Aktivisti koji su podneli tužbu protiv ruske vlade u strahu od posledica

Grupa traži da ruske vlasti preduzmu mere koje će dovesti do smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, u skladu sa ciljevima ograničenja porasta globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, koliko je dogovoreno pod Pariskim klimatskim sporazumom 2015.

Rusija je četvrti najveći proizvođač emisije ugljenika na svetu, a prosečne temperature su porasle dva puta brže od globalnog proseka.

Predviđa se da će emisije u zemlji do 2030. godine dostići 2.212 miliona tona ugljen-dioksida.

Da bi imala dve trećine šanse da ispuni cilj Pariskog klimatskog sporazma, Rusija mora da smanji emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na 968 tona ugljen-dioksida do 2030, što bi bilo 31 odsto od nivoa 1990.

Do 2050, Rusija planira da smanji svoje emisije na 1.830 tona ugljen-dioksida, dok bi prema Pariskom sporazumu zemlja trebalo da emituje svega 157 tona.

Kako piše Gardijan, ovi podaci upozoravaju na razorne posledice sa kojima se Rusija suočava zbog klimatskih promena, koje se kreću u rasponu od ozbiljnih uticaja na zdravlje zbog nedavnih toplotnihi talasa i pojave epidemija vektorskih bolesti, do povećane izloženosti bolesti antraks i oštećenjima infrastrukture usled topljenja permafrosta.

Podnoseći tužbu protiv vlade na ruskom vrhovnom sudu, grupa se nada da će „spasiti živote stotina hiljada ljudi“.

„Ruska vlada pristupa klimatskim promenama neodgovorno i u suprotnosti sa svojim obavezama po međunarodnom zakonu“, rekao je Grigorij Vajpan, portparol pravničkog tima grupe.

Prema njegovim rečima, ovaj slučaj predstavlja potrebu da „sud prepozna da su postavljeni klimatski ciljevi očito nedovoljni da se ispuni obaveza Rusije da ublaži klimatske promene, kao i da naredi vladi da postavi nove ciljeve koji će biti u skladu sa Pariskim sporazumom“.

Grupa tvrdi da nedovoljne mere vlade povodom klimatskih promena predstavljaju „kršenje ruskog ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima“.

Rusija će se povući iz Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) u petak, 16. septembra, što znači da će ova klimatska tužba biti među poslednjim slučajevima u zemlji za koje bi ECHR mogla da izda obavezujuću naredbu, ukoliko on dospe na evropske sudove.

Aktivisti iz nekoliko grupa za klimatsku akciju u Rusiji su udružili snage kako bi pokrenuli sudski postupak protiv vlade.

Grupa koja je podnela tužbu kaže da je suočena sa „znatnim rizicima“ i da „strahuje od posledica“, u svetlu skorašnjih obračuna vlade sa civilnim i opozicionim pokretima u Rusiji, naročito od početka invazije na Ukrajinu.

Mnogi klimatski aktivisti u zemlji su ujedno i antiratni aktivisti, koji kažu da „već plaćaju veliku cenu“ zbog toga što su javno progovorili.

Za aktivistu Aršaka Makičjana, ovaj sudski slučaj znači nešto više od same klimatske politike u Rusiji.

„Ovo je slučaj protiv vlade. Rusija je posle 24. februara (datuma kada je počela invazija na Ukrajinu) postala diktatura, i ja više ne mogu da živim svoj život tamo. Ne vidim kako bi Rusija mogla da pregovara o bilo kakvim klimatskim sporazumima, kada stalno lažu ljude o klimatskoj krizi“, kaže Makičjan.

„Vlada nikada nije ni htela da ima klimatsku politiku. Za njih, klima je samo način da se ne razgovara o ratu u Ukrajini, ali nikada ih nije bilo briga za klimatske promene“, dodaje on.

Makičjan, koji se preselio u Nemačku, je skeptičan prema tome da će obećanja vlade dovesti do dovoljne akcije povodom klimatskih promena.

„Nastavljamo da lažemo sami sebe – oni neće učiniti ništa. To je ista vlada kao pre 20 godina“, kaže on.

Kako dodaje, sudski slučaj predstavlja sjajnu priliku da se „napravi buka“.

„Želim da vičem i pravim buku zato što je vlada odgovorna za svu patnju izazvanu klimatskim promenama u zemlji, ali većinu ljudi nije briga. Želim da ljudi vide istinu, a pravljenje buke je jedino što mogu da učinim“, zaključuje on.