Analitičari: Posle izbora za EP bez bitnih promena politike EU prema BiH

Rezultati izbora pokazuju da će narednih pet godina proevropske snage biti dominantne u Evropskom parlamentu – u kojem se raspravlja i o prilikama na Zapadnom Balkanu. U Bosni i Hercegovini su zato s pažnjom praćeni ovogodišnji evropski izbori, posebno u onom delu populacije koji je mogao direktno da učestvuje u izbornom procesu. Oko 80.000 građana BiH sa hrvatskim državljanstvom imalo je priliku da glasa za predstavnike Evropskog parlamenta na jednom od 46 birališta u ovoj zemlji, a najviše ih je bilo u Mostaru.

„Htio bih da glasam za nekoga ko će reći neku reč za nas Hrvate u BiH, ali i za sve druge građane u BiH da se nešto uradi, da bude sutra bolje, da se donesu neki zakoni koji su u Evropi pozitivni“, zabeležio je reporter BH radija 1 na biračkom mestu u Mostaru.

Glasao je i lider Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović, koji je tom prilikom rekao da je važno da se i sa bosanskohercegovačkih prostora čuje glas u Evropskom parlamentu.

„Važno je da se o BiH govori u Evropskom parlamentu, jer to jača odnos evroparlamentaraca prema ovom našem prostoru, a verujem da će to podstaći i nove procese proširenja“, rekao je Čović.

„Lep je osećaj biti deo EU“

Glavni urednik Hrvatskog Medijskog Servisa Milan Šutalo kaže da je „lep osećaj glasanjem na evropskim izborima biti deo Evropske unije. To je lep osećaj, iako je naša zemlja BiH još daleko od EU. Hrvati iz BiH veruju da će većina izabranih poslanika iz Hrvatske biti i njihov glas u Evropskom parlamentu. Oni su bili posebno motivisani da izađu na ove izbore kako bi se kroz mogućnost preferencijalnog glasanja izborili za to da imaju svog autentičnog predstavnika iz BiH u Evropskom parlamentu, Željanu Zovko“, kaže Šutalo za DW.

Analitičari u BiH ne očekuju bitnije promene evropske politike prema BiH nakon izbora za Evropski parlament.

„Nije za očekivati da će se politika Evropske unije prema BiH značajno promeniti, jer prema dosadašnjim pokazateljima neće biti osetno većih promena. Ono što možemo očekivati jeste da ćemo najverovatnije imati drugu osobu na čelu Komesarijata za proširenje i susedstvo i da će ta osoba dati neki novi zamah kada su u pitanju evropske integracije BiH“, kaže koordinator Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH Rasim Ibrahimagić za DW.

Ne treba čekati da EU rešava probleme

On konstatuje da desnica nema većinu u Evropskom parlamentu gde najviše mandata imaju proevropske snage i podseća da Evropski parlament ima kontrolne mehanizme u odnosu na Evropsku komisiju koja je i te kako značajna kada je u pitanju proširenje EU, što je važno i za BiH. „BiH ne bi trebalo da se nada da će joj neko drugi rešiti probleme i, bez obzira na to ko ima većinu u Evropskom parlamentu, treba da uradi ono što se od nje očekuje, da ispuni uslove i da, pored ostalog, uspostavi vlast što se, evo, oteže još od oktobarskih izbora prošle godine. Ne radi se, dakle, o formalnom uslovu, ali mi u BiH ne moramo da čekamo naredne korake EU. Moramo sami da počnemo da rešavamo sopstvene probleme“, kaže Ibrahimagić.

Kritičari tvrde da će, kao i do sada, iz Evropskog parlamenta stizati kako pozitivni tako i negativni signali prema BiH, odnosno da će biti onih koji uz konstruktivne kritike podržavaju evropske integracije BiH, ali i onih koji će možda raditi neke stvari „iza kulisa“ protiv BiH. No, BiH ipak nije u vrhu prioriteta EU koja sada mora da rešava druga, za Brisel važnija pitanja. Politički analitičar iz Sarajeva Dževad Kučukalić kaže da se formiranje Evropskog parlamenta očekuje tek oko 1. jula, nakon čega sledi formiranje nove Evropske komisije, izbor komesara za proširenje, rešavanje odnosa sa Velikom Britanijom i nedovršeni posao oko Bregzita, a tu je i migrantska kriza…

Unutrašnje opstrukcije koče napredak BiH

„Narodne stranke i socijaldemokrate izgubili su priličan broj glasova, a pojavile su se neke nove snage koje, na sreću, nisu protivnici ujedinjene Evrope. Zato je još rano da se kaže kakav će tačno biti odnos EU prema BiH nakon formiranja novih blokova u Evropskom parlamentu. Bosna i Hercegovina, kao zemlja koje je zainteresovana za pristupne pregovore, ima veliki minus što nije formirala vlast ni osam meseci nakon izbora što će, pretpostavljam biti spomenuto i u predstojećem izveštaju Evropske komisije. U odnosu na druge zemlje koje pretenduju za ulazak u EU, poput Makedonije, Crne Gore ili Albanije, BiH je u nezavidnom položaju i zbog unutrašnjo-političkih problema“, kaže Kučukalić.

Kučukalić napominje da su druge zemlje regiona koje pretenduju za ulazak u EU u značajnoj prednosti u odnosu na BiH jer su već članice NATO, podsećajući da BiH zbog opstrukcije iz Republike Srpske kasni na mnogim poljima, uključujući integraciju u zapadnoevropske bezbednosne sisteme.