Edin Džeko, „Dijamant“ Bosne i Hercegovine koji ne gubi na vrednosti ni sa 40 leta

Džeko je protiv Italije odigrao svih 120 minuta, a u poslednjim sekundama zadobio povredu ramena za koju je još ne zna koliko je ozbiljna, pa pojedini mediji navode da će biti potrebna i operacija.

Prekaljeni napadač (40 godina) je bio junak i u polufinalnom meču baraža pošto je njegov gol protiv Velsa doneo izjednačenje, a zatim i produžetke „zmajevima“ koji su nakon boljeg izvođenja penala stigli do meča sa „azurima“.

Nakon trijumfa, navijači su širom Bosne i Hercegovine do duboko u noć slavili veličanstveni poduhvat „Zmajeva“, a potom je u Sarajevu fudbalere te zemlje dočekalo oko 100.000 ljudi.

Okupljenima se obratio kapiten i lider selekcije Edin Džeko.

– Vozdra, rajvosa, ovako smo počeli i pre 12 godina i dočekasmo opet. Kažu pokeraš, a? A što ih izblefira pokeraš… Šta reći, koju poruku poslati? Hvala vam što ste došli, hvala ovim divnim momcima, koji su nas opet odveli na Svetsko prvenstvo – rekao je Džeko.

Džeko je istinska legenda bosanskohercegovačkog fudbala, a u 148 utakmica za A reprezentaciju te zemlje postigao je 73 gola.

Čuven je po nadimku“dijamant“, kako ga je na samom početku reprezenativne karijere prozvao komentator Marjan Mijajlović sada već čuvenim pokličem: „Sjaji, sjaji, dijamantu naš“.

Rođen je u Sarajevu 17. marta 1986. godine. U karijeri je igrao za Željezničar, Teplice, Volfsburg, Mančester siti, Romu, Inter, Fenerbahče, Fiorentinu, a sada je član nemačkog drugoligaša Šalkea.

Njegov otac je takođe profesionalno igrao u Bosni i Hercegovini, a izjavio je da ga je porodica uvek podržavala tokom cele karijere, posebno otac, koji ga je vodio na treninge dok je bio u Željezničaru, te da mu je dečački san bio samo da obuče dres tog kluba iz rodnog grada.

Taj san mu se i ostvario budući da se u Željezničaru zadržao od 2003. do 2005. godine, a potom je prešao u Teplice u kojem se zadržao dve sezone.

Taj period karijere mu je posebno teško pao.

– Imao sam sreću da je tamo već bio jedan momak iz Mostara, Samir Merzić, to mi je najviše pomoglo, jer smo stalno bili zajedno. Ljudi su mislili tad da sam otišao za neke pare, a imao sam 500 eura (1.000KM) platu u Češkoj. Sam, bez roditelja, plaćao sam stan i nisam imao auto. Dešavalo se da zadnjih sedam dana nismo imali šta da jedemo, eto, kolika je bila želja da uspemo. Sedam dana jedeš za minimum, sigurno nije bilo lagano kada nazoveš svoje i kažeš da nemaš šta da jedeš. Zamisli kako je bilo njima, a tad nije bilo ni telefona. Odemo na govornicu i tako smo pričali sa svojima. Čovek treba i takve stvari da prođe da bi cenio ono što je bilo. Tu sam gdje jesam. Niko mi ništa nije poklonio i isplatilo se sve to – rekao je jednom prilikom Džeko, piše sajt sarajevo.ba.

Posle perioda u Češkoj usledio je uspešan period u Volfsburgu, gde se proslavio u tandemu sa Brazilcem Grafiteom. U sezoni 2008/2009 Volfsburg je osvojio Bundesligu, a 2011. godine je prešao u Mančester siti sa kojim je dva puta bio prvak Engleske i osvojio još tri trofeja u Engleskoj.

Nedostaje mu evropski klupski pehar za popunu kolekcije. Najbliži tom cilju je bio u proleće 2023. godine, kada je sa Interom izgubio u finalu Lige šampiona upravo protiv nekadašnjeg kluba Mančester sitija.

Edin Džeko je rođen u Sarajevu 17. marta 1986. godine, od Midhata i Belme Džeko.

U novembru 2009. godine, Džeko je postao prvi ambasador UNICEF-a u Bosni.

Džeko ima diplomu osnovnih studija sporta i fizičkog vaspitanja sa Univerziteta u Sarajevu, a od 2014. godine se nalazi u braku sa manekenkom i glumicom Amrom Silajdžić sa kojom ima tri ćerke i sina.

Ovom pobedom, BiH je osigurala svoj drugi nastup na Svetskom prvenstvu nakon premijernog učešća na Mundijalu 2014. u Brazilu, te su ostavili „Azure“ bez trećeg planetarnog šampionata uzastopno.

Nakon Severne Makedonije i Švedske i selekciji BiH je pošlo za rukom da u baražu za Mundijal eliminišu četvorostrukog svetskog prvaka u fudbalu.