Anketa parlamenta EU: Evropljane najviše brinu siromaštvo i nejednakost 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Gotovo polovina učesnika ankete (45 odsto) izjavilo je da borba protiv siromaštva treba da se nadje na vrhu agende parlamenta EU, što je 17 odsto više nego u sličnom istraživanju godinu dana ranije.

Istraživanje godišnji evrobarometar sprovela je za EP konsultantska agencija Kantar u novembru i decembru 2020. godine, i ono odslikava uticaj koji je pandemija korona virusa imala na javno mnjenje u EU, preneo je briselski portal EURACTIV.

I Svetska banka je prethodno u više navrata ocenila da će pandemija direktno uticati na porast siromaštva u svetu i da bi tokom 2020. godine, zbog usporavanja privrede i ograničene mobilnosti, izmedju 88 i 115 miliona ljudi širom sveta moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo.

Anketa koju je sproveo EP pokazala je i da kod gradjana visoko medju prioritetima i borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, sa 35 odsto, a da 33 odsto anketiranih želi da se omogući lakši pristup kvalitetnom obrazovanju.

Za zaštitu životne okoline i biodiverziteta kao glavni zadatak izjasnio se gotovo isti postotak gradjana kao u anketi 2019, njih 32 odsto, ali je tada ekologija sa sličnim procentom bila na vrhu liste prioriteta učesnika ankete.

Prema tumačenju autora studije, takvo pomeranje prioriteta kod gradjana direktna je posledica pandemije.

Anketa je, medjutim, pokazala i neke druge trendove u javnom mnjenju nezavisno od toga šta gradjani smatraju prioritetima, a to je u prvom redu da je u korona krizi porastao ugled same EU.

U anketi je jedan od dvoje učensnika rekao da ima dosta dobro ili veoma dobro mišljenje o EU, što predstavlja porast od 10 odsto u odnosu na 2019. godinu, a svega 14 odsto anketiranih izrazilo je negativno mišljenje o Uniji

Tom boljem imidžu EU u populaciji u odlučujućoj meri je doprineo istorijski plan stimulusa „EU nove generacije“, pa je tako 72 odsto anketiranih donekle, ili u potpunosti saglasilo sa ocenom da će to omogućiti zemljama EU da brže izleče svoje ekonomije od posledica pandemije.

Očekivanja građana od sveta posle pandemije ipak su prilično tmurna, pošto većina ispitanih veruje da će njihove nacionalne privreda posle krize biti u gorem stanju nego pre. Bez obzira na to, većina anketiranih misli da će njihov životni standard za godinu dana biti isti kao danas.

Još jedna posledica pandemije je i način kako građani doživljavaju solidarnost u EU, jer je anketa pokazala da je ona za 41 odsto učesnika na vrhu spiska osnovnih vrednosti koje EP treba da štiti, u poredjenju na 33 odsto koji su takvo mišljenje izneli samo godinu dana ranije.

Istraživanje je pokazalo da je 71 odsto anketiranih popuno, ili u većoj meri sklono EU, ali je istovremeno gotovo polovina (44 odsto) izrazila nezadovoljstvo načinom kako je projekat Unije do sada realizovan i ocenila da su potrebne reforme.

Predsednik EP David Sasoli izjavio je da je poruka ankete jasna, a to je da gradjani podržavaju EU i veruju da je ona pravo okruženje u kojem treba tražiti rešenje za krizu sa pandemijom.

„Ali jasno je i da građani žele da vide da se sprovode reforme EU, i zato je potrebno da što što pre otvorimo Konferenciju o budućnosti Evrope“, dodao je Sasoli.

Pripreme za tu konferenciju kasne, pošto tri glavne institucije EU još treba da se dogovore o ličnosti predsedavajućeg konferencije i o tome koliko će trajati taj proces, zamišljen kao višegodišnja rasprava institucija EU, gradjana, civilnog društva i drugih faktora o pravcu kretanja i reformama EU.

Ako sadašnji predsedavajući EU Portugal ne uspe da izdejstvuje dogovor do kraja februara, taj će zadatak verovatno pasti na sledećeg predsedavajućeg što bi značil dodatno odlaganje u sazivanju konferencije.

U anketi je 22 odsto ispitanih reklo da su skeptični prema EU ali da bi mogli da promene to mišjenje ako se sprovedu radikalne reforme, dok je svega pet odsto reklo da se načelno protive ideji EU.

Prema rezultatima ispitivanja, u Rumuniji, Slovačkoj, Austriji i Italiji manje od polovine građana ocenilo je da je članstvo njihove zemlje u EU pozitivna stvar.

Posebno zabrinjava rezultat u Italiji, gde je svega 39 odsto anketiranih reklo da je članstvo u EU dobra stvar, iako su u toj zemlji i tradicionalno evroskeptične partije u novije vreme usvojile proevropski stav.

Kao glavni uzrok podela izmedju EU i vlada zemalja članica, 47 odsto građana je navelo migrantsku krizu. Za njom, kao teme neslaganje nacionalnih vlada i Brisela slede zaštita životne okoline (20 odsto), poljoprivreda i ribarstvo (20 odsto) i javno zdravstvo (19 odsto).

close
Anketa parlamenta EU: Evropljane najviše brinu siromaštvo i nejednakost 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.