Zabrinjavajuće letargični Partizan

Porazu od Studentskog centra može se naći „milion“ opravdanja. Uprkos tome što je meč došao nekih pet dana nakon propuštene šanse u Madridu, da se u majstorici eliminiše Real i obezbedi plasman na Fajnal-for Evrolige, košarkaši Partizana, pre svega kao profesionalci, morali su da pronađu dovoljno energije i motivacije da kolege u dresovima Studentskog centra rutinski dobiju na startu četvrtfinala.

Tačno je da je ekipi nedostajao povređeni Alen Smailagić (koleno), odnosno Aleksa Avramović (prelom leve ruke), kao i da je Tristan Vukčević dobio dozvolu da napusti klub, ali je isto tako jasno da su crno-beli neuporedivo kvalitetniji od svojih kolega iz Podgorice.

Odgovornost za poraz na startu serije na svima je u ekipi; od stručnog štaba pa sve do igrača, među kojima, verovatno, ima i onih koji godišnje zarađuju više nego li čitava ekipa Studentskog centra.

Partizan je meč završio sa svega 28 odsto uspešnosti za tri poena (9/32) u odnosu na rivala koji je sa distance bio izvanredan (12/24). Ako se slaba preciznost može razumeti i kao posledica umora, energetske ispražnjenosti i teških nogu, za neuporedivo veći broj skokova gostiju jednostavno nema opravdanja.

Podgoričani su imali čak 19 skokova više (42-23) bili su prisutniji i na ofanzivnom skoku (11-5) a do brejka su došli uprkos tome što su izgubili čak 20 lopti, odnosno 14 više u odnosu na protivnika.

Partizan je poražen i u okolnostima u kojima je imao čak 11 ukradenih lopti koje su bile proizvod 14 postignutih poena u kontranapadu.

Imao je, za njega standardnih 15 timskih asistencija, ali je to aspekat u kojem je Studentski centar iznivelisao prednost rivala (14 as).

Bitno je istaći i to da su gosti, u međuvremenu, između završetka ligaškog dela i početka plej-ofa raskinuli saradnju sa Lorenom Džeksonom, omalenim plejmejkerom koji je bio najbolji strelac i asistent ekipe.

Andrej Žakelj je u hali „Aleksandar Nikolić“ rotirao devetoricu igrača među kojima su njih trojica 2003. godište. Izvanredno je koristio prednosti koje imaju Slavković, Mekgi, odnosno Zvonimir Ivišić pokušavajući da materijalizuje činjenicu da crno-beli šuterski nisu bili raspoloženi.

Umeo je tokom meča Slavković da na niskom postu iskoristi svoju snagu; od četiri ubačene trojke Mekgi je tri pogodio iz nebuha, preko ruke, sa nekih osam metara i to uz kontakt. Možda je njegova poslednja bila i ključna za povratak momentuma na stranu gostiju.

Partizan je u četvrtoj deonici imao više prilika da plus šest pretvori, možda i u dvocifrenu razliku, a kada u tome nije uspeo, Mekgi je trojkom uz faul i definitivno najavio „žurku“ u nekadašnjem Pioniru.

Partizan će u četvrtak defanzivno morati da bude neuporedivo bolji, naročito centarska linija koja je u prvom meču imala puno problema sa talentovanim Zvonimirom Ivišićem.

Visok 219 centimetara, momak iz Viteza u Bosni i Hercegovini, zajedno sa svojim bratom Tomislavom 2017. preselio se u Šibenik, prešavši u Školu košarke „Dražen Petrović“.

U Šibenik se preselila i kompletna porodica, osim starijeg brata Nikole. Uprkos tome što su nameravali da dugo ostanu u tom gradu, već 2019. zaigrali su za juniore Cibone odakle su, godinu dana kasnije prešli u Studentski centar.

Interesantno je i to da, iako jednojajčani blizanci, ne šutiraju istom rukom – Zvonimir je dešnjak, a Tomislav levak.

Sa 22 poena i 13 skokova, Zvonimir je obeležio prvi susret (rekord karijere). Pokazao je u duelima sa Lesorom, kasnije i Ledejom, zašto je još kao 15-godišnjak bio na skeneru Reala, Efesa, Virtusa…

Maestralno je koristio šut sa distance i činjenicu da ima mekan izbačaj. Defanzivno je fino zatvarao reket, a Žakelj je donekle uspeo da prikrije njegove odbrambene nedostatke, pre svega spore bočne kretnje.

Kada je Lesor bio na pet, Zvonimir Ivišić nije imao toliko problema, koliko u periodima u kojima je Ledej premeštan na mesto centra. Imao je mladi centar sreće što je Amerikanac za tri šutirao 3/10 a gro tih pokušaja bio je iz „čistih“ pozicija.

Ono što postaje simptomatično jeste da je, kao i u majstorici sa Realom, tandem Panter-Ledej bio gotovo neprimetan u drugom poluvremenu. Od svojih 14 poena, Panter je u drugih 20 minuta ubacio svega četiri, dok je Ledej od 20 tek sedam postigao u drugom poluvremenu.

Panteru je falilo energije i motivacije, više uključenosti u igru i to u oba pravca. Matijas Lesor, pak, potvrdio je na startu serije da njegova loša forma više nije samo stvar utiska već je činjenica. Defanzivno je imao puno problema sa otvaranjima u širinu Zvonimira Ivišića i Tasića, dok u napadu nije mogao da opepeli na niskom postu, odnosno u piku.

Bez obzira na konstelaciju snaga i loše procente šuta sa distance, trener Obradović ponovo je odlučio da Anđušiću ne ukaže ni minut na parketu, odnosno da meč odigra, faktički, sa svega osam igrača u rotaciji, među kojima su Papapetru i Nanali bili neprepoznatljivo loši, gotovo neprimetni.

Uprkos jednom od najlošijih abaligaških izdanja ove sezone, Partizan je za klasu bolji rival od Studentskog centra i za očekivati je da naredne dve utakmice odigra neuporedivo bolje i kvalitetnije.

Činjenica da će u četvrtak u Podgorici igrati za spas sezone, jer u slučaju kiksa može pre vremena otići na letnji raspust, mogla bi da dozirano optereti Kevina Pantera i saigrače, ali nema sumnje da će stručni štab obaviti sve neophodne pripreme kako bi se sprečio poraz.