Vlade Divac o poslednjem susretu sa Draženom Petrovićem: Rekao sam mu da ja nemam prijatelje na određeno vreme

– Igrao sam sa Draženom u reprezentaciju. Njegove radne navike su bile neviđene. On je pravi primer za decu koja žele da uspeju i odu u NBA. Možeš da imaš talenat, ljubav prema sportu… Ali, ako ne uložiš trud, teško ćeš uspeti. Kod Dražena se sve vrtelo oko napornog rada. Sećam se naše prve sezone u NBA – on je bio u Portlandu, a ja u Lejkersima. Imali smo nekoliko slobodnih dana i došao mi je u posetu. Ja sam želeo da ga odvedem na večeru u neki restoran u Los Anđelesu, ali on je rekao ‘Ne, moramo u salu.’ Rekao sam mu da ćemo zakasniti u restoran, ali on je morao da ode u salu – ispričao je Vlade Divac u podkastu “Fast brejk”, koji vodi Bajron Skot, nekadašnji Divčev saigrač u Lejkersima, a potom i dugogodišnji NBA trener.

Traženo je Divac sve to pojasni.

– Bilo je to veoma teško za sve nas koji smo odrasli u toj državi. Političari su doneli užasne odluke. Imali smo nestabilnosti, građanske ratove, počeli smo da ubijamo jedni druge. Morali ste da izaberete stranu. Sećam se da smo igrali u Portlandu. Obično, kada bi naši timovi igrali, Dražen i ja bismo se čuli telefonom dan ranije. Bio sam u Portlandu i očekivao sam da će doći da me pokupi, pa da idemo na ručak. Nije došao.

Zatim su Lejkersi imali šuterski trening.

– Trejl Blejzersi su imali trening posle nas. Mi smo završili trening i očekivao sam da ću ga videti kada oni izađu na parket. Svi igrači su izašli na teren, osim njega. Shvatio sam da nešto nije u redu. Otišao sam u svlačionicu i pitao sam ga: ‘Dražene, šta se dešava?’ Rekao mi je da su veliki problemi kod kuće i da treba da sačekamo da vidimo šta će se dogoditi. Kada sve bude u redu, onda ćemo se povezati. Rekao sam mu da ja nemam prijatelje na određeno vreme i tada smo prekinuli odnos.

Nažalost, dve godine kasnije, Dražen Petrović je izgubio život u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj i više nisu imali mogućnost da izglade odnose.

– Veoma mi je to teško palo. Nisam imao šansu da pričam sa njim posle tog susreta, ali sam pričao sa njegovom majkom, bratom… Tu sam našao neku vrstu mira. Nikoga ne krivim. Možda sam i ja uradio nešto pogrešno, čega nisam bio svestan… Teško je – prisetio se Divac.