Foto: EPA-EFE/Martin Sylvest Partizan je u prvoj godini Lige konferencije u fudbalu dogurao do osmine finala, u drugoj, prošle sezone, do šesnaestine finala, a u trećoj mu je put ka takmičenju po grupama, s još šest utakmica u evropskoj jeseni, surovo preprečen u Danskoj.
Protiv Nordsjelanda je na prvom meču plej-ofa prošao kao bos po trnju. Izgubio je s 5:0, što u Humskoj u četvrtak ne može da nadoknadi sve i da njegov suparnik igra s povezom preko očiju.
Kada se desi takav debakl, koji najodanije navijače zaboli u srce, očigledno bude da su stvari nakrivo postavili slepi kod očiju, a gluvi na najbolje namere.
„Milion puta sam rekao da je primitivnim buzdovanima nemoguće objasniti šta je dobronamerna kritika utemeljena na podrobnoj analizi. Takvi glasovi, puni volje da se pomogne, milion puta su i primljeni s pogrešnom konotacijom, kao atak na uhodani mehanizam kojem ne pada na pamet da sagleda uzroke u začetku onoga što će biti kobne posledice. Partizanovu utakmicu u Danskoj sam posmatrao zgranut nemoći crno-belih i užasnut njihovom tragedijom protiv tima koji nije gazio punom snagom već, naprotiv, igrao je u rikverc. I tako se, videli smo, može do pobede kad je protivnička taktika da se primi što manje golova. Takvo ziherašenje je suludo i uvek se obije o glavu. Napad je najbolja odbrana. Igraj za gol više. Izgubi i sa 9:7, ali bar časno“, ističe nekadašnji Partizanov as Ivan Golac, koji godinama neumoljivo upozorava na krivo srastanje našeg klupskog fudbala.
Crno-beli su lošom pripremom sami sebi iskopali jamu za evropska iskušenja. Ostali su bez dva najboljha igrača (golgeter više klase Rikardo Gomes i prodorno krilo Dijabate, kome se izgubio svaki trag), a novajlije, čak i ako imaju neki kvalitet, nisu ga ispoljili niti su imali vremena da se najdelotvornije prilagode, budući da je bez njih prošao čitav prvi deo priprema u Sloveniji.
„To što nosi crno-beli dres je žali Bože. Bolje je bilo da je igrao podmladak. I ta deca bi izgubila s 5:0, ali bi bila bar neka korist jer bi stekli prvo iskustvo u evrokupovima, koje bi se zatim nadgrađivalo. U našim klubovima se nema strpljenja i pouzdane skauting službe koja bi školovanog beka ili napadača pronašla u Negotinu već se preko noći, kroz raznorazne uigrane šeme, dovode stranci upitnih mogućnosti. A onda se plati danak“.
Partizan je i protiv Sabaha, u prethodnom kvalifikacionom kolu, bio na rubu provalije.
„Iz beogradskog revanša je izašao kao pobednik spletom srećnih okolnosti. Pa, onaj Nathov gol krivicom protivničkog golmana se ne viđa ni u školskom dvorištu. Na kraju izdvojeno uzdizanje Partizanovog čuvara mreže, koji je odbranama penala izrastao u junaka, baca u zaborav sve mane igre crno-belih koje su bile toliko očigledne i u revanšu s timom iz Azerbejdžana. Padaju u zaborav i vrline protivnika, koji je bio ravnopravan u Beogradu, u čijoj se igri video sistem i koji umalo da pred kraj drugog produžetka iz dobre šanse reši pitanje ukupnog pobednika pre penala. Krčag ide na vodu dok se ne razbije, a njegovo pucanje u Danskoj dođe po ko znma koji put kao prekasno otrežnjenje od naših dugotrajućih zabluda. I onda ide ono klasično smirivanje tla izjavama u stilu bi šta bi, idemo dalje. Kuda dalje kad smo dotakli dno? I kada će nam biti razvejana lažna slika o našim fudbalskim vrednostima, a mi na nivou najnižih liga“.
Kad đavo odnese šalu, najpre se upre prstom u trenera kao glavnog krivca.
„Partizan je u poslednjih nekoliko godina potrošio neke svoje igračke veličine, jer je ljudima iz uprave bitno samo da to mesto ne bude upražnjeno, a nije im važno to što je ceo sistem na staklenim nogama. Trener je odgovoran 200 odsto, ali ne isključivo zbog poražavajućeg rezultata nego i zato što je pristao da radi kako mu se svira. Kada sam trenirao Partizan (u sezoni 1989/90), sukobio sam se s Borislavom Mikelićem, koji je bio potpredsednik kluba. Rekao sam mu: Vi da se za sve pitate, a samo ja da odgovaram, neće moći“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
