Buran vikend u četiri zemlje EU: Analiza izbora u Rumuniji, Poljskoj, Portugalu i Hrvatskoj

Izvesno da je Rumunija dobila novog predsednika – proevropskog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana.

On je juče u drugom krugu pobedio kandidata ekstremne desnice Đorđa Simiona, koji je u međuvremenu priznao poraz.

„Dan je pobedio na izborima, rumunski narod je izrazio svoju volju“, rekao je Simion, ističući da će „nastaviti borbu“.

Podsetimo, Simion se protivi daljoj pomoći Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU, zalaže se za konzervativne politike i blisko povezivanje sa pokretom predsednika SAD Donalda Trampa Učinimo Ameriku ponovo velikom (MAGA). Poznat je i po zalaganju za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine. Uz to, protivnik je prava LGBT zajednice.

S druge strane, Dan je snažno pro-EU i pro-NATO orijentisan, ukazuje na značaj rumunske podrške Ukrajini i obećava suzbijanje korupcije, smanjenje ekonomske nejednakosti i brze pregovore sa prozapadnim strankama o formiranju vlade.

Pobedom Dana završio se kritičan period u kome se našla Rumunija i to posle skoro pola godine neizvesnosti i tri kruga glasanja, s obzirom na to da su prethodni predsednički izbori otkazani zbog navodnog mešanja Rusije kroz podršku ekstremnoj desnici i da je pobedniku tih izbora Kalinu Đorđeskuu sud zabranio da učestvuje na ovim izborima zbog kršenja izbornih pravila.

Šta se dešava u Poljskoj?

U drugi krug izbora za predsednika Poljske 1. juna proevropski kandidat, gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski i kandidat opozicionih konzervativaca, direktor Instituta pamćenja naroda Karol Navrocki ulaze sa minimalnom razlikom od 1,5 odsto.

Dakle, kandidat vladajuće koalicije desnog centra Tšaskovski osvojio je 31,2 odsto glasova, pobedio u 10 od 16 vojvodstava, a vodi i u svim velikim gradovima u dijaspori. Navrocki je osvojio je 29,7 odsto glasova, što je neznatno poboljšanje u odnosu na izlazne ankete poljskih televizija odmah posle zatvaranja birališta.

Objavljene se i prve ankete ishoda drugog kruga izbora, za privatnu televiziju TVN i po njima bi pobedio, ali vrlo tesno Tšaskovski, sa 46 odsto glasova, dok Navrocki ima podršku od 44 odsto.

Dijaspora u kojoj je ovog puta interesovanje za izbore bilo veliko, bila je za Tšaskovskog sa 36,82 odsto glasova.

Presudni u drugom krugu 1. juna biće glasovi radikalne desnice i ekstremista, pošto je jedan od lidera radikalnih nacionalista Slavomir Mencen na trećem mestu sa 14,81 odsto glasova a evroposlanik poznat po ekstremističkim izgredima i antisemitizmu, kome je Evropski parlament oduzeo imunitet, Gžegož Braun kao senzacija je četvrti sa 6,34 odsto glasova.

„Birači Slavomira Mencena drže ključ Predsedničke palate. Čekaju nas dve sedmice MMA borbi u kavezu u koji su dospeli Tšaskovski i Navrocki. Odlučiće onaj ko u kavez nije uspeo da udje, Slavomir Mencen, odnosno njegovi birači“, ocenio je ishod izbora i šanse za drugi krug direktor agencije za istraživanja javnog mnjenja IBRIS Marćin Duma.

Ishod drugog kruga obelodaniće da li će vlada premijera Donalda Tuska moći da nastavi da demontira autoritarne elemente koje su u pravosuđe pre svega, ali i druge institucije, unele reforme prethodne vlasti konzervativnih nacionalista iz Prava i Pravde.

Analitičari ocenjuju da su birači vladajuće široke koalicije liberala, demohrišćana i levice, posebno mladi, u nedelju u prvom krugu pokazali da su nezadovoljni kako vlada premijera Tuska ispunjava predizborna obećanja iz 2023. godine, posebno obnavljanje nezavisnog pravosuđa, za Poljakinje obećanje revizije restriktivnog zakona o abortusima i obračun sa korupcijom prethodne vlasti.

Upravo žene i mladi birači nosili su teret na svojim plećima svih osam godina vladavine poljske konzervativne desnice do jeseni 2023. Rezultati prvog kruga izbora pokazali su da su oni u nedelju ostali kod kuće.

Inače, odziv birača je juče bio 66,8 odsto.

“Raznovrsna ponuda kandidata na strani desnice izvukla je na birališta one koji su nezadovoljni vladom i oni su našli razne načine da vladi pokažu žuti karton“, ocenila je za Gazetu viborču analitičarka Ana Vojćuk.

Rezultati prevremenih parlamentarnih izbora u Portugalu

Portugalska vlada, upletena u kontroverzu oko potencijalnog sukoba interesa, pala je 11. marta nakon što su joj poslanici parlamenta izglasali nepoverenje.

Zbog toga su juče održani prevremeni parlamentarni izbori, a portugalska umereno desničarska koaliciona vlada, koja je na vlasti godinu dana, osvojila je najviše glasova na prevremenim parlamentarnim izborima.

Koalicija odlazećeg premijera Luiša Montenegra (Luis) osvojila je između 29 i 34 odsto glasova. Međutim, moraće da se bori da formira stabilnu većinu u parlamentu.

Montenegro je obećao pristalicama da će „stimulirati investicije“ i „garantovati prosperitet i socijalnu pravdu“.

Na drugom mestu je Socijalistička partija koja je dobila između 21 do 26 odsto glasova. Socijalistički lider Pedro Nuno Santos podneo je ostavku jer njegova stranka izgubila mesta u parlamentu i našla se u ravnoteži sa krajnje desničarskom strankom Čega – relativno novom strankom, koja je osvojila do 24 odsto glasova.

Lider Čege Andre Ventura rekao je da „istorijski“ rezultat označava kraj dominacije dve stranke u Portugalu, prenosi BBC.

Negova kampanja se fokusirala na pitanja imigracije i korupcije, a Čegi je verovatno pomogla činjenica da su i ovi i prethodni izbori bili izazvani skandalima u koje je bio umešan tadašnji premijer.

Sada ostaje da se vidi koliko će biti potrebno da se formira nova portugalska vlada i dali je i na koje je ustupke spreman Montenegro.

Zagreb, Split i Rijeka dobijaju gradonačelnike u drugom krugu

Gradonačelnici najvećih gradova u Hrvatskoj, Zagreba, Splita i Rijeke, biraće se u drugom krugu lokalnih izbora, 1. juna, pošto nijedan od kandidata na izborima u nedelju nije uspeo da osvoji više od 50 odsto glasova.

Najzanimljivi je Zagreb gde je u drugi krug očekivano ušao aktuelni gradonačelnik Tomislav Tomašević, kandidat ujedinjene levice, stranaka Možemo i Socijaldemokratske partije (SDP), kome je malo nedostajalo za pobedu već u prvom krugu.

Tomašević je osvojio više od 47 odsto glasova i u drugom krugu će se sučeliti s drugoplasiranom, nezavisnom kandidatkinjom Marijom Selak Raspudić koja je osvojila oko 15 odsto glasova.

U Splitu su u drugi krug izbora za gradonačelnika ušli aktuelni gradonačelnik Ivica Puljak (Centar) sa osvojenih oko 35 odsto glasova i HDZ-ov kandidat Tomislav Šuta s nešto ispod 30 odsto.

Zanimljivo je da su u drugi krug izbora za gradonačelnika Rijeke ušli Iva Rinčić (Akcija mladih i partnerskih stranaka) s osvojenih oko 40 odsto glasova i aktualni gradonačelnik Marko Filipović (nezavisni) s oko 20 odsto.

SDP, koja je na vlasti u Rijeci više od 30 godina, ostala je bez kandidata u drugom krugu budući da je kandidatkinja te stranke, aktuelna zamenica gradonačenika Sandra Krpan završila na trećem mestu.

Ta stranka se odlučila za Krpan umesto aktuelnog gradonačelnika Marka Filipovića, sada već bivšeg SDP-ovca, koji je naknadno ušao u izbornu trku kao nezavisni kandidat.

Hrvatska ima 576 lokalnih jedinica – 428 opština, 127 gradova i 20 županija uz grad Zagreb koji ima poseban status grada i županije.

U sedam gradova i 112 opština su izbori već ranije odlučeni, jer se u njima kandidovao samo po jedan kandidat ili jedna lista, a većina unapred poznatih gradonačelnika i načelnika je iz HDZ-a.

I pripadnici nacionalnih manjina birali su iz svojih redova, među ostalim, deset zamenika župana, 18 zamenika gradonačelnika i 39 zamenika opštinskih načelnika.

Što se tiče zamenika župana, pripadnici srpske manjine birali su ih u sedam županija: Karlovačkoj, Ličko-senjskoj, Osječko-baranjskoj, Vukovarsko-sremskoj, Šibensko-kninskoj, Sisačko-moslovačkoj i Bjelovarsko-bilogorskoj.