Arheolozi pronašli ljudske kosti dva veka posle bitke kod Vaterloa 1Foto: Pixabay/WikiImages

Arheološka misija koju su predvodili britanski istraživači otkrila je ljudske kosti na mestu bitke kod Vaterloa u Belgiji, a to otkriće je opisano kao „neverovatno retko“ 200 godina posle te čuvene bitke, saopšteno je danas.

Istoričari procenjuju da je više od 20.000 vojnika ubijeno u Vaterlou, 20 kilometara južno od Brisela, tokom jednog dana 18. juna 1815. godine i to u borbama francuskih snaga Napoleona Prvog Bonaparte i koalicije britanskih, holandskih i nemačkih vojnika.

To je jedan od najgorih oružanih sukoba u istoriji, koji je stavio tačku na Napoleonove snove o velikoj imperiji.

Tada je ranjeno nekoliko desetina hiljada ljudi.

Ljudske kosti otkrivene su oko farme Mon Sen-Žan koja je za vreme bitke bila pretvorena u bolnicu koalicije protiv Napoleona.

„Pronašli smo nešto što liči na kompletan ljudski skelet, kao kosti jedne amputirane noge. Ne znamo da li je to telo doneto iz komšiluka ili je u pitanju povredjena osoba koja je preminula u bolnici“, izjavio je Toni Polard (Tony Pollard), vodja arheološke misije, koji je jedan od profesora univerziteta u Glazgovu.

Polard je rekao da je veoma retko da se na bojnim poljima Napoleonovih snaga pronadju ljudski ostaci.

Arheološka misija pretrage te lokacije počela je 2015. za vreme obeležavanja 200 godina od bitke, ali je 2019. godine prekinuta zbog epidemije korona virusa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.