Amerikanci glasaju za guvernere i nove članove Kongresa: Zbog čega su ovi “izbori najvažniji u životu”?

Analize pokazuju da će republikanci uspeti da osvoje većinu u Predstavničkom domu, dok je trka za Senat neizvesna a demokrate su spremne da se ozbiljno bore za senatorske pozicije, prenose mediji.

Ono što je jasno jeste da će mnoga mesta osvojiti republikanci koji podržavaju bivšeg predsedenika Donalda Trampa i njegove teorije zavere o Bajdenovoj „krađi“ izbora 2020.

Ako republikanci uspeju da dobiju većinu u oba doma Kongresa, procene su da će 2024. biti mnogo lakše za Trampa (koji će verovatno ponovo pokušati da se kandiduje) da proglasi svoju pobedu bez obzira na rezultate glasanja.

Već je više od 41 milion predizbornih listića ubačeno u glasačke kutije u 47 država, pokazuju podaci Edison Research i Catalist.

Međutim, još je prerano reći da li će ukupna izlaznost dostići nivo iz 2018.

Bajden: Mislim da možemo

Predsednik Džo Bajden nastavio je da projektuje optimizam za demokrate na međuizborima ali je priznao da će im biti „teško“ da zadrže kontrolu nad Predstavničkim domom.

“Mislim da će biti teško, ali mislim da možemo. Mislim da ćemo osvojiti Senat”, rekao je Bajden novinarima.

Upitan šta ga čeka ako republikanci preuzmu kontrolu nad Kongresom, Bajden je jednostavno rekao, „teže“.

„Osećam se optimistično. Ali uvek sam optimista“, rekao je Bajden na pitanje kako se oseća.

Bajden je ohrabrivao danima demokrate da izađu na „jedne od najvažnijih izbora“ u životu ljudi, podsećajući ih na visok ulog današnjeg glasanja.

„Naši životi će biti oblikovani onim što će se desiti u narednih godinu do tri godine“, rekao je Bajden u ponedeljak uveče na državnom Univerzitetu u Merilendu.

Bajden je takođe pozvao glasače Merilenda da ponovo izaberu svoju kongresnu delegaciju, rekavši: „Ovde u Merilendu imate sjajne ljude za koje možete glasati. Zadržite ih. Trebaju vam. Trebaju mi.“

Dok je većina publike sa oduševljenjem podržala predsednika, on je najmanje četiri puta prekidan tokom izlaganja. U početku je Bajden rekao okupljenima kada ga je nakratko prekinuo demonstrant: „neka peva“. U drugom trenutku, čovek sa šeširom nešto je dobacio o Hanteru Bajdenu i izazvao veću distrakciju.

“Ne skači, izgledaš dovoljno ludo da skočiš“, rekao je Bajden čoveku, koji je i dalje nerazgovetno vikao.

Drugi čovek koji je nosio sličan šešir takođe je pokušao da viče na Bajdena, a za njim je došao još jedan demonstrant. Predsednik je nastavio sa svojim govorom dok je gomila pokušala da nadglasa demonstrante skandirajući „mi volimo Džoa“ ili „idemo Džo“.

Tramp: Najaviću nešto važno 15.novembra

Sa druge strane, bivši predsednik Donald Tramp govoreći na mitingu u Ohaju najavio je da će 15. novembra dati „veoma veliku najavu“.

Glavni Trampovi pomoćnici su treću nedelju novembra gledali kao idealnu početnu tačku za njegovu predsedničku kampanju 2024, rekli su za CNN izvori upoznati sa ovim pitanjem.

Trampa je nekoliko njegovih ključnih ljudi savetovalo da objavi svoju treću predsedničku kampanju iz jedne od država na bojnom polju koje je za dlaku izgubio od Džoa Bajdena 2020. navela je za CNN osoba upoznata sa razgovorima, iako su ga drugi ohrabrivali da ostane na Floridi, gde ostaje veoma popularan među republikanskim biračima.

Šta kažu prognoze?

Prema projekcijama “Fivethirtyeight”, specijalizovan za izborne prognoze u Sjedinjenim Državama, procene su za demokrate da zauzmu oba doma samo 15 odsto, dok je za republikance ta verovatnoća veća od 50 odsto.

Predstavnički dom će gotovo sigurno biti republikanski, a glavno bojno polje biće Senat, gde su šanse gotovo jednake. Ako republikanci tamo uzmu većinu, u preostale dve godine njegovog predsedničkog mandata, Bajden će zapravo biti lišen prilike da vodi svoju politiku (to je već bio slučaj u poslednjim godinama predsednika Baraka Obame).

U Predstavničkom domu republikanci treba da dobiju samo pet mesta da bi povratili većinu (najintenzivnije borbe se očekuju u Kaliforniji, Nevadi, Njujorku, Pensilvaniji), a u Senatu ko pobedi u Pensilvaniji, Nevadi i Džordžiji ili bar u dve od tri države, taj će dobiti kontrolu nad gornjim domom.

Čak i ako republikanci pobede i u Senatu i u Predstavničkom domu, jaz će verovatno biti minimalan i malo je verovatno da će većina biti u stanju da usvoji bilo kakve veće zakone. U tom slučaju, Kapitol hil bi bio u ćorsokaku i podsetio bi na period 2013. kada su Obama i demokrate odustali od zahteva republikanaca da ukinu predsednikov Zakon o zdravstvenoj zaštiti “Obamacare” i kao odgovor na to, Republikanska partija je blokirala finansiranje rada vlade.

Međutim, problem nije samo u tome što republikanci mogu da dobiju potpunu kontrolu nad Kongresom, već i kakvi su republikanci. Njihovi kandidati se zalažu za teorije zavere
(uključujući i o nameštanju izbora u SAD), dele ultrakonzervativne stavove, i često su lojalniji Trampu nego establišmentu stranke.

„Ovo više nije Republikanska stranka za koju je vaš otac glasao“

„Ovo više nije republikanska stranka za koju je vaš otac glasao“, nemilosrdno ponavlja Džozef Bajden od 2014.

Unutar same Republikanske stranke ima i onih koji su nezadovoljni činjenicom da značajan deo stranke nastavlja da održava punu lojalnost Donaldu Trampu čak i nakon što je u suštini podržao upad u Kapitol hil od strane svojih pristalica 6. januara 2021. posle poraza na izborima i izvršio pritisak na političare i zvaničnike da ne priznaju rezultate predsedničkih izbora.

Uprkos činjenici da je juriš na Kapitol hil postalo predmet krivičnog gonjenja, bivši predsednik ne samo da nije promenio svoj stav, već je rešen i da se ponovo kandiduje za mesto šefa države, a značajan deo republikanskog establišmenta i dalje ga podržava.

Mnoge istaknute republikanske ličnosti otvoreno su se usprotivile ovoj „trampizaciji“ stranke: na primer, Liz Čejni, ćerka bivšeg svemoćnog republikanca Dika Čejnija, postala je zamenica predsednika kongresnog odbora koji istražuje upad na Kapitol. Trampu su se suprotstavili i ljudi poput Arnolda Švarcenegera i Mita Romnija. Međutim, kandidate za izbore na sredini stranke određuje ne rukovodstvo stranke, već glasanje na izborima, gde su popularni pro-Trampovi radikali, a partijski establišment mora da računa na to.

Donald Tramp i njegov pokret MAGA (Make America Great Again) su arhetip kolektivnog nesvesnog, gde su drevni politički mitovi (jevrejska zavera) i najnoviji (namerna infekcija određenih grupa ljudi virusom kovid19) organski isprepletani, ukazuje CNN.

Da bi stekli de fakto podršku republikanskog lidera Trampa, kandidati moraju da demantuju rezultate izbora 2020.

Dokazi za to su najmanje dva najzapaženija primera: kandidat za mesto senatora iz Nju Hempšira, Don Boldak, je „aktivno i ponosno negirao rezultate izbora“ do avgusta 2022. Posle početka krivičnog suđenja povukao svoje reči, ali kako bi pridobio Trampovu podršku, ponovo je progovorio rekavši da je prebrojavanje glasova na predsedničkim izborima bilo nepravedno.

Fox news je objavio snimak razgovora između bivšeg predsednika i kandidata za mesto senatora iz Arizone Blejka Mastersa, u kojem je bivši predsednik pohvalio Mastersa ali je rekao da treba da bude čvršći, glasniji i uporniji po pitanju negiranja izbora.

Tokom 2020. uprkos pritisku predsednika Trampa da poništi rezultate, republikanci u nekim državama su odbili da se povinuju.

Čak je i bivši državni tužilac Vilijam Bar, koga je na funkciju imenovao predsednik Tramp, rekao pod zakletvom da su izbori održani bez značajnih nepravilnosti i da su legitimni.

Rezultate predsedničkih izbora 2020. negira više od polovine kandidata iz Republikanske partije – 290 od 535. Ono što je posebno interesantno je da neki od njih idu na reizbor, što znači da dovode u pitanje rezultate samih izbora na kojima su izabrani. Kandidati koji poriču izbore predloženi su u 48 država, a izuzetak su samo Rod Ajlend i Severna Dakota.

Pokret negatora izbora nosi ozbiljnu skrivenu pretnju: ako republikanci osvoje većinu u Predstavničkom domu, moći će da izvrše ozbiljan uticaj na kontrolu izbornog procesa, a guverneri država i državni sekretari kontrolisaće proces na terenu. U takvoj situaciji, funkcije u swing državama su posebno važne, gde se kandidati koji negiraju izborne rezultate sada kandidovali za mesto državnog sekretara u Arizoni (Mark Finčam) i Nevadu (Džim Marčant), kao i za mesto guvernera Pensilvanije (Dag Mastriano).

Ako budu izabrani, u slučaju nepovoljnog ishoda za republikance predsedničkih izbora, mogu da odbiju da potvrde rezultate i pokrenuće tužbe protiv lokalnih vlada na osnovu optužbi za nameštanje glasova, ili mogu da uvedu nova pravila i propise koji ograničavaju određene metode glasanja, na primer, poštom ili putem specijalnih glasačkih kutija postavljenih u američkim gradovima nekoliko dana pre glasanja.

Posledice eventualne pobede republikanaca u Senatu

Ako republikanci dobiju kontrolu nad Senatom, najočiglednija posledica biće usporavanje imenovanja na sve javne funkcije (od federalnih sudija do ambasadora). Moguća posledica bila bi ograničavanje finansijske pomoći Ukrajin.

Mediji podsećaju da je Republikanska partija usko povezana sa lobijem za oružje i da je bivši potpredsednik Majk Pens, tokom govora na konvenciji uticajne konzervativne Fondacije Heritidž, podsetio na potrebu da se nastavi podrška Ukrajini, rekavši da „ne može biti mesta u konzervativnom pokretu za pristalice ruskog predsednika Vladimira Putina“.

Predsednik fonda je već sledećeg dana izdao objašnjenje stava o Ukrajini posle moguće pobede republikanaca: „Odlučno ćemo se suprotstaviti trošenju budžeta iz Vašingtona, koji će bez diskusije pokušati da usvoji još jedan paket pomoći Ukrajini, jasnu strategiju, ciljano finansiranje i nadoknadu troškova“.

Republikanci, a naročito republikanski radikali, imaju dobre šanse, ne toliko zato što uživaju mnogo poverenja, već zato što dobijaju glasove nezadovoljni trenutnim stanjem stvari. Samo 25 odsto Amerikanaca misli da se zemlja kreće u pravom smeru.

Istorijski gledano, na prvim izborima na sredini, stranka koja zauzima Belu kuću gubi u proseku 20-30 mesta u Kongresu (izuzetak je bilo 1986, 1998. i 2002. kada predsednikova stranka ne samo da nije izgubila, već je dobila i nekoliko mandata). Istovremeno, sam Bajdenov rejting poslednjih meseci se prilično stegao na prilično pristojnih 42-43 odsto (poređenja radi:

Trampov rejting za sve četiri godine njegovog predsednikovanja retko se uzdigao iznad ovih procenata).
U odnosu na ovu pozadinu, Bajden bi mogao da odluči da li ide na drugi mandat 2024. iako će do tada imati 81 godinu.

Izvori bliski Trampu tvrde da će se posle izbora na sredini, izjasniti da želi da izađe na izbore 2024. godine, iako će za dve godine imati 78 godina. Imajući u vidu da Bajden uopšte neće morati da prolazi kroz primarne funkcije, a Tramp u anketama za sada pobeđuje sve potencijalne republikanske kandidate velikom razlikom, dok sve ide na činjenicu da 2024. Amerikanci čekaju revanš između kandidata čija je ukupna starost 160 godina.

Trampovi planovi mogu biti osujećeni presudom samo u jednom od mnogih krivičnih postupaka koji su pokrenuti protiv njega, ili iznenadnim učešćem nekog super popularnog republikanca.
Bajdenovi planovi mogu biti osujećeni samo pogoršanjem njegovog zdravstvenog stanja ili smanjenjem njegovog rejtinga – međutim, oba u njegovom slučaju su prilično realna perspektiva.