Brzi sumrak klupske košarke 1Foto: KK Partizan/Dragana Stjepanović

Krajem prošle nedelje FIBA je objavila spisak od 28 klubova učesnika grupne faze Lige šampiona u takmičarskoj 2020/21. Još 16 timova pokušaće putem kvalifikacija da se domogne elitnog ranga (dve runde), a među ukupno 44 kluba nema nijednog predstavnika iz Srbije.

Ako se najelitnijem rangu klupskog takmičenja pod pokroviteljstvom FIBA pridodaju Evroliga i Evrokup srpsku klupsku košarku naredne sezone u međunarodnim takmičenjima predstavljaće samo Crvena zvezda i Partizan.

Prohodnost u Evroligina takmičenja zavisi od plasmana u regionalnoj ABA ligi (1+3), međutim za učešće u Ligi šampiona mogućnost je znatno šira i navodno prevashodno zavisi od sportskih parametara i uspeha u domaćem takmičenju, odnosno komunikacije sa nacionalnim savezima.

Iako je od premijerne sezone 2016/17 FIBA Liga šampiona u organizacionom, marketinškom i finansijskom smislu napredovala, izgleda da za srpske timove, ako izuzmemo večite rivale, nije atraktivno i prestižno takmičenje. U prvoj sezoni Partizan i Mega Bemaks pristali su da budu deo LŠ, prevashodno nakon izvršenog pritiska od strane Košarkaškog saveza Srbije.

Bila je to sezona u kojoj je FMP imao mogućnost i bio voljan da popuni upražnjeno mesto u Evrokupu, međutim Savez je ostao dosledan i izričit u tome da će svaki klub, izuzev učesnika Evrolige, biti sankcionisan ukoliko umesto FIBA LŠ izabere Evrokup (zabrana registrovanja igrača). Čitava ujdurma završena je tako što „panteri“ nisu dobili mesto u Evrokupu, dok Partizan i Mega nisu imali preterano pozitivna iskustva u Ligi šampiona.

Osim večitih rivala, u poslednjih deset godina srpski klubovi su gotovo izgubili interesovanja, kvalitet i mogućnost učešća u međunarodnim takmičenjima. Gašenja kragujevačkog Radničkog i Hemofarma, odnosno svođenje FMP na faktički razvojni tim Crvene zvezde, doveli su do toga da Srbiju nema ko da predstavlja i bude relevantan faktor u, recimo, FIBA Ligi šampiona. Radnički je u sezoni 2013/14 učestvovao u Evrokupu; Hemofarm je poslednji put bio deo istog takmičenja 2010/11, dok je FMP takmičarske 2009/10 zabeležio poslednje učešće u nekom međunarodnom takmičenju (Evročelendž kup).

Ukazani prostor nakon gašenja Radničkog i Hemofarma popunila je Mega, klub potpuno drugačije koncepcije i ciljeva koji jednostavno nisu vezani za dostignuća na međunarodnoj sceni. Ulaskom u ABA ligu, Mega je koncepciju usmerila ka razvoju mladih igrača iz čitavog regiona, pa i šire, sve u cilju promocije, prodaje i fine zarade jedne menadžerske agencije koja zastupa bukvalno sve igrače koji nastupaju za „ljubičaste“ (istovremeno ima brojne klijente u najkvalitetnijim klubovima ABA lige, kao i širom Starog kontinenta). U međuvremenu, FMP je od kluba koji je 2004. i 2007. igrao polufinale tadašnjeg ULEB kupa, promenio poslovnu politiku, u kojoj su visoki dometi na međunarodnoj sceni postali praktično beznačajni.

U datim okolnostima, u nekoj skorašnjoj perspektivi čačanski Borac mogao bi da postane jedini klub, izuzev Zvezde i Partizana, sposoban, voljan i dovoljno kompetentan za učešće u međunarodnim takmičenjima. Čačani su u takmičarskoj 2019/20 iz ABA 2 izborili mesto u ABA ligi, što je zapravo bila prava nagrada za urađeno u poslednjih par godina. Klub je vrlo ambiciozan; zasnovan na zdravim sportskim temeljima i u bližoj perspektivi Borac bi mogao da se nađe i na respektabilnoj međunarodnoj sceni. Uprava tokom maja i početkom juna (do kada je trajao rok za prijavu učešća u Ligi šampiona) nije imala kontakte sa Košarkaškim savezom Srbije.

– Nismo imali kontakte sa Savezom, ali nam je ideja i mogućnost učešća u međunarodnim takmičenjima pod pokroviteljstvom Evrolige ili FIBA vrlo zanimljiva u nekoj bliskoj budućnosti. Trenutni prioriteti su nam rekonstrukcija hale i ispunjavanje uslova za učešće u ABA ligi. Ljudi iz regionalne lige su nam tačno naznačili šta je neophodno da uradimo: promena parketa, poboljšanje semafora, premeštanje klupa i zapisničkog stola za potrebe TV prenosa… i to nam je apsolutni prioritet. Druga faza rekonstrukcije odnosiće se i na promenu krova, ali je to u nekoj daljoj perspektivi. Činjenica da je urađen auto-put do Čačka i da je put do aerodroma „Nikola Tesla“ znatno kraći daje nam za pravo da razmišljamo o takmičenju u, recimo, Ligi šampiona, što bi trebalo da nam bude jedan od ciljeva u narednih par godina – otkriva Marko Ivanović, sportski direktor čačanskog Borca.

Igrački kadar FMP i Mega Bemaksa sa vrlo malo iskusnih igrača jednostavno nije dovoljno kvalitetan za uporedno takmičenje u ABA i Ligi šampiona. Mega je u pomenutoj 2016/17 imala vrlo negativna iskustva: brojna putovanja i malo vremena za treninge doveli su do toga da su „ljubičasti“ veoma loše izgledali u regionalnoj ligi, dok napredak igrača nije bio na zadovoljavajućem nivou. Poučeni iskustvom svojih kolega, u FMP poslednje tri sezone uopšte nisu ni razmatrali opciju takmičenja na međunarodnoj sceni, pogotovo FIBA LŠ. Iako je reč o takmičenju u kome su svi troškovi plaćeni, a pritom su i obezbeđeni novčani bonusi za visoki plasman, interesovanja očigledno nema.

– S obzirom na to da smo članica FIBA bili smo u obavezi da dopis prosledimo svim timovima učesnicima Košarkaške lige Srbije. Mi smo to učinili pre nekih mesec i po-dva dana. To što niko nije pokazao zainteresovanost, mislim da je prevashodno pokazatelj da su za takmičenje u Ligi šampiona potrebni bogati budžeti. Mi nismo nikoga prisiljavali da učestvuje; klubovi su svojevoljno odlučivali o tome da li žele i mogu da budu deo Lige šampiona u narednoj sezoni – poručio je Zlatko Bolić, generalni sekretar Košarkaškog saveza Srbije.

Srbija „predvodi“ začelje Evrope

U evropskim klupskim takmičenjima očekivano je najviše španskih klubova, njih čak 12 (dve trećine lige) takmičiće se u jednoj od tri evropske lige, a potom slede Turska i Francuska sa po devet, odnosno Italija sa osam klubova. Rusi i Grci će imati po šest, Izraelci pet, a Nemci i Litvanci po četiri predstavnika. Sledi Belgija sa tri, odnosno Srbija i Poljska sa po dva kluba u evropskim takmičenjima. Iza Srbije je samo 16 evropskih zemalja koje u sva tri takmičenja imaju samo po jednog predstavnika.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.