Bez promene na čelu NATO u jeku rata u Ukrajini: Šta je Stoltenberg postigao i da li je moguće treće produženje?

Produžetak mandata generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu za još jednu godinu nema mnogo veze s tim da je on podoban za to mesto ili s njegovim sopstvenim željama. To je u stvari bilo najjednostavnije rešenje za 30 zemalja-članica Alijanse, jer one, uprkos potrazi koja je trajala mesecima, nisu uspele da se dogovore oko Stoltenberovog naslednika na čelu Saveza.

Na sastanku NATO u Briselu u junu, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da bi, ako se ne pojavi rešenje, najbolje bilo držati se oprobanog.

Sam Jens Stoltenberg, koji je na mestu šefa NATO još od 2014. morao da se nosi s brojnim krizama, nedavno je izjavio: „Ne tražim produženje.“

Zašto još godinu dana?

Do toga je sada ipak došlo, jer alternative nema. U utorak je 64-godišnji Stoltenberg na Tviteru napisao da se oseća „počastvovano“.

Trezvenog Norvežanina verovatno su ubedile reči pohvale njegovom rukovođenju, pre svega iz SAD. Čestitke su odmah stigle i od ukrajinske vlade. Tokom ruskog rata protiv Ukrajine, Stoltenberg se neumorno zalagao za pomoć Kijevu, za isporuke oružja i vojne opreme „sve dok je to neophodno“.

Takođe, mnogi NATO-saveznici ionako nisu smatrali da je dobra ideja da se u sred rata menja rukovodstvo. I da bi Stoltenberg trebalo da ostati sve dok je to neophodno.

Bivši norveški premijer zapravo je imao druge planove. Još 2022. je hteo da napusti posao u sedištu Alijanse u Briselu, kako bi preuzeo unosno mesto guvernera centralne banke u svojoj zemlji. Na nagovor je pristao da mandat produži do leta 2023, jer ni tada zemlje NATO nisu mogle da magičnim štapićem iz šešira izvuku kandidata za naslednika.

Šta je Stoltenberg postigao?

Jens Stoltenberg postao je generalni sekretar NATO 2014. Već tada su Rusija i Ukrajina obeležile njegov prvi mandat. Rusija je u to vreme nezakonito anektirala Krim, a njoj lojalni pobunjenici okupirali su delove istočne Ukrajine. Stoltenberg je u to vreme još uvek želeo da ostvari „konstruktivne odnose s Rusijom“. Danas, gotovo deceniju kasnije, to više nije slučaj. Sada je glavni zadatak odbrana od ruske pretnje na istočnom krilu NATO.

Diplomate u sedištu NATO hvale Stoltenberga kao uspešnog posrednika i graditelja mostova u upravljanju unutrašnjim sukobima u Alijansi. Preživeo je dijagnozu iz Francuske da je NATO „klinički mrtav“, kao i želju bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da se Savez ukine. Godinama je trčao za vladama koje nisu ispunjavale dogovoreno, uključujući i nemačkom. Stoltenberg je pritiskao i upozoravao da vlade zaista moraju da održe svoja obećanja da će za odbranu da izdvajaju dva odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Ruska invazija 2022. sve je promenila. Ona je dala novi smisao NATO i u ogromnoj meri povećala moral – kada je reč o plaćanju, potvrdio je i sam Norvežanin. Bila je to prekretnica i za rad generalnog sekretara NATO, kojem je sada mandat produžen drugi put.

Da li je moguće i treće produženje?

Konačni kraj trebalo bi da bude u oktobru 2024. Jens Stoltenberg će do tada sledeće godine u Vašingtonu organizovati samit povodom 75 godina od osnivanja NATO. Evropske članice Alijanse sada imaju još godinu dana za dogovor o nasledniku. Kruže glasine da su među mogućim kandidatima estonska premijerka Kaja Kalas, danska premijerka Mete Frederiksen, holandski premijer Mark Rute, a možda eventualno i španski premijer Pedro Sančez – ako izgubi na prevremenim izborima krajem jula. Evropljani tradicionalno daju generalnog sekretara, dok vodeća sila NATO, Sjedinjenen Države, imenuje vrhovnog vojnog komandanta.

U oktobru 2024, nakon deset godina, Jens Stoltenberg će završiti drugi najduži mandat generalnog sekretara NATO. Rekorder ostaje Holanđanin Jozf Luns. On je 13 godina, od 1971. do 1984, vodio Alijansu kroz „Hladni rat“.