Američki izaslanik nije sprečio haos oko Jasenovca

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Liturgija i parastos žrtvama Jasenovca, koje će s početkom u devet sati u petak održati Eparhija pakračko-slavonska Srpske pravoslavne crkve, poklopiće se u dan sa oficijelnom komemoracijom pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora samo zato, kažu u Eparhiji pakračko-slavonskoj, što je državna komemoracija, za SPC iznenada, pomerena sa uobičajenog održavanja u nedelju na petak. SPC će liturgiju i parastos održati u selu Mlaka, gde se 1942. godine nalazio logor za žene i decu sa Kozare. Zvanična komemoracija biće održana istog dana sa početkom u 11 sati ispred Memorijalnog muzeja i na Romskom groblju. Na toj komemoraciji će SPC predstavljati jedan sveštenik umesto dva episkopa kao prošle godine.

Srpsko narodno veće saopštilo je da će u petak sa svojim županijskim organizacijama prisustvovati liturgiji SPC u Mlaki, kao i komemoraciji SABA u nedelju. Predsednik SNV Milorad Pupovac prisustvovao je komemoraciji Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj održanoj 15. aprila, a zvaničnu komemoraciju pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, kako je ranije najavljeno, SNV će bojkotovati kao i Koordinacija jevrejskih opština u Hrvatskoj.

Događaji oko gledanja na tragediju Jasenovca poslednjih nedelja se zgušnjavaju. Ionako veoma naraslim tenzijama svoj doprinos je dala zagrebačka premijera dokumentarnog filma „Jasenovac – istina“ režisera Jakova Sedlara i scenariste Hrvoja Hitreca kojoj je, burno pozdravljen, prisustvovao i hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović, ali i izraelska ambasadorka u Zagrebu Zina Kalaj Klajtman. Pošto je film odgledala, izraelska ambasadorka je izdala saopštenje da je filmom šokirana jer „vrlo selektivno prikazuje istoriju i pokušava revidirati mnoge istorijske činjenice i vređa osećaje ljudi koji su izgubili svoje najmilije u Jasenovcu“. Sedlar je ambasadorki odgovorio tvrdnjom da se njena znanja o spornim događajima oslanjaju na „ono što decenijama nudi amater-istoričar Slavko Goldštajn, po Sedlaru, distributer laži o različitim hrvatskim temama. Navodno originalna naslovna stranica Vjesnika od 15. maja 1945. godine na kojoj piše „Mnoge leševe iz Jasenovačkog logora Sava donela do Zagreba“ pokazala se, nekoliko dana po premijeri, kao grub (i glup) falsifikat za koji je Sedlar rekao da ga je dobio od „opasnih krugova u Beogradu“.

Prvog dana naredne nedelje u Zagrebu je osvanuo Nikolas Din, posebni izaslanik za pitanja Holokausta američkog Stejt departmenta. Istog jutra je imao razgovor iza zatvorenih vrata sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović. Na predsedničkom sajtu nije objavljena vest o ovoj poseti, pre nego što se hrvatska predsednica obratila javnosti, a neke i iznenadila eksplicitnošću svoje sad već veoma poznate izjave: „Da budem sasvim jasna, NDH je bila najmanje nezavisna i najmanje je štitila interese hrvatskog naroda, a ustaški režim je bio zločinački režim. Antifašizam je u temeljima hrvatskog ustava, a moderna hrvatska država izrasla je na temeljima Domovinskog rata pod vođstvom prvog hrvatskog predsednika dr Franje Tuđmana“.

Jevrejske i srpske organizacije, kao ni SABA u Hrvatskoj, ovaj otklon nije zadovoljio, a teško da je smirivanju tenzija doprinela i iznenadna poseta Jasenovcu hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, do koje je došlo u utorak. Hasanbegović je položio venac na spomenik, kako je rekao, svim žrtvama Jasenovca. „Svakom pametnom je jasno da Hrvatska nije ni pravni ni nikakav sljedbenik NDH, ali ne mora baštiniti ni jugoslovensko totalitarno nasleđe.“ On je podvukao da je bitno da Hrvatska istakne diskontinuitet prema svim porecima koji su u pozadini imali zločin. „Ona ne može nositi hipoteke prošlosti. Manipulacija jasenovačkim žrtvama se nalazila u temelju velikosrpske ideologije“, dodao je Hasanbegović.

Biće zanimljivo videti da li će se Hasanbegović pojaviti na zvaničnoj komemoraciji u nedelju, pošto ni glasovi o tome da bi vlast u Zagrebu mogla diskretno da ga žrtvuje na oltar novonastalog nezadovoljstva sa Zapada, nisu retke.