Dragoslav Šekularac – jedan od tvoraca zlatne generacije crveno-belih: Kako je Aleksandar Leka Ranković stopirao transfer „zabavljača radničke klase“ u Juventus?

Slavni fudbaler je preminuo u 81. godini, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Sa Zvezdom je osvojio pet titula prvaka Jugoslavije (1956, 1957, 1959, 1960. i 1964) i jedan Kup (1959).

Put koji su sputali Ranković i Tumbas

Kada je bio na vrhuncu karijere Šekularac je dogovorio prelazak u Juventus, ali je transfer stopiran od vrha jugoslovenske države.

Sam fudbaler je obelodanio da mu je lično Aleksandar Leka Ranković, u to vreme najmoćniji čovek posle Tita, zabranio da ode u Torino „jer je trebalo da zabavlja radničku klasu u našoj zemlji“.

U jesen 1962. Šekularac je udario Pavla Tumbasa, arbitra na utakmici između Radničkog iz Niša i Crvene zvezde. Zbog toga je izbačen iz fudbala na 18 meseci.

Tako je zaustavio dalji razvoj karijere u momentu kada je bio na vrhuncu.

Kasnije je prešao u redove Karlsruea, osvajača Kupa Nemačke 1955. i 1956. godine. Nije se dugo zadržao u plavom dresu, pa se posle godinu dana vratio u Beograd, u OFK.

Za OFK je nastupao u jednoj sezoni, da bi posle usledila turneja po brojnim klubovima Santa Fe, Atletiko Bukaramanga, Milonarios, Amerika de Kali (svi Kolumbija), Pariz (Francuska) i 1975. kao igrač-trener Belih orlova (Kanada) je završio igračku karijeru.

Šekularac među najvećima

Šekularac je igrao protiv nekih od najvećih fudbalera ikada – brazilskog Pelea i Engleza Bobija Čarltona.

Čarlton i Šekularac su odmerili snage dva puta – na Old Trafordu i stadionu JNA u okviru Kupa evropskih šampiona, u duelima Crvene zvezde i Mančester junajteda.

Na ostrvu je slavio Čarlton s 2:1, dok je u Jugoslaviji bilo 3:2 za goste. Dan nakon utakmice u Beogradu dogodila se minhenska tragedija kada se srušio avion Mančester junajteda, a Čarlton je bio jedan od preživelih.

Čarlton je govorio da je više voleo da igra sa Šekularcem nego protiv njega.

Šekularac i Pele su se borili u duelima Santosa i Santa Fea kada je jugoslovenski as nastupao za klub iz Bogote u periodu od 1969. do 1971. godine.

Pele je tada bio najbolji igrač sveta, a za Šekularca je govorio da je jedni evropski igrač, koji bi mogao da igra za Brazil, svetskog prvaka iz 1958. i 1962. godine.

Plavi dres i Šekularac

U dresu reprezentacije Jugoslavije Šekularac je odigrao 41 utakmicu na kojima je postigao šest golova.

Debitovao je protiv Čehoslovačke 1956. godine, a karijeru u reprezentativnom dresu završio je 1966. U prijateljskom meču protiv Bugarske.

Bio je deo tima Jugoslavije koji je 1956. osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Melburnu. U finalu je bolja bila ekipa Sovjetskog Saveza (1:0).

S Jugoslovenima je igrao i finale Evropskog prvenstva 1960. u Francuskoj kada su Sovjeti ponovo bili bolji, tada 2:1 nakon produžetaka.

Šekularac je 1960. izabran u idealni tim turnira, a pored njega mesto u postavi su našli Bora Kostić, Milan Galić i Vladimir Durković.

Igrao je i na dva Mundijala u Švedskoj 1958. kada je Jugoslavija eliminisana u četvrtfinalu (1:0) i Čileu 1962. Tada je bio jedan od najboljih igrača turnira, a sa saigračima je došao do polufinala u kojem ih je s 1:3 savladala Čehoslovačka.

Po završetku igračke karijere Šekularac je radio kao trener. Predvodio je Crvenu zvezdu do duple krune 1990, a bio je i jedan od tvoraca zlatne generacije crveno–belih.

Međutim, tokom sezone je nasrnuo na službeno lice u Kelnu u okviru trećeg kola Kupa Evrope zbog čega ga je UEFA kaznila sa sedam utakmica zabrane vođenja ekipe.

Uprava Zvezde je odlučila da dovede Ljupka Petrovića, koji je s tom generacijom postao prvak Evrope i sveta već 1991. godine.

Vodio je 11 klubova pored Zvezde i bio selektor Gvatemale, ali bez prevelikih uspeha.

$bp(„Brid_04459742“, {„id“:“40420″,“width“:“16″,“height“:“9″,“video“:“1517402″});