Rasulo počelo odlaskom Muslina

Odluka Nemanje Matića naročito čudi ako se zna da se pre samo nedelju dana našao na spisku Ljubiše Tumbakovića za septembarske mečeve Lige nacija protiv Rusije i Turske.

Sportski direktor FSS Vladimir Matijašević pokušao je da šokantnu vest ublaži tvrdnjom da mu je fudbaler Mančester junajteda rekao da njegova odluka „nema veze sa selektorom, igračima, predsednikom Saveza Slavišom Kokezom“.

A sa čime onda zapravo ima veze Matićeva odluka, pitanje je na koje ćemo odgovor morati da sačekamo dok se zvanično on ne oglasi, ako do toga uopšte dođe.

Iz Matijaševićevih reči jedino se može naslutiti da se Matićeva odluka „krčka“ već godinu dana, od kako je on preuzeo funkciju sportskog direktora od Darka Kovačevića.

– Kad sam došao u Savez, razgovarao sam sa Mitrovićem, Milivojevićem i Matićem. Nemanja je i tada rekao da će se vratiti, ali imao je nekih svojih odluka koje nemaju veze sa nama. Pričali smo pre nekoliko dana, nazvao sam ga telefonom, dogovarali smo se i da popijemo kafu, ako nam to vreme i obaveze dozvole. Bio je to jedan krajnje prijatan i korektan razgovor. Odlučan je u tome da stavi tačku na reprezentativnu karijeru. Nije naveo konkretnije razloge, on zna zbog čega je to tako i istakao je da je vreme da mladi dođu na njegovo mesto. Ponavljam, nije bilo ubeđivanje, već samo razgovor. Poštujem njegovo mišljenje. Ima 32 godine, imao je tešku sezonu iza sebe, potrebno je imati razumevanja. Selektor je takođe razgovarao sa njim, o čemu ćete sigurno čuti više na konferenciji za medije u ponedeljak. Pitao sam ga ima li veze sa predsednikom Saveza, selektorom, saigračima… Rekao je da nema. To je Nemanjina odluka koju moramo da poštujemo – zaključio je Matijašević.

Zvuči paradoksalno, ali ovo nije prvi put da je Nemanja Matić napustio nacionalni tim. Prvi put se od nacionalnog dresa oprostio još 2012. godine, kada nije želeo da igra prijateljski meč protiv Čilea. Matiću je tada zasmetalo što kao prvotimac Benfike nema zagarantovan status prvotimca i među „orlovima“.

Tadašnji selektor Siniša Mihajlović objavio je da mu Matić nije lično saopštio tu odluku, već je to rekao tadašnjem portparolu FSS Aleksandru Boškoviću, koji je potom obavestio šefa struke „orlova“.

Novi oproštaj se dao naslutiti posle meča sa Brazilom na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018, kada je izjavio da je te sezone „odigrao 60 mečeva“, te da će se „povući iz reprezentacije ako ne bude mogao da pruži maksimum“.

Potom je u jesen 2018. selektor Mladen Krstajić izjavio da ga „zbog povrede“ nije pozvao u nacionalni tim za utakmice Lige nacija protiv Crne Gore i Rumunije, a potom je nekoliko dana kasnije Matić nezadovoljstvo iskazao preko svog Instagram profila.

– Da, Nemanja Matić je spreman da pogine za Srbiju, kao što je njegova otadžbina s istim entuzijazmom spremna da ga ponovo izda. I uradiće ona to. Nemaj nikakvu sumnju, moj Nemanja – napisao je tada poetski Matić, ali nikada nije javno obrazložio svoje reči, pošto je već na sledećem okupljanju nacionalnog tima odbio da priča o toj temi.

Na kraju je izgleda posle dve godine mrcvarenja zbunjene javnosti, a verovatno i čelnika Saveza, odlučio da prelomi i konačno se oprosti od nacionalnog tima.

Matić je tako postao drugi igrač zaredom koji će se od „orlova“ oprostiti bez pravog oproštaja, bez uručivanja plakete na poslednjem meču, bez aplauza za tribina za sve što je dao naciji.

Pre njega je odlazak bez zvaničnog oproštaja imao i bivši kapiten Branislav Ivanović, rekorder sa najviše odigranih mečeva u nacionalnom timu (105).

Javnost sve do prošle nedelje nije ni znala da je Bane završio karijeru u „orlovima“, dok selektor Ljubiša Tumbaković na pitanje novinara zašto ga nema u timu za Rusiju i Tursku rekao da se „on već oprostio od nacionalnog tima“.

U javnosti postoji i nezvanično mišljenje da je Matić iznenada odlučio da stane na broju od 48 odigranih utakmica u nacionalnom dresu zbog toga što nije želeo da doživi Banetovu sudbinu, te da je želeo da se sam skloni pre nego što drugi to učine.

Sportski direktor Vladimir Matijašević nasledio je prošlog leta na toj funkciji Darka Kovačevića koji mu je doslovno ostavio rasulo na relaciji Savez – igrači. Zbog toga i ne čudi njegovo priznanje da je s pojedincima morao da posebno razgovara.

Po preuzimanju dužnosti imao je nezahvalnu ulogu da izgladi probleme sa svima onima s kojima su „zaratili“ Kovačević i bivši selektor Mladen Krstajić, a spisak nije bio kratak: Luka Milivojević, Matija Nastasić, Marko Grujić…

Ostalo je nejasno zašto je morao da posebno priča i sa Aleksandrom Mitrovićem koji se uvek odazivao svakom pozivu bilo kog selektora i pružao apsolutni maksimum u nacionalnom dresu.

Utisak je da je rasulo u „A“ selekciji „orlova“ počelo raskidom saradnje sa bivšim selektorom Slavoljubom Muslinom u jesen 2017. godine.

Podsetimo, Muslin je tada izborio plasman na Mundijal u Rusiji, ali je na njegovo mesto ipak imenovan početnik u trenerskom poslu Mladen Krstajić.

Da stvari ozbiljno ne štimaju videlo se samo tri i po meseca pre početka Svetskog prvenstva, kada je novi selektor bez pravog obrazloženja smenio dugogodišnjeg kapitena Baneta Ivanovića i traku predao Aleksandru Kolarovu.

Bane se nikad nije javno oglasio ovim povodom, ali se čaršijom pričalo da je to vid osvete predsednika Saveza Slaviše Kokeze zbog toga što je javno pitao zašto je Muslin morao da ode s kormila nacionalnog tima.

Raspad sistema nacionalnog tima doživljava kulminaciju u Rusiji, gde posle ispadanja u grupi Luka Milivojević iznosi tvrdnju da selektor nije ni spremao taktiku za protivnike, te da su igrači sami pokušavali da prave taktiku, u čemu ga podržava još nekoliko reprezentativaca.

Potom na jesen Krstajić potpuno gubi autoritet i kontrolu nad svlačionicom, a krah nastupa kada ga na poluvremenu meča Lige nacija protiv Litvanije Mijat Gaćinović po tvrdnji „Sportskog žurnala“ gađa kopačkama.

U leto prošle godine nezahvalni zadatak da spase šta se spasti može dobija Ljubiša Tumbaković. Međutim, već na jesen moglo se videti da je eksperiment sa Krstajićem, selektorom bez iskustva i pravog autoriteta, naneo više štete nego koristi.

Tumbaković je ni kriv ni dužan morao da zajedno sa Matijaševićem ide na turneju kako bi ubeđivao uvređene i povređene igrače da se vrate u nacionalni tim.

Ubrzo je i sam Tumbaković na slučaju samovoljnog napuštanja reprezentacije od strane Luke Jovića shvatio da je šteta koju je napravio Krstajić veća nego što je izgledala u prvi mah, te je čak i kod mlađih igrača morao da ispočetka zida autoritet koji trener treba da ima.

S druge strane, ozbiljna odogovornost leži i na igračima, koji svoje bitke biju inaćenjem prema selektorima i Savezu, umesto da otvoreno upru prstom u srž problema i probaju da zajedničkim nastupom zatraže rešenje.

Javnost je odavno izgubilla osećaj da su reprezentativci spremni da na terenu „poginu“ za nacionalni tim, pa se neretko samo pojedinci poput Aleksandra Mitrovića smatraju pravim „orlovima“.

Kapiten ne priča za srpske medije

Da je FSS odavno izgubio autoritet nad igračima najbolje svedoči to što mnoge zvezde nacionalnog tima godinama unazad odbijaju da razgovaraju sa srpskim novinarima, ne smatrajući ih onima koji javnosti treba da prenesu poruke iz tabora „orlova“.

Kapiten Aleksandar Kolarov godinama nije dao intervju za neki srpski medij, mada je javnost redovno upoznata sa svim njegovim razgovorima za italijanske novinare.

Treba napomenuti i da Kolarov nije izuzetak, a da je ružnu praksu prvi započeo još pre više od decenije Nemanja Vidić. U vrhu FSS-a je od tada došlo do ozbiljnih kadrovskih promena, ali je ta nakaradna praksa ostale na snazi.

Neobičan slučaj Luke Milivojevića

Posle otkaza Nemanje Matića otvorilo se pitanje da li je slučajnost što na spisku za septembarske mečeve sa Rusijom i Turskom nije bilo Luke Milivojevića.

Kapiten Kristal Palasa je po rečima Ljubiše Tumbakovića dobio slobodno jer želi da proba druge igrače na njegovoj poziciji. Međutim, ostalo je nejasno zašto bi selektor eksperimentisao na dve poslednje probe pred ključne mečeve za odlazak na Evropsko prvenstvo.