikada ne bi svirao za SNS, ali ni za opoziciju.

– Zoran Kesić ima puno botova, a ima i komentare ljudi koji nisu botovi. Imamo mnogo „dislajkova“ i mnogo nam ljudi kaže da podsećamo na EKV, a ja sam u fazonu brate, na koji način? Zato što Veljko ima šiljat nos, a ja ličim na Margitu, Margita i ja se fiksamo… – poredi Nedić vrišteći od smeha.

Kaže da podržava koncept protesta u smislu izlaženja na ulicu. Dodaje da je i sam prisustvovao kao građanin, ali ne kao muzičar.

– Međutim, sama činjenica da se bavim vrstom muzike kojom se bavim, teško može da se dovede u kontekst i da se pomisli da podržavam Vladu Republike Srbije, koja god da je – zaključuje Nedić.

Upitan da li spremaju „nove stvari“, on je najavio kompilaciju mladih bendova koja treba da zaokruži izgled trenutne muzičke scena Beograda, na kojoj će se naći i njihova nova pesma. Za kompilaciju je rekao: „To ti dođe k’o ono Nova srpska scena, samo što smo mi zapravo kul“, i dodao „besramno samopromovisanje“.

– Planiramo novi album i gledaćemo da postoji ciljna grupa kojoj se to apsolutno neće svideti. Nojščina. Pesme pravimo Veljko i ja, i aranžmani su tu jako bitni. Inspiracija za pisanje su mi izlasci, super stvari i stadijumi u kojima sam… kreten. Ceo bend je blud i razvrat, zezanje, ali uvek mora da postoji taj momenat da izgleda skupo, zato što ja uvek ostanem bez para – oplakao je Nedić sudbinu i dodao: „Da imam mnogo para i da izlazim svaki vikend ili bih pisao potpuno drugačije ili ne bih bio u stanju da napišem pesmu. Ovako je dobro jer imamo tu siromašnu, socijalnu crtu.“