Foto: Srdjan Stevanovic/StarsportCrvena zvezda se prošlog leta dovođenjem stranaca toliko dala u jačanje tima za izazove u Ligi šampiona da je sasvim u drugi plan javnosti pala prihodna strana njenog gubera, a u transfer-politici je došla na nulu.
Ako je verovati specijalizovanom Transfermarktu, svetom pismu za fudbalsko tržište, crveno-beli su prodali Strahinju Erakovića u Zenit za osam miliona evra, Gruzina Iraklija Azarova u Šahtjor za tri miliona, Aleksandra Pešića u Ferencvaroš za 1,2 miliona, a Petra Stanića u TSC za 200.000, što je u zbiru 12,4 miliona evra.
Crvena zvezda je ovako drešila kesu.
Hvang je plaćen Olimpijakosu 5,5 miliona, Šerif Ndiaje Adani četiri miliona, Omri Glazer Hapoelu Ber Ševi 1,2 miliona, Uroš Kabić Vojvodini 800.000, Miloš Degenek klubu Kolumbus Kru pola miliona, a Edmundo Ado Spartaku iz Subotice 400.000, što je ukupan rashod od takođe 12,4 miliona.
U ovom zimskom prelaznom roku utisak je drugačiji. Zvezda kao da se opredelila da zaradi.
Vesti o odlascima s Marakane (ili nagoveštaji) zapljusnule su i podatak da 17-godišnji napadač Uroš Sremčević dolazi za dva miliona evra koji će se sliti u kasu lučanske Mladosti i da je to najveći transfer ikada u domaćim okvirima.
Crveno-beli su u izlog stavili svoju budućnost.
Signed. Sealed. Delivered. ✍️
— Aston Villa (@AVFCOfficial) January 22, 2024
Desni bek Kosta Nedeljković (18) već je i predstavljen u Aston Vili, koja je izdvojila 7,5 miliona evra, a s bonusima to može biti i devet. Ostaje do kraja sezone kao pozajmica iz Birmingema.
Jovan Mijatović, Nedeljkovićev vršnjak (godipte 2005), opčinio je golgeterskim darom Siti grupu, pod čijim krovom je kao perjanica Mančester siti, važeći šampion Evrope, ali i Njujork siti iz američkog sokera, gde bi talentovani napadač trebalo da se otisne za 10 miliona evra.
S 20-godišnjim Kabićem se Zvezda nije proslavila, a najavljen je za sutrašnjicu kluba, kao što se sada čini sa Sremčevićem. Prosleđen je u Torino na pozajmicu do kraja sezone, s mogućnošću da bude otkupljen za dva miliona evra.
#SFT pic.twitter.com/ysQZoi6Y9E
— Torino Football Club (@TorinoFC_1906) February 1, 2024
Stefan Mitrović (21), koji je došao iz niškog Radničkog pretprošlog leta za pola miliona evra, trebalo je da bude zlatna koka. Dokazivao se kao prodorno krilo, ali je zatim upropašćen kao žrtva taktike. Stavljan je i na beka.
Zato mu je i tržišna vrednost opala. Govorilo se ranije o ponudama od po pet-šest miliona evra, koje su odbijene, a sada prelazi u Veronu za 1,3 miliona.
Sve skupa, ovaj zimski prelazni rok jedan je od najplodonosnijih u Zvezdinoj bašti, a nama je šlagvort za podsećanje ko se sve oprostio od crveno-belog dresa između jesenjeg i prolećnog polugođa u poslednje četiri i po decenije.
Dosanjan san u Teatru snova
Za graničnik uzimamo sezonu 1979/80. iz razloga jer je odbrambeni igrač Nikola Jovanović postao u januaru 1980. prvi stranac u istoriji Mančester junajteda. Ostvario mu se san da dođe na Old Traford, iako je Bajern nudio dvostruko bolje uslove.
Trener „crvenih đavola” Dejv Sekston (1977-1981) bio je oduševljen Jovanovićem u dva Zvezdina podviga protiv Liverpula u drugom kolu Kupa šampiona 1973. Došao je u Beograd da ga vidi na delu u revanšu prvog kola Kupa UEFA protiv Galatasaraja (3:1) 1979, kada je crveno-bela „dvojka” nosila kapitensku traku.
Čekalo se da Jovanović stupi u godinu u kojoj će napuniti 28 da bi dobio dozvolu saobraznu propisu Fudbalskog saveza Jugoslavije o potrebnoj životnoj dobi za dizanje sidra ka inostranstvu.
Crveno-belima je pripalo 300.000 funti (350.000 evra u današnjim parama), što je bio rekordni transfer jugoslovenskog fudbala onog vremena.
U prvoj polusezoni u Mančesteru igrao je samo u dve utakmice, a obe su bile u gostima. U idućoj sezoni redovnije je dobijao šansu. Upisao se u strelce na svom prvom meču u Teatru snova, u remiju sa Sanderlendom (1:1).
Počeo je, međutim, da pati od hroničnih bolova u leđima, što ga je omelo da pruži više.
Mančester ga je pozajmio titogradskoj Budućnosti za drugi deo sezone 1981/82.
Iako mu je povratak u domovinu pomogao da ode na Svetsko prvenstvo u Španiji (igrao na sva tri meča), engleski velikan je raskinuo ugovor s njim u novembru 1982.
Srećna Nova 1983. na Hajberiju
Posle jesenjeg dela 1982/83. svoju drugu kuću su napustila dva velika Zvezdina asa, nosioci generacije iz finala Kupa UEFA 1979, koji su prirasli za navijačka srca.
Mada su obojica boravili među novim saigračima neko vreme u leto 1982, morali su da se strpe za odlazak i da odigraju još polusezonu na Marakani zbog pravila o 28 godina.
Vladimir Petrović Pižon, četvrta Zvezdina zvezda, bio je prvi značajni stranac u Arsenalovoj istoriji.
Teri Nil, Severni Irac, trener „tobdžija” od 1976. do 1983, uverio se u njegovu veštinu ne samo u čuvenim okršajima crveno-belih iz Beograda i Londona u trećem kolu Kupa UEFA potkraj 1978. nego i na turneji u Singapuru i Australiji u leto 1977, u kojoj su oba kluba uzeli učešće i sretali se međusobno.
Pižona, koji je na Hajberi stigao posle Mundijala u Španiji, saigrači su lepo primili.
Obavest da će ipak morati da se vrati u Jugoslaviju demoralisala ih je pa su na letnjem turniru u Roterdamu izgubili i od domaćeg Fejenorda u polufinalu (2:0) i od bečke Austrije u meču za treće mesto (4:0).
Petrović im se ponovo priključio u decembru 1982. Prethodno je bio i strelac u Zvezdinoj pobedi u Osijeku (3:2) u poslednjem kolu jesenjeg dela jugoslovenskog prvenstva.
Crveno-belima je pripalo 45.000 funti (oko 52.000 evra danas). Vodio se kao pozajmljeni igrač do kraja sezone, s mogućnošću otkupa.
Debitovao je 1. januara 1983. Arsenal je kod kuće savladao velški Svonsi s 2:1. Dve nedelje kasnije, protiv Stouka na Hajberiju (3:0), dao je prvi od tri pogotka u 19 utakmica u kojima je bio starter.
Nije opstao. Već u sledećoj sezoni je prešao u Antverpen.
Na Molinjonu kao na Marakani
Dušanu Saviću je vrata Sportinga iz Hihona široko otvorio Vujadin Boškov, koji je od leta 1982. preuzeo taj španski tim posle rastanka s madridskim Realom.
Njemu, a i novom Zvezdinom treneru Stevanu Ostojiću, jedan od prvih ispita bio je tradicionalni Sportingov letnji turnir na Molinjonu.
Jugoslovenski vicešampion, predvođen kapitenom Petrovićem, savladao je u polufinalu Barselonu s Maradonom. Jedini pogodak je postigao Savić. Beogradski sastav je u finalu i od domaćina bio uspešniji s 1:0. Presudio je autogol.
Jedan od najboljih golgetera koje je Zvezda ikada imala debitovao je 2. januara 1983, dan iza Pižonove prve igre u Arsenalu. Sporting je u domaćoj ligi savladao Espanjol na svom terenu, a Savić je jedini zatresao mrežu. Pet dana kasnije iz Hihona je Malaga ispraćena s 3:0. Načeo ju je Savić.
Iako je krenuo furiozno, ni on se nije zadržao u svom prvom klubu posle odlaska iz voljenog. Prešao je na leto u Francusku. U Lilu, a zatim i u Kanu imao je mnogo više uspeha. Boškov je ostao još jednu sezonu.
Vruć vetar Grčke
U zimu 1983. iz Zvezde odlazi i golman Dragan Simeunović. Pristupio je OFK Beogradu, takođe prvoligašu. Ostao je kratko na Karaburmi. Već na leto je prešao u Apolon iz Kalamarije.
Grčka liga postaje privlačna zvezdašima.
Golman Aleksandar Stojanović je u isto vreme krenuo putem svoje rezerve. Potpisao je za Egaleo, a u isti klub u zimu 1984. stiže i Cvijetin Blagojević.
Godinu posle njega Rajko Janjanin se u pauzi između dve polusezone opredeljuje za OFI sa Krita. Ranko Đorđić, pak, izabrao je sever kontinenta i švedski Norčeping.
Elton Džon na Grbavici
Naročito je zanimljiv bio dolazak Miloša Šestića u Olimpijakos.
Virtuozni Šele, nepredvidljivi dribler u slalomu levom nogom, proglašen je za najboljeg fudbalera Jugoslavije 1984.
Crvena zvezda je bila prvak. Odsudnu pobedu je postigla na polovini prolećnog dela sezone protiv Željezničara u Sarajevu (3:1).
Šestić je dao dva gola, a oduševio je i globalnu muzičku zvezdu Eltona Džona, koji je kao vlasnik Votforda, engleskog vicešampiona za 1983, došao na Grbavicu da ga vidi golim okom.
„#WatfordFC is forever in my heart“ – read Sir Elton John’s moving pre-match speech in full: http://t.co/Odsw70j8tn pic.twitter.com/k6Ph21RrEF
— Watford Football Club (@WatfordFC) December 13, 2014
Od tog transfera nije bilo ništa. Izjalovile su se i priče o Realu i Valensiji. Šestić je napunio 28. Tinjalo je nestrpljenje da ode preko granice.
Crveno-beli su u prvom delu sledeće sezone kao branioci trona imali učinak za zaborav. Kad ih je Partizan savladao (2:1) na Stadionu JNA u 12. kolu, pogled na tabelu je delovao neverovatno. Zvezda je bila na dnu među 18 prvoligaša.
Ipak se podigla (na kraju četvrta). U poslednjem jesenjem kolu, kod kuće 9. decembra, pobedila je Sarajevo sa 4:1.
Šestić je ispraćen s Marakane ovacijama, dobio je cveće od direktora kluba Dragana Džajića, a postigao je i jedan gol. Znalo se da ide u Pirej.
Protivteža Zajecu
Znalo se i kakav je igrač, ali preporuka Todora Veselinovića, trenera Olimpijakosa od 1977. do 1980, a selektora Jugoslavije na bledom Evropskom prvenstvu u Francuskoj 1984, o svom adutu iz reprezentacije nije bila zgoreg.
Šestić je zapravo bio revanš kuma kumu.
U leto 1979, na talasu profesionalizacije grčkog fudbala, na čelo Olimpijakosa dolazi grupa pirejskih brodovlasnika predvođena Stavrosom Daifasom.
On, kao bivši fudbaler i veliki poklonik fudbala, odmah predlaže svom kumu Jorgosu Vardinojanisu da kupi Panatinaikos, što je i učinjeno. Tako je počela era bogatih Verdinojanisa, koja se protegla do 2000. Razvilo se i kumovsko rivalstvo u večitom suparništvu grčkog sporta.
Atinski „zeleni” su se prve titule prvaka pod novim gazdom domogli 1984. Iz zagrebačkog Dinama su zatim doveli jugoslovenskog reprezentativca Velimira Zajeca da komanduje i odbranom i veznim redom.
Daifas je hteo da ravnotežu uspostavi sa Šestićem. I navijači su bili prezadovoljni. Na prvi trening ih se sleglo oko 2.000.
U zapećku kod novog trenera
Šestić je debitovao i pre Nove godine. Odmah je postao omiljena „sedmica”. I dan-danas se pamte nekoliko njegovih efektnih pogodaka levicom.
U Olimpijakosu je ostao do 1987, kada je osvojena titula.
U njenoj izgradnji je učestvovao ni do pola. Pao je u nemilost novog trenera Alketasa Panaguljasa, koji je između dva mandata u Olimpijakosu radio u SAD. Otuda je doveo svog favorita Kanađanina slovačkog porekla Igora Vrablica, koji je ostavio nepovoljan utisak.
Šestić je zatim pristupio Vojvodini, drugoligašu, koja s njim ne samo da se vratila u Prvu ligu nego je 1989. zasela na tron.
Šekularac odveo Stošića u Melburn
Jedan malo poznati zimski transfer s Marakane desio se u predahu u sezoni 1985/86.
Dragoslav Šekularac, druga Zvezdina zvezda, koga je igračka i trenerska karijera vodila na razne meridijane, prihvatio je da vodi tim Futskraj Džast iz Melburna, kojeg je još pedesetih osnovala jugoslovenska dijaspora. Drugi deo imena kluba (JUST) bila je skraćenica od Jugoslovenski ujedinjeni soker tim.
Takmičio se u Nacionalnoj ligi koja je kao vodeća u zemlji živela od 1977. do 2004.
Futskraj Džast u njoj nije imao zapaženih uspeha, ali su mu dolaskom Šekularca izrasla krila. Šeki je sa sobom doveo Vladu Stošića, koji je bio na pragu 21. rođendana, kasnije osvajača i evropske i svetske titule sa Zvezdom 1991 (i u Majorku je otišao u zimskom prelaznom roku, 1992).
U sezoni 1986, od marta do oktobra, klub je dogurao u konferencijsko finale, kvalifikaciono za veliko finale za prvaka Australije. Adelaida je bila bolja.
Još jedan debi u Španiji za dugo sećanje
U martu 1987. Zvezda je odigrala jednu od svojih najčuvenijih utakmica. Po ciči zimi na krcatoj Marakani isprsila se pred Realom u prvoj utakmici četvrtfinala Kupa šampiona. Svalila ga je na pleća s 4:2.
Strelac njenog četvrtog gola, kojim je još jednom stekla prednost od tri razlike, bio je Milan Janković s bele tačke.
U revanšu u Madridu kroz dve nedelje španski velikan je pobedio taman s koliko mu je bilo potrebno da ode dalje – 2:0.
Između dve utakmice potvrđeno je da je Argentinac Horhe Valdano oboleo od hepatitisa. Holanđanin Leo Benhaker, Realov trener, ubedio je predsednika kluba Ramona Mandozu posle revanša da je Janković najcelishodnija zamena.
Koštao je 52 miliona pezeta, 312.000 evra. Ugovor je potpisan na godinu i po, s mogućnošću da bude još jedna.
Debitovao je 18. aprila 1987, mesec posle utakmice u Zvezdinom dresu na stadionu „Santijago Bernabeu”.
Real je došao na megdan u Hihonu. Jankovićev debi u španskom fudbalu bio je isti kao Savićev, samo što je četiri godine kasnije Sporting bio žrtva jedinog gola na meču (75. minut).
U Realu, koji je u to vreme bio petostruki uzastopni španski šampion (1986-90), igrao je i u idućoj sezoni. Posle je otišao u Anderleht.
Crvena zvezda i nova realnost
Zvezda je svoj zenit doživela 1991. Sva je prilika da bi joj istorija bila i bogatija da naš sport nije ispaštao zbog sankcija.
Crveno-beli su u drugom mandatu Ljupka Petrovića na klupi uzeli duplu krunu 1995. Prvi put su izašli u Evropu posle pada prvog zida izopštenja. Odobreno im je da igraju u kvalifikacijama za Kup UEFA. Šokirao ih je Ksamaks – 1:0 u Beogradu, 0:0 u Švajcarskoj.
Kako je Zvezdi propala računica da će u teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji moći da sastavi kraj s krajem od karata za evropske utakmice, rukovodeći dvojac Džajić-Cvetković je presekao da se već u zimskom prelaznom roku prihvati ponuda engleskog premijerligaša Šefild Vensdeja za golgetera Darka Kovačevića od tri miliona funti i za beka Dejana Stefanovića od dva miliona.
Crveno-beli su se suočili s realnošću da moraju da žive od prodaje igrača, što je i dalje slučaj. Navijačima to nikad nije bilo pravo.
Pažnju su privukli i ovi zimski transferi
2022.
Marko Lazetić, Milan (Italija), 4,5 miliona
Njegoš Petrović, Granada (Španija), 1,2
2020.
Marko Marin, Al Ahli (Saudijska Arabija), 2,25
2019.
Miloš Degenek, Al Hilal (Saudijska Arabija), 3,6
2018.
Ričmond Boaći, Đangsu (Kina), 5,5
2016.
Marko Grujić, Liverpul (Engleska), 7
Luka Jović, Apolon (Kipar), 2
Vukašin Jovanović, Zenit (Rusija), 2
2013.
Nikola Maksimović, Apolon (Kipar), 1
2012.
Li Adi, Daljen (Kina), 1,7
1997.
Predrag Stanković, Erkules (Španija), 2,1
*Izvor: Transfermarkt
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
