photo: Pedja Milosavljevic / STARSPORT)Mesec dana pre početka Mundijala govorio sam „Polako, spustimo loptu“, podsećajući da „Nismo igrali ni sa jednom reprezentacijom prve i druge svetske klase“, ali, opštenarodna euforija je opet nadjačala zdravu logiku i razum.
Da smo bili pošteni prema sebi, pa čisto, časno i čestito analizirali pređeni put do Katara videli bismo da nismo dominirali i briljirali u kvalifikacijama. Da nismo bili mnogo bolji od Iraca, pa ni od Portugalaca, pogotovo ne u Beogradu. Ne mislim na htenje, agresiju, želju… već na samu igru. Jedino smo pobedom u Lisabonu mogli biti kompletno i istinski prezadovoljni.
I onda dolazi utakmica sa Brazilom… Na poluvremenu su me u direktnom uključenju za Radio Beograd pitali da prokomentarišem razvoj situacije i rekoh im da bi bilo divno da sudija svira kraj meča. Da bih uzeo tih 0:0, jer se nazire katastrofa u nastavku. Nažalost, tako je i bilo.
Ne razumem svu onu skandaloznu alibi priču o spremnosti pojedinaca od 30, 50, 80… odsto, posle poraza. Gospodo, nije ovo Svetsko prvenstvo (ne)spremnih, pa da se toliko pravdamo povredama. Pogotovo ne posle meča u kom se videlo da odbrana ne funkcioniše, veznog reda nema, a špic ne postoji.
Šta je onih 24 udaraca Brazilaca prema našem golu naspram naših 2,3 ako ne njihova igra Viktorije. Svaki prodor posle prvog gola značio je šansu, sreća što nas nisu pola sata ranije „otvorili“, ko zna koliko puta bi nas još vraćali na centar da nisu igrali „samo“ u prvoj brzini. Prosto, desio se raspad sistema. Jednostavno, ova ekipa nema lidera.
Ovo drugo je još izraženije bilo protiv Kameruna. Nikoga na terenu da zaustavi srljanje, da drekne oko sebe… Nikoga da dejstvuje sa klupe, selektor i njegovi golemi stručni štab gledaju kolaps i… ništa. Umesto da se posle trećeg gola poređaju četvorica u zadnjoj liniji, postavi libero ispred njih, spor centarfor zameni bržim i čeka prilika za kontru i još neki pogodak…
Zatvaranje kapija u takvim situacijama i na tom nivou takmičenja nije ništa do fudbalska abeceda. Umesto toga, mi dopustimo rivalu da se razmahne, njihov pokretljivi kapiten pokupio je svaku loptu u skoku, driblao, dodavao… Nudili su nam se svojim greškama takvi kakvi su, taktički nedisciplinovani i neodgovorni, ali džaba. Sve mi je izgledalo vrlo neobično.
Videli smo na delu taktičku limitiranost, a posle utakmice opet slušali objašnjenja bez dodirnih tačaka sa zdravom logikom. Da, na ovo Svetsko prvenstvo su povedeni naši najbolji igrači, nije se trgovalo kao svaki put pre u istoriji, ali ja ne znam reprezentaciju za koju Mundijal počinje od drugog kola, a sada, vidim i slušam, od trećeg.
Dajte, ljudi, malo samokritike i preuzimanja odgovornosti. Nije greh priznati da se pogrešilo. Bolje to nego se radovati pobedi Brazila, kada to ništa nije promenilo. Švajcarci su ostali u ogromnoj prednosti, jer im je dovoljan i bod u zadnjem kolu, pod uslovom da Kamerunci ne šokiraju Brazil.
Oni su ozbiljna, disciplinovana i organizovana ekipa, vešta u markacijama za razliku od prethodnog rivala, još su, izgleda, sačuvali Šaćirija za zadnje kolo. Dakle, baš onakav protivnik kakav nama generalno ne leži. A mi igramo najtežu moguću utakmicu, jer nešto MORAMO.
Da li i možemo? Voleo bih da sve ispadne sve kako treba. Za početak da utakmicu igraju samo 120 odsto spremni igrači. Koliko imamo takvih, ne znam, jedino selektor zna punu istinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
