Fudbal je čudna igra, gde ne pobeđuju uvek bolji, a za grandiozne preokrete je nekada dovoljno i deset minuta, ali plasman Crvene zvezde u Ligu Evrope deluje kao naučna fantastika, nakon što ju je Sasuolo u prvih sat i po plej-of dvomeča rastavio na najsitnije komade.
Taktički, tehnički i trkački inferioran šampion Srbije u Ređo Emiliji se stropoštao u provaliju iluzija o super moćima svojih (za naše bedne prilike) papreno plaćenih stranaca, vrhunskoj klasi nekih domaćih igrača, trenerskom čarobnjaštvu Miodraga Božovića, vrednosti pobeda u mučenoj Superligi i dugovečnom ehu istorijskog uspeha iz predaleke 1991. godine, a tako fizički i psihički ugruvana ekipa iz LJutice Bogdana može još i da slavi što revanš čeka sa samo tri gola minusa.
– Šta da kažem posle ovakve utakmice? Nismo šutnuli u okvir gola za 90 minuta. To najbolje govori o tome kako smo igrali. Ne znam… Nismo delovali kao tim. Trebalo bi svi da se pogledamo u oči i kažemo kakvi smo bili – procedio je posle katastrofe na terenu evropskog debitanta kroz zube Aleksandar Katai, na čijim su se plećima nerealno euforični crveno-beli provukli kroz šumu sopstvenih brljotina u oba duela sa malteškom Valetom i prvom meču s potonjim dželatom bugarskim Ludogorecom u trci za Ligu šampiona.
Katai verovatno neće biti tu kada se Zvezda nekim novim prvenstvenim pobedama bude dodvoravala njenim navijačima, uz jeftinu alibi priču da je domaći šampionat važniji od UEFA takmičenja i izlizanu pokrivalicu u vidu poređenja s tuđim, većim budžetima, jer će ga uprava verovatno „utopiti“ do kraja letnjeg prelaznog roka, ali tu su ostali da se vide u ogledalu istine. Počev od foteljaša sa „Rajka Mitića“, na čelu sa generalnim direktorom Zvezdanom Terzićem, koji se ne tako davno javno hvalio da Zvezda „nije imala moćniji tim u poslednjih deset godina“. Preko šefa stručnog štaba, sklonog da krivicu vazda traži u višim silama, bez suočavanja sa ličnim promašajima i porazima, i momaka iz svlačionice, često neobjektivnih u sagledavanju svog potencijala i, čini se, podeljenih na strance i domaće, sa skupim i skromnim ugovorima. Pa, do navijača, sklonih životarenju u prošlosti i uverenju da su najbolji 12. igrač u svetu fudbala na celoj planeti.
Izjanđale floskule o grotlu „male Marakane“ kao tuš efektu na evropske rivale, čega ćemo se naslušati u danima uoči druge utakmice sa Italijanima, samo su kupovina vremena, kojeg odavno nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
