Erdogan nudi posredovanje, Makronova telefonska diplomatija o ukrajinskoj krizi

Američki i francuski predsednici Džo Bajden i Emanuel Makron dogovorili su da će usklađeno odgovoriti na rusku vojnu prisutnost na ukrajinskoj granici, saopštila je Bela kuća. U telefonskom razgovoru koji se dogodio pošto Makron, koji je prethodno telefonom razgovarao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i nije isključio mogućnost posete Rusiji radi pronalaska diplomatskog rešenja krize, dvojica čelnika su „potvrdila podršku suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Ukrajine“, istakla je američka administracija.

Makron je telefonom razgovarao sa predsednicima Rusije, Ukrajine i Poljske vladimirom Putinom,Volodimirom zelenskim i Andžejom dudom. Zapad optužuje Moskvu da je nagomilala desetine hiljada vojnika blizu ukrajinske granice zbog moguće invazije.

Rusija negira da ima takve planove, ali zahteva garancije za svoju bezbednost, uključujući uveravanja da Ukrajina nikada neće biti članica NATO i da će Atlantski savez povući svoje snage sa područja u blizini Rusije. Te zahteve Zapad odbija.

Moskva je osudila najavu SAD da će još oko tri hiljade vojnika poslati u Evropu. Kremlj je pozvao SAD da prestanu da zaoštravaju rusko-zapadnu krizu oko Ukrajine. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je, s druge strane, izrazio zabrinutost što Rusija pojačava prisustvo vojske blizu Ukrajine, ukazujući da je sada rasporedila više trupa i vojne opreme u Belorusiji nego ikada u poslednjih 30 godina.

Ruski predsednik Vladimir Putin osudio je u telefonskom razgovoru sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom odbijanje NATO da uzme u obzir bezbednosne brige njegove zemlje, u jeku pogoršanja tenzija oko Ukrajine. Kako se navodi u saopštenju Kremlja, Putin je govorio o „nedostatku volje NATO-a da adekvatno odgovori na legitimnu zabrinutost Rusije“ u pogledu njene bezbednosti.

Ruski predsednik je optužio ukrajinske vlasti za „hronične sabotiranje“ mirovnog sporazuma iz Minska potpisanog 2015. između Kijeva i proruskih separatista na istoku Ukrajine. Ti sporazumi su omogućili značajno smanjenje nasilja, ali nisu okončali rat započet 2014. godine između proruskih pobunjenika za koje se veruje da imaju podršku Moskve i ukrajinskih snaga bezbednosti.

Kijev je posetio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i razgovarao sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim. Pozicija Ankare karakteristična je po tome što ima odlične odnose sa obe zemlje. Erdogan je zato nudio i svoje posredovanje u sporu, ali mnogi smatraju da je to neralno.

Turska i Ukrajina su potpisale desetine sporazuma, Kijev je od ranije dobar kupac turskog naoružanja. Ankara ima dobre političke i ekonomske odnose i sa Moskvom, ali se protivi ruskoj politici u Siriji i Libiji, kao i činjenici da se Krim pripojio Rusiji 2014. godine. Erdogan i Turska posebno su osetljivi na položaj krimskih Tatara, etnički i istorijski bliskog naroda, koji se uglavnom protive odvajanju Krima od Ukrajine.

Ukrajinska ambasada optužuje “okupatore”
Ukrajinska ambasada u Beogradu optužila je “okupatorske jedinice Ruske federacije”, da su bespilotnom letilicom granatirali humanitarni putni koridor Gnutovo u Donbasu, što predstavlja “kršenje Minskih sporazuma i humanitarnog prava”. U saopštenju dostavljenom medijima, Ambasada tvrdi da su “okupatori” napadali i oko mesta Talakivke, Piskiv i Vodjanog.