Hvala igračima što su pristali da ih menjam

Dok smo razgovarali o fantastičnim rezultatima ove sezone i istorijskom plasmanu u finale Evrokupa, Dušan Alimpijević ilustrativno nam je objasnio kako su stanovnici tromilionske Burse doživeli pobede nad Partizanom, Cedevita Olimpijom i na kraju Andorom.

Nadvožnjaci, zidine pokraj auto-puta, široke raskrsnice oblepljene su plakatima na kojima su košarkaši Bursespora, amblemi mladog kluba, zastave u bojama tima koji u tekućoj takmičarskoj godini sjajno vodi zvanično najbolji ovosezonski trener u Evrokupu.

Jedanaestog maja u Bolonji, Bursaspor će biti na još jednom preteškom zadatku; igraće za trofej u Evrokupu i direktan plasman u Evroligu, a naspram sebe će imati tim Virtusa koji se prema budžetu, igračkim vedetama i ambicijama može meriti sa ekipama koje će osam dana kasnije učestvovati na Fajnal-foru Evrolige u Beogradu.

Predusretljiv, prijemčiv i neposredan, Dušan Alimpijević rado je pristao da podeli razmišljanja o tome kako je priča kluba starog nepunu deceniju postala bajka.

– To je najlepša priča Evrope u poslednjih nekoliko godina, sigurno. Na početku sezone, pre nego što smo prodali trojicu bitnih igrača (Frimen, Guven, Braun), bili smo percipirani kao 20. tim Evrokupa, po rangu, a sada smo u finalu. To budi posebne emocije. Druga bitna stvar – došli smo u situaciju da igramo finale bez tako važnih igrača. Još je važnije je i to što smo pogodili sa dolaskom Holanda, koji se sjajno uklopio. On nam je bio velika želja na početku sezone, međutim dok smo mi nešto oklevali u toku pregovora, pojavio se UNIKS sa konkretnijom i unosnijom ponudom i Holand je odlučio da ode u Rusiju. Faktor je bila, naravno, i Evroliga. Ipak, kada se pojavila opcija da ga ponovo angažujemo, usled dešavanja u Ukrajini, mi smo to odmah iskorisitli. Mnogo nam je pomogao u stabilnosti u šutu sa distance – dočarao je Alimpijević za Danas poziciju autsajdera iz koje su kretali u plej-ofu Evrokupa.

Jedan od favorita domogao se finala. Virtus je shvatan kao i možda najkompletniji i najjači sastav sa vedetama formata Teodosića, Žaitea, Hervija, Belinelija. Kod kuće su neporaženi od 16. marta što samo usložnjava posao Bursespora na četvrtom vezanom gostovanju u plej-ofu Evrokupa.

– Jedan učesnik je očekivan, a drugi nije – kao neki odnos Davida i Golijata. Sve ste lepo rekli. Oni su po imenima na nivou Evrolige i to je ekipa ranga TOP 8. Njihova težnja ka povratku u Evroligu je više nego jasna i godinama je već rađeno na tome. Na i ovako izvanredan roster pridodali su Heketa i Šengeliju, dvojicu sjajnih i iskusnih evroligaških igrača iz CSKA. Mi smo, i tokom sezone, pripremajući se za mečeve sa Virtusom, morali da radimo skauting svih 12 igrača, u smislu njihovih kvaliteta i doprinosa timskoj igri, što se inače ne radi. Za mene je više bilo iznenađenje što su grupnu fazu završili kao četvrti nego što su došli do finala.

Vaša rotacija je osam, maksimalno devet igrača, dok Virtus ima četrnaestoricu izgrađenog košarkaškog kredibiliteta.

– Kad izađeš na parket percepcija je drugačija. Igra se pet na pet sve vreme i bez obzira na to što oni imaju 14 igrača u rotaciji igraće se „glava na glavu“ po pozicijama. Uživamo u ostvarenom uspehu, kako u Evrokupu, tako i u činjenici da smo se plasirali u plej-of turskog prvenstva. Prevazišli smo očekivanja i sada pozitivnih misli možemo da se pripremamo za ono što nas očekuje. Finale bi mogla da odluči i jedna lopta, jedan šut, skok, bacanje za ničiju loptu – dakle detalji.

Na putu do finala, Bursaspor je na tri gostovanja u proseku ubacivala 13,3 trojki što je impresivan statistički podatak koji ilustruje način igre vašeg tima.

– Ono što je najvažnije jeste kako dolazimo do tih pozicija za šut. Kažu: mnogo se oslanjate na šut za tri poena. Slažem se, ali zbog načina na koji igramo. To nisu iznuđena rešenja, neki šutevi iz neizgrađenih pozicija, preko ruku odbrambenih igrača. Naprotiv, većina ih je iz izgrađenih pozicija, usled željenog protoka lopte, uigranih akcija. E to je suština, ali i uzrok visokih procenata ubačenih trojki.

Protiv Partizana ste imali 24 timske asistencije, u proseku u plej-ofu čak 19 a da broj pokušaja lidera ekipe ne prelazi 13 do 14 šuteva.

– Zahvalan sam mojim igračima što su mi omogućili da ih košarkaški menjam. Znate i sami da je Amerikance najteže menjati u tom smislu da budu uvereni da igrati kolektivno, na pas više, daje mogućnost i njima da se lakše i bolje napadački iskažu.

U sistemu sa samo jednim centrom (Kevarijus Hejs) Dejv Dudžinski se pokazao kao odlično rešenje, što se videlo najbolje u Beogradu protiv Koprivice, Lesora..

– Dudžinski je u sistemu igre Burse postao neverovatno bitan igrač odlaskom Egemena u Efes. Ostali smo nakon toga samo sa jednim centrom i Dudžinski je pokazao sposobnost prilagođavanja. On je zadužen za te prljave stvari, male, koje se statistički ne mogu dočarati. Neverovatan je u tome. Iako je klasična četvorka, prihvatio je da u datim okolnostima pređe na pet. Znate, u današnjoj košarci pozicije se određuju na osnovu toga koga možete da čuvate, a Dudžinski je pokazao neverovatan karakter. Poput evroligaša, koji se odlikuju po tome što ne rade stvari koje ne znaju ili u kojima nisu najbolji – tako je Dudžinski pokazao sposobnost da upravo igra i doprinosi ekipi u segmentima u kojima je odličan.

Kako danas gledate na odluku da dođete u Bursaspor, klub bez tradicije i autoriteta u turskoj klupskoj košarci?

– Posle iskustva u Avtodoru, tražio sam sredinu u kojoj ću imati podršku i mir u radu. Od dolaska u Bursu naišao sam na ozbiljnost u radu uprave, jasan plan, sistematičnost i cilj šta se želi postići. Dobio sam iskrenu podršku, što mi je puno značilo. Mi smo u mojoj prvoj sezoni pokazali naznake mogućeg napretka pobedama nad Fenerom, Karšijakom… I moj menadžer, Miško Ražnatović, prepoznao je ono što sam želeo da dobijem dolaskom u Bursu – sredinu na duže staze. Nakon Avtodora, koji je po mom dolasku došao do plej-ofa, a nakon odlaska ispao, dobio sam mogućnost da nakon jedne sezone potpišem ugovor na tri godine, što je u današnjoj košarci prava retkost. Evo, sad kažem, kad god da se desi moj odlazak, ja ću se sa ljudima iz uprave Burse rastati kao prijatelj.

Kakav ste uspeh napravili dočarava i detalj da vam se, posle trijumfa u Andori i plasmana u finale Evrokupa, direktno u svlačionicu javio Hido Turkuoglu, najuspešniji turski košarkaš a danas predsednik Košarkaškog saveza.

– Turkuoglu je u rezultatu Burse prepoznao uspeh i turske federacije. Znate, imati na Fajnal-foru Evrolige jednu ekipu (Efes), a u finalu Evrokupa drugu tursku, izvanredan je rezultat i za Savez, na čijem je on čelu. Njegov poziv dok smo slavili posle Andore, za mene je posebna čast. Kao dečak sam ustajao noću da bih gledao njega u dresu Sakramenta, zajedno sa Divcem i Stojakovićem, a danas sam neko u čijem je radu i on prepoznao kvalitet. Imali smo mi razgovore i pre toga, kada smo pričali u prostorijama kluba i to na srpskom sa sve „brate“ tokom priče. On je mnogo uradio za domaću ligu; od njegovog dolaska više nijedan klub nije bankrotirao tokom sezone ili na njenom kraju, što se pre dešavalo. Međutim, meni kao Srbinu, još više je značila podrška i čestitka upućena od strane predsednika našeg Košarkaškog saveza, Predraga Danilovića.

Sigurna kuća za turske igrače

Izuzetan je napredak u karijerama gotovo svih igrača koje koristite ove sezone. Ipak, naročito je primetan kod Onuralpa Bitima, 23-godišnjeg beka koji je u plej-ofu Evrokupa na proseku od 17,3 poena. Relativno anoniman za širu javnost, trenutno je igrač najveće tržišne vrednosti u vašem klubu.

– Postavio sam standarde za turske igrače. U Turskoj važim za trenera koji daje više šanse domaćim igračima nego njihovi treneri. Možda ih zato i lakše dovodimo… Bitim je iskoristio svoju priliku, a to je poenta. Iako ima 23 godine, igra veoma zrelo. Naravno, skrenuo je pažnju i najvećih klubova, što je i zaslužio svojom radnom etikom i poštenim odnosom prema obavezama.