Foto: EPA-EFE/ ALEXANDER BECHER

Senatori su u utorak predložili zakon o uvođenju finansijskih sankcija, kao i zabrane putovanja u SAD za preduzeća i pojedince povezane s projektom.

Još će, međutim, potrajati do stupanja na snagu zakona koji su predložili republikanci Ted Kruz, DŽon Baraso i Tom Koton, kao i demokratska senatorka DŽin Šejin. Najpre treba da ga usvoje oba kongresna doma, a onda i da ga potpiše predsednik Tramp, prenosi Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Američka vlada ponovila je kritike na račun gasovoda Severni tok 2, insistirajući da će Evropa postati suviše zavisna od ruskih isporuka energenata. Na to stalno upozorava američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel, podseća list Handelsblat. Grenel je od nemačke vlade tražio da prekine izgradnju gasovoda.

Potom je pisao nemačkim firmama da će se suočiti sa „značajnim rizikom sankcija“ ukoliko nastave da učestvuju u projektu.

Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, osudio je mešanje SAD i ocenio da Grenel traži od Berlina da radi protiv sopstvenih interesa.

Amerikanci, dok prete sankcijama, u isto vreme žele da prodaju više svog tečnog gasa u Evropi, što konkuriše ruskoj ponudi koja je trenutno bez sumnje povoljnija, piše FAZ. Severni tok 2 je drugi gasovod između Rusije i Nemačke. Iza projekta stoji ruski državni koncern Gasprom, koji treba da finansira polovinu planiranih zajedničkih troškova od 9,5 milijardi evra. Drugu polovinu novca obezbeđuje pet evropskih energetskih preduzeća: Vinteršal, ćerka firma BASF-a, OMV, kao i Uniper, Rojal dač šel i francuska firma Enži.

Oko 1.200 kilometara duga deonica gasovoda od Rusije do Nemačke trebalo bi da bude gotova do kraja ove godine, izjavio je juče jedan predstavnik ćerke firme Gasproma, uprkos tome što vlada Danske još nije dala odobrenje, prenosi sajt ostsee-zeitung.de. Danska ima rezerve u vezi s delom gasovoda koji bi trebalo da prolazi kroz njene vode.

Povezani tekstovi