Foto: S. ŽupljaninVojvodina igra najlepši fudbal u zemlji, a ipak smo se svih devedeset minuta muški nosili sa njima.
Oni su imali više od igre i više šansi, mi jednu, ali pitanje je kako bi se u ovako specifična utakmica završila da smo je realizovali. U svakom slučaju, zaslužena pobeda Novosađana – ocenio je trener FK Novi Pazar Zoran Govedarica nakon četvrtfinalne utakmice Kupa Srbije između Novog Pazara i Vojvodine (2:3).Govedarica je postao šesti Novosađanin koji će u Super ligi predvoditi plavo-bele.
Kao da su se fudbalski stručnjaci iz vojvođanske prestonice pretplatili na posao u Novom Pazaru?
To ne bih mogao da objasnim. Brojniji su bili Beograđani, ali se na taj podatak zaboravilo ili se preko njega olako prelazi.
Posle dve i po godine (poslednji put sa Donjim Sremon) sastavili ste tim u jednom meču Super lige. U duelu sa Radničkim nije bilo lako, ali jeste uspešno?
Kad imam kompletan tim ni od koga ne strahujem. U taj meč svi smo uneli maksimum znanja i borbenosti, a kad je tako, iz iskustva znam, da ne postoje nepobedivi. Tada se pokazalo da sam bio u pravu kada sam rekao – jedna pobeda sa Pazarom više vredi nego nekoliko pobeda sa nekim drugim klubom, u smislu odjeka koji se dobija.
Sledio je poraz u Surdulici. Na okolnosti u kojima se dogodio niste mogli da utičete.
Neki bi rekli da sam nerealan, ali ja stvarno ne umem i ne želim da moje ekipe od starta utakmice igraju na nerešeno. I na osnovu onog malog dela koji se mogao videti jasno je da smo u Surdilici od početka išli na tri boda. Dali smo gol u pravom trenutku, koji nas je pogurao prema cilju, a onda se dogodilo ono što ne vredi i nije moje da komentarišem. Drago mi je da su igrači prihvatili i razumeli moje viđenje igre, a na neke stvari smo nemoćni da utičemo.
Nova neprijatnost stigla je sa porazom od Napretka.?
Kad smo nekompletni, a u tom meču smo i klupu na jedvite jade sastavili, onda je teško. Posle svega, žao mi je što smo izgubili tako što smo iz jedine njihove šanse primili gol. U životu sam borac koji se nikad ne predaje. Takav stav uvek pokušavam da prenesem na igrače, u tome uglavnom i uspevam. Tehnika i taktika igre se podrazumevaju, ali ni kad su dobro razrađene ne donesu uvek pobedu. Ne mogu ništa da zamerim mojim igračima, dali su sve od sebe, ali za pozitivan rezultat na toj utakmici trebalo nam je iskustvo. Nismo ga imali i stigla nas je kazna.
Koliko je bitan način na koji trener vodi tim tokom utakmic,jer. Vi svih 90 minuta stojite i na vrlo temperamnentan način komandujete ekipom?
Za mene kao trenera ne postoji bolja satisfakcija od onoga što sam doživeo u debiju na Gradskom stadionu. Tribine ispunjene gledaocima su ono što je potrebno igračima i meni. Ta lavina, cunami, koji dolaze od strane publike odgovara mom temperamentu, nosi me, Da se razumemo, i da je deset ljudi u publici ja ne bih sedeo na klupi. To je moj stil, volim da sam aktivan, da učestvujem u svakoj akciji, svakom dobrom i lošem potezu. Prihvatam i drugačije načine vođenja tima, ali ih baš i ne razumem.
Govorili ste prilikom predstavljanja u Pazaru da ste u ranijim klubovima pored osnovne obavljali i ulogu pomoćnog, kondicionog i trenera golmana. Je li to i sad slučaj?
Ne. Okružen sam dobrim ljudima, od kojih svako svoj deo posla obavlja odlično i profesionalno. Da bi se svi mi okrenuli isključivo terenu potreban nam je još sekretar stručnog štaba ili sportski direktor. To sam i predložio ljudima koji vode klub, videćemo da li ćemo ga i dobiti.
Gde bi voleli na tabelii da vidite tim koji vodite na kraju ove polusezone i sa kakvim timom bi želeli da uđete u završnicu šampionata?
Voleo bih da budemo bolji nego što trenutno jesmo. Decembar je daleko, tek je proleće daleko. Najvažnije da igramo napadački, agresivno, brzo i da srce uvek ostavljamo na terenu. Budem li u Pazaru i naredne godine, sa mnom će ostati dobri igrači, kojih je u klubu baš dosta, a podrazumeva se da će biti i osveženja. Ne bih imao ništa protiv da neka od njih budu i igrači koje sam trenirao u svojim ranijim klubovima.
Veliki broj prvoligaških fudbalera, među njima i oni koje ste i vi nekad trenirali, danas su odlični superligaški fudbaleri. Zašto prvoligaških igrača nema više u Super ligi, pa i u Novom Pazaru?
Radim šest godina neprekidno u dva naša najviša ranga. Duže u Prvoj ligi, koja vrvi od sjajnih fudbalera. To što ih nije više u eliti, a trebalo bi, krivica je skaut službi klubova. Većina njih samo što je zakoračila u najkvalitetniju ligu napravila je ime. Najviše su postigli oni koje sam u jednom periodu i sam trenirao, kao što su Vujaklija, Balabanović,Tanasin…
Polovina fudbalera Bačke, sledećeg rivala Novog Pazara, su igrači koje ste baš Vi vodili u jednom periodu svoje karijere?
Mnogo ih cenim i poštujem.
Bogata igračka i trenerska karijera
Zoran Govedarica, rođen je 14. aprila 1968. godine u banatskom selu Sutjeska, udaljenom 25 km od Zrenjanina. Njegova porodica doselila se u Vojvodinu iz hercegovačkog mesta Miholjača u opštini Gacko. Oženjen je i ima ćerku i sina. Od rođenja ne vidi na desno oko, što mu nije smetalo da napravi uspešnu igračku i trenersku karijeru. Fudbalsku karijeru započeo je u Radničkom iz Sutjeske, još je nosio i dresove Novog Sada, AIK-a iz Bačke Topole, Cementa iz Beočina i ČSK-a. Interesantno je da je za saigrača u AIK-u imao sadašnjeg predsednika Crvene zvezde, Zvezdana Terzića. Važio je za najboljeg strelca u Drugoj ligi među štoperima, jer je u proseku po sezoni postizao po 12 golova. Problem sa okom sprečio ga je da nastavi inostranu karijeru, zato što je već imao potpisan ugovor sa nemačkim Majncom. Kao trener vodio je Novi Sad, Proleter, Inđiju, Dolinu, Donji Srem, Kolubaru i Slogu iz Petrovca na Mlavi. Kao igraču trenerali su ga : Milorad Ristović, Ranko Skoko, Josip Pirmajer, Milenko Rus, Zlatko Krpmpotić, Dragoljub Bekvalac, Zoran Marić, Moma Raičević, Vladan Savić, Aleksandar Kozlina, Miroslav Vukašinović, Ilija Tojagić, Svetozar Čiča i čovek od koga je najviše naučio Manojlo – Mane Radinović.
Mlađi brat bio reprezentativac
Godinu i po dana mlađi, rođeni brat Zorana Govedarice. je Dejan Govedarica. Reč je o bivšem reprezentativcu SR Jugoslavije i članu one sjajne generacije koju su predvodili Piksi Stojković, Dejo Savićević i Peđa Mijatović. Dres sa nacionalnim grbom nosio je na 29 utakmica, a ostaće upamćen po golu Španiji na Evropskom prvenstvu u Holandiji 2000. godine (pobeda Španaca 4:3). Dejan je trenutno prvi pomoćnik treneru Draganu Stojkoviću Piksiju u kineskom prvoligašu Gvangžuu. Za brata, Zoran kaže da je kao ličnost njemu sušta suprotnost, ali i da je na njega izuzetno ponosan.
-Čujemo se s vremena na vreme. Javio mi se odmah pošto sam preuzeo Novi Pazar. Oduševljava ga što sam došao u sredinu kakva je ova, obzirom da je dobro upoznat sa renomeom kluba i navijačkim bogatstvom-kaže Govedarica.
Četvrtfinale Kupa Srbije
Novi Pazar : Vojvodina (2:3)
Vojvodina ide u četvrtfinale Kupa Srbije. Zaslužena pobeda ekipe iz Novog Sada, ali da je i Pazar prošao dalje ne bi bilo nezasluženo, pre svega zbog borbenosti svih igrača u plavo – belim dresovima. U regularnom delu, koji je završen bez golova, Vojvodina je imala veći posed lopte i više šansi za gol, ali zbog želje da se ušetaju u mrežu nisu realizivali neke od dobrih prilika. Junak utakmice bio je golman Novosađana Marko Kordić. Odbranio je šuteve Mutavdžića i Alivodića, dok je Marić pogodio prečku. Strelci sa bele tačke za Novi Pazar bili su Micevski i Vusljanin, a za Vojvodinu – Paločević, Jovančić i Babić, a šut Melega zaustavio je Zogović.
Pet poraza na svom terenu
Publika u Novom Pazaru ne pamti da su njihovi ljubimci u nekom prvenstvu izgubili pet utakmica na svom terenu. Da sve bude još neverovatnije taj saldo proizašao je iz sedam mečeva. Novi poraz došao je od Napretka (0:1 – Gobeljić 10. minut). U nedelju, u 14. kolu, Novi Pazar će od 15:00 opet biti domaćin, ovoga puta timu Bačke iz Bačke Palanke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
