XXL-Mundijal: Sve bilo je predstava?

Španija je zasluženo postala svetski šampion nakon ukupno 104 utakmice na tom XXL-turniru. Ovo je prvi put da neka nacija istovremeno drži i mušku i žensku titulu svjetskih prvaka u fudbalu, piše Dojče Vele.

Predsednik FIFA Đani Infantino opisao je turnir kao „najveći društveni i kulturni događaj koji je čovječanstvo ikada doživelo“, dok je američki predsjednik Donald Tramp čestitao FIFA na onome što je nazvao „verovatno najuspješnijim događajem svih vremena“.

Da li je to zaista bio „najbolji događaj u ljudskoj istoriji“? Evo šta će se pamtiti.

Kako su gledaoci prihvatili XXL-turnir?

Strahovi od praznih stadiona – posebno u SAD, gde fudbal nije sport broj jedan – pokazali su se kao neosnovani. Još pre četvrtfinala FIFA je izvestila da je više od 6,25 miliona gledalaca pohrlilo na stadione u tri zemlje-domaćina – što je rekordan broj za bilo koje Svetsko prvenstvo.

Taj rekord, međutim, nije iznenađenje, s obzirom na to da su na programu bile 104 utakmice, umjesto uobičajenih 64. Prosečna posjećenost na stadionu bila je oko 65.000 gledalaca, a FIFA je navela da je 99,7 odsto svih raspoloživih mjesta bilo popunjeno. Ipak, mnoga sjedišta bila su vidljivo prazna, posebno tokom grupne faze.

Kritika pauza za vodu

Navijači su takođe izrazili kritike u vezi s novouvedenim pauzama za vodu. Većina trenera je, međutim, pozdravila uvođenje tih pauza – ili se barem nije žalila na njih.

Među njima nije sada već bivši trener Urugvaja, Marselo Bijelsa. On je to ovako kritikovao: „Igranje četiri poluvremena umjesto dva mijenja kulturno ukorijenjeni koncept toga šta je fudbal. Te pauze igri ne dodaju ništa, ali joj mnogo oduzimaju.“

Da li je bilo iznenađenja?

Nastup Zelenortskih Ostrva, debitanta na Svjetskom prvenstvu, izazvao je veliku pažnju. Mala afrička nacija uspela je da remizira 0:0 protiv svetskog šampiona Španije, a u osmini finala u produžecima je tesno izgubila od branioca titule Argentine.

DR Kongo je slavio nerešen rezultat 1:1 protiv Portugalije za koju je igrao Kristijano Ronaldo, a Paragvaj je izbacio Nemačku sa turnira u osmini finala. Kurasao, najmanja zemlja-učesnica Mundijala, ušla je u istoriju: postigli su svoj prvi gol na Svetskom prvenstvu na utakmici protiv nemačke reprezentacije, a svoj prvi bod na Svetskom prvenstvu ostvarili su u meču protiv Ekvadora.

Apsurdne cijene

Svetsko prvenstvo je bilo skupo. Navijači su često morali duboko da posegnu u džep za karte, hotelske smeštaje, parking i letove. Povrh toga, cene na stadionima izazvale su dodatnu frustraciju. U SAD su gledaoci morali da plate i do 20 evra za pivo, više od 17 evra za pomfrit i oko sedam evra za flašicu vode.

Cene hrane i pića bile su znatno više nego obično i u Meksiku. Na stadionu Asteka, gde se igrala prva utakmica, pivo je koštalo oko 15,50 evra – skoro koliko je i zakonski propisana dnevna minimalna zarada u toj zemlji.

Kakvu je ulogu igrao Tramp?

Prilična zabrinutost vladala je i oko toga da bi Donald Tramp mogao da iskoristi Svetsko prvenstvo za promociju svoje političke agende. Na kraju krajeva, američki predsjednik više puta je proglašavao da je taj turnir projekat njegovog ličnog prestiža. Ipak, Tramp se pojavio na stadionu samo za finale i bio je relativno neprimetan tokom turnira.

Pa ipak, osamdesetogodišnjak se našao u centru najvećeg skandala na ovom Mundijalu. Nakon crvenog kartona koji je dobio američki napadač Folarin Balogun, uspješno je lobirao kod predsednika FIFA, Infantina da se suspenzija preispita.

Balogunu je dozvoljeno da igra u utakmici osmine finala protiv Belgije, ali je turnir za Amerikance ipak završen nakon poraza rezultatom 1:4.

„Aktuelni predsednik FIFA poklonio se Donaldu Trampu“, rekao je bivši šef Svetske fudbalske organizacije Jozef Blater. Međutim, kritike upućene Infantinu verovatno neće ugroziti njegov potencijalni reizbor za predsednika FIFA u martu 2027.

Kakva je bila bezbednosna situacija tokom Mundijala?

Rat na Bliskom istoku i nemiri u Meksiku izazvali su značajne bezbednosne probleme uoči Svetskog prvenstva. Dok su utakmice u Kanadi i SAD uglavnom protekle bez incidenata, u Meksiku je bilo više sukoba: navijači su upali u već prepunu navijačku zonu u Gvadalahari, automobil je uletio u gomilu ljudi koji su slavili nakon pobede domaćina, a nekoliko ljudi je i poginulo tokom proslave u Meksiko Sitiju.

Brojnim navijačima, posebno onima iz afričkih zemalja, zabranjen je ulazak u SAD – isto kao i somalijskom sudiji Omaru Artanu. Tridesetčetvorogodišnjak je odbijen uprkos tome što je posijedovao važeću vizu.

Vlasti su kao razlog navele bezbednosne probleme u vezi s navodnim vezama sa terorističkom organizacijom u njegovoj matičnoj zemlji Somaliji. Pozitivna strana je što će somalijski sudija, bez obzira na to, dobijati platu od FIFA i nakon Svjetskog prvenstva.

Kakva je bila situacija s ljudskim pravima?

Mnoge organizacije za ljudska prava dale su FIFA negativnu ocenu. „Ovo Svjetsko prvenstvo održano je u kontekstu represivnog obračuna američke vlade s imigrantima“, rekla je Minki Vorden iz organizacije „Hjuman rajts voč“ (HRW). Ona naglašava da FIFA u odnosima s američkom vladom nije poštovala sopstvene standarde ljudskih prava.

Shodno tome, ne može se govoriti da je ovo „najinkluzivnije Svetsko prvenstvo u istoriji“. „FIFA je obećala da će se svi osjećati bezbjedno. Realnost je drugačija. Služba za imigraciju i carinu (ICE) udvostručila je, na primjer, broj hapšenja“, rekao je Danijel Noronja iz organizacije „Amnesti internešenel SAD“.

Ronan Evajn iz udruženja „Fudbalski navijači Evrope“ takođe je kritikovao netransparentan proces izdavanja viza, posebno za navijače iz zemalja van Evrope. „Naša zapažanja su dala malo ili nimalo dokaza da su ljudi iz Afrike i Azije koji su imali karte dobili i vize za ulazak u SAD“, rekao je Evajn.

Šta će biti posle Svetskog prvenstva?

Za predsednika FIFA Infantina, dalje proširenje Svjetskog prvenstva sa 48 na 64 tima svakako je zamislivo. Umjesto trenutne 104 utakmice, onda bi ih bilo čak 128. „To je definitivno tema koja će biti ispitana i razmatrana u okviru relevantnih tijela posle ovog Svetskog prvenstva“, rekao je švajcarski zvaničnik za TV-stanicu „Blu Sport“.

Uprkos značajnim kritikama upućenim Infantinu, njegova pozicija predsednika FIFA nije ugrožena. Naprotiv: više utakmica znači više novca koji on može da raspodijeli zemljama-članicama. Očekuje se da će Đani Infantino sljedeće godine po treći put biti izabran za predsjednika FIFA.