foto EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDSSledeći veliki nacionalni izbori u SAD će biti održani sledeće nedelje. Američki predsednik Džozef Bajden neće biti na glasačkom listiću, ali će ljudi koji budu izabrani za Kongres i u državne i lokalne kancelarije imati veliki uticaj na to šta on može da postigne do kraja svog prvog mandata, kao i na život Amerikanaca tokom predstojećih par godina.
Ov su međuizbori (midterms), pošto se održavaju tačno na sredini predsedničkog mandata, a vodič kroz njih je ponudio Vašington post.
Ko se kandiduje?
Kandiduje se veći deo Kongresa. Svake dve godine se za sva poslanička mesta u Predstavničkom domu raspisuju izbori. Za Senat je malo drugačije. Izbori se raspisuju za oko trećinu od ukupno sto mesta u Senatu jer senatorima mandat traje šest godina.
Mnoge države su svoje izbore prilagodile ovom rasporedu, što znači da su na glasačkom listiću 36 guvernera, kao i glavni izborni zvaničnici i hiljade državnih zakonodavaca raznih država i još više lokalnih pozicija. Tome dodajte peticije za promenu državnih politika, kao što je ona koja se tiče pitanja abortusa, i jedna izborna trka dobija moć da preoblikuje zemlju.
Da li demokrate mogu da izgube kontrolu u Kongresu?
Da. To je jedno od najvećih pitanja ovih izbora – da li će Bajden imati do kraja svog prvog mandata Kongres pod kontrolom demokrata? Ili će republikanci osvojiti jedan ili oba doma Kongresa, što će im dati moć da blokiraju Bajdenovu agendu?
Zapravo, jedan od najsigurnijih trendova u američkoj politici jeste da partija čiji je pripadnik u Beloj kući gubi mandate na međuizborima.
Decenijama je „uobičajeno da partija na vlasti očekuje poziv na buđenje“ na „midlterm“ izborima, rekla je Lora Smit, istoričaraka na Univerzitetu Oksford. „Amerikanci imaju tendenciju da na ‘midterm’ izborima glasaju u podeljenoj vladi tako da lupe šamar aktuelnom predsedniku.“
Prema prosečnim rezultatima anketa javnog mnjenja FiveThirtyEight, Bajden je uglavnom nepopularan, pri čemu oko 54 odsto Amerikanaca ne odobrava ono što on radi.
Kako izgleda bitka za Predstavnički dom?
Potrebno je da republikanci uzmu samo pet mandata od demokrata da bi preuzeli većinu u Predstavničkom domu. Tokom istorije se nepopularnost predsednika na „midterm“ izborima transformisala u gubitak na desetine mandata u Predstavničkom domu.
Osim toga, republikanci su možda već obezbedili većinu reorganizacijom okruga. Države moraju na svakih deset godina da reorganizuju svoje kongresne okruge i okruge državnog zakonodavstva na osnovu podataka o novom popisu stanovništva.
Svrha je da to odražava promene u vezi sa stanovništvom, ali mnogi državni političari koriste priliku da potvrde vlast svoje partije u kongresnim okruzima i okruzima državnog zakonodavstva (proces poznat kao „gerrymandering“).
Kako izgleda bitka za Senat?
Demokratska većina u Senatu je još nesigurnija nego ona u Predstavničkom domu – barem na papiru.
Potrebno je da republikanci osvoje samo jedan mandat demokrata da bi povratili kontrolu u Senatu za najmanje dve naredne godine.
Ali neke od najkonkurentnijih trka za Senat su u državama koje su glasale za Bajdena 2020. godine, a republikanski birači su nominovali definitivno neke od najekstremnijih kandidata u novijoj istoriji.
Šta bi moglo da se desi ako republikanci osvoje Kongres?
Nagoveštavaju nameru da aktivno pružaju otpor Bajdenovoj agendi i Demokratskoj partiji ako osvoje većinu. Zapretili su da će se osvetiti demokratama zbog istrage u vezi s napadom na američki Kapitol 6. januara 2021. godine ili cenzure kontroverznih republikanskih članova Kongresa; takođe su zapretili da će u istrage biti uvučena i Bajdenova Bela kuća, uključujući u istragu vezi s Bajdenovim sinom Hanterom.
Lider republikanske manjine u Predstavničkom domu Kevin Mekarti u proteklih nekoliko nedelja je za Pančboul njuz govorio o planovima Republikanske partije ako preuzme kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa SAD.
On je rekao da će partija iskoristiti buduću borbu u vezi s povećanjem dužničkog limita kao polugu uticaja da bi primorala Vladu da smanji potrošnju. On je takođe ukazao da će možda biti ograničenja kada je reč o dodatnoj pomoći za Ukrajinu.
Republikanci još nisu formalizovali političku agendu za slučaj da povrate vlast u Senatu.
Senat može da blokira Bajdenove nominacije za političke pozicije i pozicije u pravosuđu, uključujući i za slučaj da bude neočekivano upražnjeno mesto sudije Vrhovnog suda.
A neki republikanci su se ujedinili oko perspektive usvajanja nacionalne zabrane abortusa, ali izgleda da partijski lideri za sada to odbacuju.
Šta bi moglo da se desi ako demokrate zadrže kontrolu u Kongresu?
Dobili bi još jednu priliku da ostvare liberalne prioritete, kao što je širenje mreže socijalne zaštite. Još jedan njihov prioritet bi moglo da bude ograničavanje onoga što bi neki predsednik Tramp mogao da uradi.
Pojedine demokrate iz Predstavničkog doma su već predložile zakon koji bi otežao predsedniku da filtrira službenike federalne vlade koji se ne slažu s njim i pojačao zaštitu za uzbunjivače u federalnoj vladi.
Ali kao i većinu spornih zakona u Kongresu, republikanci u Senatu bi lako mogli da ga blokiraju odugovlačenjem njegovog usvajanja.
Moguće je mada ne i verovatno da demokrate povećaju svoju većinu u Senatu i imaju dovoljno glasova da savladaju odugovlačenja u vezi s ključnim pitanjima za njihovu partiju, od prava glasa do kontrole naoružanja.
Takođe bi mogli da uključe prava na abortus i istopolne brakove u federalni zakon.
Koja su glavna pitanja za birače?
Ekonomija, abortus i inflacija, i to ovim redom, naveli su birači u anketi Posta i ABC-ija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
