Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORTBivši hrvatski fudbaler Zvonimir Boban podneo je ostavku na funkciju u Evropskoj fudbalskoj uniji (UEFA) zbog neslaganja sa odlukom prvog čoveka ove organizacije Aleksandra Čeferina da se po četvrti put kandiduje na izborima za predsednika.
“Nakon što sam izrazio moju najveću zabrinutost i moje potpuno neslaganje s načinom i samim predlogom, predsednik mi je odgovorio da za njega ne postoji nikakav pravni ni moralno-etički problem i da će bez ikakve sumnje nastaviti s tom, po mom mišljenju, pogubnom idejom”, napisao je legendarni fudbaler u svojoj oproštajnoj poruci.
Zvonimir Boban, legendarna “desetka” zagrebačkog Dinama, potvrdio je veliki talenat u istom trenutku kada i mnogi iz njegove generacije, osvajanjem Svetskog omladinskog prvenstva 1987. u Čileu.
Bio je presudan igrač u finalu protiv Zapadne Nemačke na Nacionalnom stadionu u Santijagu, jedini strelac za „plave“ u osnovnom delu igre (1:1) i sigurni poslednji izvođeč kad se o trofeju odlučivalo na penale (5:4).
Pripala mu je Srebrna lopta. Za najboljeg igrača je proglašen Robert Prosinečki.
Za Hajduk mršav i tankih nogu
Iako rođen u Imotskom (8. septembar 1968), gotovo u komšiluku Splita, nije prošao omladinsku školu “bilih” zato što su u Hajduku procenili da je mršav i da ima “tanke noge”.
Kao i Luka Modrić i mnogi drugi talentovani dalmatinski klinci, sreću je potražio u Zagrebu, gde su pravilno procenili da se radi o vanserijskom talentu.
Od titule u Čileu pa do Mundijala u Italiji 1990. činilo se da će postati i standardan član nacionalnog tima države u raspadu, ali je tadašnji selektor Ivica Osim procenio da on, Prosinečki, Jarni i ostali “čileanci” tek treba da se kale, tako da je za reprezentaciju SFRJ odigrao skromnih osam utakmica.
Iako je već u Dinamu pružao sjajne partije, više nego po fudbalu, kao član “modrih” ostaće upamćen po utakmici koja nije ni odigrana.
Naime, pre početka duela između Dinama i Crvene zvezde 13. maja 1990. došlo je do nereda navijača, koji su upali u teren u nameri da se meč i ne odigra, a kad je milicija intervenisala Boban je “domoljubnim” karate udarcem nogom sprečio jednog pripadnika organa reda da se obračuna sa huliganima.
Nerede na tom meču, ali i Bobanov napad na milicajca, mnogi su kasnije označili kao simboličan početak građanskog rata u Hrvatskoj.
Već 1991. bilo je jasno da je njegov talenat prevazišao eventualno igranje u hrvatskoj ligi, pa ga je kupio Milan, u tom trenutku najveći klub u Evropi.
Sa Savićevićem u Milanu
Zbog činjenice da su u to vreme u evropskim klubovima još uvek mogla da nastupaju samo trojica stranaca, jednu sezonu proveo je na pozajmici u Bariju, ali je potom vraćen na “San Siro”, gde je uz Dejana Savićevića postao predvodnik generacije koja je osvojila Ligu šampiona 1994. i četiri titule u Seriji A.
Karijeru je i završio kao član “rosonera”, iako je poslednju sezonu, 2001/02, proveo na pozajmici u Selti iz Viga.
Kao kapiten reprezentacije Hrvatske vodio je “vatrene” do trećeg mesta na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998, a za nacionalni tim odigrao je 51 utakmicu.
Po završetku igračke karijere diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, na katedri za istoriju, a za diplomski rad uzeo je temu “Hrišćani u Rimskom carstvu”.
Radio je kao novinar u hrvatskim i italijanskim medijima, a 2016. je postao jedan od potpredsednika FIFA.
Predsednik UEFA Aleksander Čeferin angažovao ga je 2021. godine u Evropskoj kući fudbala na funkciji “šefa za fudbal”.
Oženjen je i ima petoro dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
